Pokazivanje nežnosti pred detetom, da ili ne, pitaju se mnogi roditelji. Kada mala deca počnu da razumeju ponašanja odraslih oko sebe, da li je u redu pokazivati prisnosti i nežnosti pred decom?
Pokazivanje nežnosti pred detetom?
Da li to može na neki način negativno da se odrazi na njihovo ponašanje, da li će deca početi da imitiraju sa svojim vršnjacima ono što vide da roditelji rade? Hoće li biti zbunjeni, uplašeni? Ili pak time što otvoreno pokazujemo osećanja jedno prema drugom deci dajemo dobar uzor da u svojim budućim vezama traži slično? Šta da roditelj radi kada dete kaže da želi da i njega poljubi na isti način kao što je poljubio mamu?
Za sve postoje granice?
Pokazivati pozitivna osećanja pred decomje veoma važno. Roditelji koji potpuno izbegavaju da pokazuju bilo kakvu nežnost pred detetom, koji se nikada ne poljube, ne kažu jedno drugom „Volim te“, ne drže se nikada za ruke, ni na koji način ne nagoveste da se sviđaju jedno drugom, oni time detetu šalju psihološku zabranu na takvo ponašanje.
Ukoliko dete nikada nije videlo roditelje da se fizički dodiruju može osećati nelagodnost i imati osećanje stida i krivice u sopstvenim budućim partnerskim odnosima.
Roditelji mogu sa detetom razgovarati o tome, mogu mu pričati da je seks nešto lepo i ni ne pomišljati da detetu nametnu osećanje krivice u vezi sa tim, ali detetu postupci govore mnogo više od reči. Ukoliko dete odrasta sa roditeljima koji seksualnost povezuju sa nežnošću i bliskošću, i međusobnim poštovanjem, nikakve mu reči neće biti neophodne.
Isto tako, dete koje odrasta sa roditeljima koji seksualnost povezuju sa nečim prljavim, ili pak ne razdvajaju u svom ponašanju seksualnost i agresiju i ponižavanje, nikakve reči to ne mogu popraviti.
Dobra granica, Dobar uzor
Poljupci, držanje za ruku, zagrljaji, to su sve neseksualni dodiri i sasvim je u redu da deca vide da ih roditelji razmenjuju. Šta više, poželjno je da dete vidi da se roditelji grle i ljube. Detetu to pruža uverenje da se roditelji vole. Kada dete zna da se roditelji iskreno vole, ono se tada u svojoj porodici oseća bezbedno, ušuškano i lepo mu je.
Pored toga, roditelji koji se vole i poštuju, i to pokazuju pred detetom, daju mu dobar uzor ka čemu da teži jednom kada samo postane zrelo da uđe u partnerske odnose. Roditelji načinom na koji se ophode jedno prema drugom pokazuju detetu kako se ispoljava ljubav. Dete koje vidi roditelje da su nežni i pažljivi i da svakodnevno pokazuju međusobnu nakolonost tražiće to kod svog budućeg partnera i neće pristajati na drugačije. Prosto, takvo ponašanje će tumačiti kao ljubav.
Samo neseksualno pokazivanje nežnosti!
Ali potrebno je znati granicu. Granica bi trebala da se podvuče negde kod neseksualnog pokazivanja nežnosti. Ukoliko pred decom pokazujemo više od onog ponašanja koje bi nam bilo sasvim normalno da pokažemo i pred drugim ljudima sa kojima smo vrlo bliski (ukoliko, recimo, dete zatiče roditelje dok vode ljubav ili se roditelji ne trude da prikriju zvukove iz svoje spavaće sobe), velika je verovatnoća da će detetu biti neugodno i da će biti zbunjeno. Dete može doživljavati neprijatnosti u komunikaciji sa ljudima van svoje kuće. Ljudi često osuđuju dete zbog onoga što priča ili uradi, iako su detetove priče ili pitanja samo odraz onoga čemu ga roditelji kod kuće izlažu. Biti uviđavan prema detetu i ne pokazivati otvoreno seksualno ponašanje pred njim kao da ono ne postoji, odraz je poštovanja deteta.
Dete ima pravo na svoju privatnost
Ali isto tako ima pravo da bude zaštićeno od preteranog izlaganja tuđoj privatnosti.
Roditelji ne treba da se preterano brinu kada je ova tema u pitanju, dokle god zdravorazumski razmišljaju. Dete kome seksualnost nije predstavljana kao nešto ružno i opasno neće biti traumatizovano ako je slučajno videlo roditelja golog jer je zaboravio da zaključa vrata od kupatila ili je jednom ušlo u sobu dok su mama i tata vodili ljubav. Takve situacije mogu da se zanemare ili da se detetu objasne pažljivo, ukoliko roditelj proceni da je detetu potrebno objasniti.
