Nespušteni i šetajući testis je potrebno lečiti. Testisi se razvijaju u lumbalnom delu abdomena, a u poslednja tri meseca trudnoće, usled niza hormonalnih i anatomskih uticaja, testisi se spuštaju prema mošnicama.
Šta je to nespušteni i šetajući testis kod beba i dece?
Retencija testisa (lat. Retentio testis) ili nespušteni testis je urođena anomalija kod koje u toku trudnoće kod muškog ploda – dečaka nije došlo do spuštanja testisa u njihov prirodni položaj – u mošnice (skrotum), samo sa jedne strane ili obostrano.
Koliko često se javlja problem nespuštenog testisa?
Kod manje od 4 % muške novorođenčadi, ne dolazi do kompletnog spuštanja testisa u adekvatni hemiskrotum – testikularnu vrećicu, jer se može zaustaviti bilo gde na putu od stomaka do mošnica – (u stomaku, pred ulazom u preponski kanal, u preponskom kanalu, na izlasku iz ingvinalnog kanala, epifascijalno-potkožno, te na ulazu u mošnice).
Još ređe su visoke pozicije u mošnicama, a da ne leže slobodno na dnu hemiskrotuma. Razlog tome najčešće je kratka (nedovoljno razvijena) vaskularna peteljka koja hrani testise. Najčešće se nespušteni testis nalazi u džepu ispod potkožnog masnog tkiva, nakon što je izašao iz preponskog kanala. Kod zdravih dečaka, rođenih u terminu, učestalost javljanja nespuštenih testisa je od 1% do 2%, zavisno od studije i praćene populacije. Kod prevremeno rođenih dečaka učestalost nespuštenih testisa pri rođenju nešto je veća, ali u dobi od godinu dana to se praktično izjednačava.
Kada kod urologa?
Ako roditelji u šestom mesecu bebinog života vide da testis nije spušten, treba da se jave dečjem hirurgu ili urologu, kako bi se na vreme počelo s praćenjem i eventualnim planiranjem operacije koja se izvodi izmedju 12-24 meseca. U nekim literaturama je preporuka za termin hirurške intervencije oslobađanja ili spuštanja testisa 9-18 meseci, ali je u tom uzrastu neophodna izuzetna hirurška tehnika i precizan rad kako ne bi došlo do komplikacija.
Nespušteni testis se obavezno mora lečiti (I to najčešće hirurški) iz dva razloga
1) (Ne)plodnost muškaraca. Naime, testis koji se ne nalazi u mošnicama izložen je temperaturi višoj nego što bi trebalo, te dolazi do promena u njegovom tkivu, usled čega se remeti stvaranje semena (spermija).
2) Kod nespuštenih testisa češća je maligna alteracija. Kada se razvije tumorski proces, testis koji se ne nalazi u mošnicama nije dostupan kontroli, tako da se zloćudna bolest nespuštenog testisa po pravilu otkrije sa značajnim zakašnjenjem.
Iako se oko 4% zdravih dečaka rođenih u terminu rodi sa jednim ili oba nespuštena testisa, nakon 6 meseci taj procenat je oko 2%, a do starosti od godinu dana se smanji za još 0,2-0,5%.Kod 10% muškaraca kod kojih je testis spušten u trećoj godini života, nema mogućnosti za potomstvom, a taj procenat je 20% kod onih kod kojih je testis spušten u četvrtoj godini života, 30% u onih u kojih je testis spušten u petoj godini života.
Operacija nespuštenog testisa kod dece
Operacija se sastoji od dva dela. Pronađe se nespušteni testis i oslobodi priraslica, kao i krvni sudovi i oplodna vrpca , eventualno ukloni preponska kila ako je ima, a zatim se kreira tunel prema istostranoj mošnici, testis se spusti kroz taj tunel i fiksira na dnu mošnice, kako se ne bi ponovo povukao prema gore.
Oporavak je za dan ili dva , brz je i lak. Dete je već posle 48h aktivno. Dečak se vraća normalnim aktivnostima za otprilike 10-15 dana, a vožnja bicikla, klackalice i drveni konjići, kao i kontaktni sportovi ne preporučuju se u razdoblju od tri meseca.
Šta je ektopija testis – šetajući testis kod dece?
Poseban entitet je ektopija testis, gde je testis u toku prirodnog spuštanja skrenuo sa prirodne uobičajene “rute” , npr. ( nije ušao u preponski kanal, već jer “skrenuo” na okolne površine trbušne maramice oko unutrašnjeg otvora preponskog kanala). Sledeće mesto ektopične pozicije je posle prolaska kroz preponaki kanal- testis se ne spusti u skrotalnu kesicu, već sa tog puta skrene potkožno epifascijalno ka unutra , ka korenu falusa ili ka femoralnoj jami.
Hirurški tretman je identičan kao i kod nespuštenog testisa. Testis se pronađe, I zajedno sa krvnim sudovima I oplodnom vrpcom spusti kroz tunel koji se prethodno kreira, I na kraju fiksira, kako se ne bi vratio u prethodnu poziciju.
Migrirajući ili Testis migrans
Migrirajući testis ili šetajući testis je testis koji se pomera između preponskog kanala i mošnica. To su svi testisi koji se mogu spontano ili manipulativno spustiti iz preponskog kanala u mošnice.
Šta je uzrok šetajućeg testisa?
Uzrok za nastanak šetajućeg testisa je hiperaktivni mišić kremaster (m.cremaster), čija tanka membrane obuhvata testis i njegovu peteljku i koji je odgovoran za povlačenje testisa. Ovaj mišić kod dečaka u ranom uzrastu do predškolskog doba može koristan jer u stresnim situacijama i kod povreda te regije, refleksno “povlači” testis u preponski kanal, pa čak i u abdomen . Kod nekih dečaka ovaj reflex je više izražen i zove se kremasterični reflex, pa upravo on uzrokuje pojavu šetajućeg testisa.
Treba razlikovati šetajući testis od nespuštenog . Šetajuči testis se uglavnom spušta u mošnice kada je toplo , pri manipulaciji rukama, pri turskom sedu deteta i slično, a kada je hladno, ostaje u preponskom kanalu. Nespušteni testis ni u jednim uslovima ne silazi u dno mošnice, osim nakon hirurške intervencije.
Lečenje šetajućeg testisa
U većini slučajeva ne zahteva nikakvu terapiju i do spontanog spuštanja i fiksacije testis dolazi u pubertetu. Ne dovodi do oštećenja testisa, ali su neophodne godišnje kontrole deteta.
Testis migrans retractilis je testis koji se spontano zaustavlja na nivou od ulaska u ingvinalni kanal do ulaska u hemiskrotum, ali se posle svake manipulacije i pokušaja spuštanja na dno mošnice vraća u prvobitnu poziciju – često opisuju kao “praćka”.
Ako kod ovih testisa dolazi do fiksacije testisa u visokom položaju, indikovana je hirurška korekcija, kao i kod klasičnog nespuštenog testisa.
Kod izuzetno kratke testikularne peteljke nekad je heophodno hiruršku intervenciju spuštanja i fiksiranja testisa u mošnice uraditi u dva akta ( iz dva puta). Izuzetno je retko da se testis ne može spustiti na dno mošnica i to je obično neka od hipoplastičnih formi.
Kod dečaka koji su gojazni, tj. imaju problem sa viškom kilograma neophodno je pre operacije redukovati masne naslage u saradnji sa nutricionistom – dijetetičarem ili ređe sa pedijatrom – endokrinologom.
