Razvoj fine motorike ima veliki značaj i njen razvoj utiče i na razvoj govora, igru, emocionalni razvoj i socijalizaciju. Neophodna je za obavljanje svakodnevnih aktivnosti, ali je važna i za razvoj akademskih veština. Kako stimulisati razvoj fine motorike i koji su pokazatelji da postoje teškoće u finoj motorici kod deteta?
Fina motorika je sposobnost izvođenja pokreta ruku i šake fluentno i precizno i direktno zavisi od kontrole trupa, ramena, ruke, šake, vizuelne percepcije i kognitivnog razvoja. Kako dete raste, krupna i fina motorika uporedo nastavljaju svoj razvoj. One su povezane direktnom vezom nerava, nervnog sistema i svih mišića tela.
Koje veštine uključuju fine motoričke sposobnosti?
- Igra
- Konstruktivna- igre sa kockama, lego kockama,
- Simbolička- igre sa alatima, lutkicama, autićima…
- Akademske veštine
- Upotreba olovke (crtanje, bojenje, pisanje)
- Aktivnosti svakodnevnog života : ishrana- korišćenje pribora za jelo, oblačenje i obuvanje- vezivanje pertli, zakopčavanje/otkopčavanje dugmića, rajsferšlusa, održavanje lične higijene.
Kao što možemo da vidimo dobro razvijena fina motorika doprinosi razvoju samostalnosti i olakšava učestvovanje i različitim segmentima života i obavljanje većine svakodnevnih aktivnosti. Teškoće u razvoju fine motorike otežavanju funkcionisanje u većini svakodnevnih aktivnosti što se negativno odražava na razvoj samostalnosti i samopouzdanja kod deteta što dalje može dovesti do problema u socijalnim interakcijama.
Kako teče razvoj fine motorike?
Da bi dete ovladalo pokretima šake i prstiju neophodno je da budu razvijeni pokreti grube motorike. Dete najpre puzi, sedi i hoda. U skladu sa telesnim razvojem razvija se i sposobnost kretanja- pokreti dobijaju novi kvalitet koji se ogleda u usaglašenosti, brzini i snazi.
Daljim sazrevanjem nervnog sistema dete ovladava i usklađuje svoje pokrete i to se odnosi na finu motoriku koja predstavlja odnos za pisanje i druge aktivnosti za koje je spretnost gornjih ekstremiteta važna: npr. brzina bacanja i hvatanja lopte ili spretnost u oblačenju.
Razvoj fine motorike po uzrastu
- Od rođenja do 4. meseca beba pokreće ruke i noge zajedno kao reakciju na stimulus,
- Između 3 i 4. meseca beba počinje da poseže za predmetima i drži ih u ravni središnje linije tela. Predmet koji uhvati ne ispušta voljno,
- Sa 4. meseca se javljaju voljni pokreti,
- Sa 6. meseci počinje da hvata manje predmete,
- Sa 12. meseci hvata sitne predmete uz pomoć palca i kažiprsta. Takođe počinje da okreće stranice slikovnica, da kotrlja loptu, stavlja kocku na kocku,
- U periodu između 2 i 3. godine jedna ruka počinje da ima vodeću ulogu, ali dete i dalje menja ruke tokom izvođenja različitih aktivnosti,
- Sa 3. godine dete dominantnije koristi jednu ruku, ali se naizmenična upotreba ruku u aktivnostima i dalje dešava. Bilateralna koordinacija je u doslednoj upotrebi- jednom rukom žvrlja, drugom pridržava papir,
- Između 4 i 5. godine tokom crtanja pokreti se više izvode iz zgloba šake i prstiju. Dete može da boji tako da ne prelazi liniju,
- U periodu između 5 i 6. godine dete drži olovku sa tri prsta. Tokom bojenja uočavaju se precizni pokreti prstiju, a takođe počinje i da seče makazama.
Kako stimulišemo razvoj fine motorike?
Kroz svakodnevne aktivnosti
Upotreba pribora za jelo, oblačenje i obuvanje, održavanje lične higijene, svakodnevne manipulativne aktivnosti- otvaranje i zatvaranje vrata, odvrtanje i zavrtanje poklopca, sipanje vode u čašu)
Kroz igru
- Igre sa plastelinom i testom- valjanje plastelina/testa između dlanova, oklagijom, seckanje plastičnim nožićem, makazama, stiskanje loptica od plastelina ili testa između prstića.
- Igre sa vodom- ceđenje vode iz sunđera, istiskivanje vode pipetom, špricem, presipanje vode iz činije u činiju, pranje igračaka uz pomoć vode, pene i sunđera.
- Igre sa štipaljkama, hvataljkama i pincetom
- Igre sa papirom- gužvamo i pravimo loptu, cepkanje papira,
- Bojimo prstićima
- Nizanje makarona, perli, dugmića
- Crtanje i bojenje
Pokazatelji da postoje teškoće u finoj motorici kod deteta
- Teškoće prilikom istraživačkih igara,
- Teško mu je da okreće stranice knjige,
- Nepravilan hvat predmeta,
- Teškoće prilikom slaganja kocaka, umetanja slagalica, bockalica, nizanja perli…,
- Dete nije samostalno u svakodnevnim aktivnostima (oblačenje, upotreba pribora za jelo, pranje ruku, obuvanje),
- U igri lako i brzo odustaju, uništavaju igračke, kvare igru,
- Teško mu je da drži i upravlja olovkom, lenjirom, makazama i četkicom,
- Prilikom sečenja makazama, bojenja, pisanja i crtanja koristi celu ruku, umesto finih pokreta prstiju i zglobova
- Sporo pisanje
- Prilikom crtanja na vertikalnoj površini, dete ne može da pomeri ruku i pravi pokrete na dole ili gore
- Samopouzdanje deteta je nisko jer su svesni sopstvenih nedostataka u poređenjenju sa svojim drugarima.
Povezanost fine motorike i razvoja govora
Ideja da postoji veza između razvoja fine motorike i razvoja govora potvrđena je kontekstom da je u periodu ranog razvoja motoričko učenje dominantan oblik učenja i da na taj način svako od nas upoznaje svet oko sebe. (Barsalou, 1999; Gibbs, 2005; Oudgenoeg-Paz, Volman, & Leseman, 2012; Smith & Gasser, 2005 prema Houwen at all, 2016). Takođe, postoje i neurološki dokazi koji govore da se centar za razvoj govora i centar za razvoj fine motorike nalaze jako blizu u mozgu pa se samim tim tokom izvođenja finih motoričkih aktivnosti istovremeno stimuliše i centar za razvoj govora.
Uticaj fine motorike na socio-emocionalni razvoj deteta i samostalnost
Fina motorika nije samo sposobnost izvođenja preciznih pokreta, već je i važan faktor u razvoju socijalnih veština, samopouzdanja i emocija kod dece.
Deca koja imaju poteškoće sa finom motorikom vremenom postaju svesna toga i vrlo često dolazi do povlačenja u sebe i izbegavanje grupnih igara. Dete koje se povlači i ne želi da učestvuje u igrama, jer se oseća neuspešno imaće problem i u socijalizaciji, što će dosta uticati na njegov emocionalni razvoj.
