Stimulacija razvoja grube motorike je veoma značajna jer motorički razvoj deteta prati paralelno sazrevanje nervnog sistema. Dolaskom na svet dete je motorički nezrelo.
Stimulacija razvoja grube motorike je važna
Dete upoznaje svet oko sebe kretanjem i senzomotornim razvojem na čemu se zasniva razvoj ostalih funkcija i sposobnosti čoveka. I dečaci i devojčice pokazuju potrebu za redovnom fizičkom aktivnošću, i moraju im se obezbediti mogućnosti i uslovi za to svakodnevno.
Koje su individualne razlike u motoričkim sposobnostima?
Individualne razlike u motoričkim sposobnostima ispoljavaju se razlikama u koordinaciji, snazi, brzini pokreta, ravnoteži, gipkosti, spoljašnjim faktorima i fukcionisanju CNS-a. Nivo ispoljavanja motoričkih sposobnosti zavisi od niza faktora kao što su nasleđe, pol, uzrast, treniranost. To je senzitivni period kada vežbanje treba da obavi značajnu ulogu. Počnite od prve godine života deteta !
Važno je da deca do polaska u školu imaju što bolje motoričke sposobnosti jer je razvoj ovih sposobnosti u kasnijem toku života usporen. Motoričke sposobnosti i navike se najviše razvijaju od 3. do 10. godine života, s tim da se na njih naročito može izvršiti uticaj u predškolskom periodu tj. od 4. do 7. godine.
Grube motoričke sposobnosti obuhvataju sposobnost održavanja ravnoteže, koordinaciju pokreta, izvođenje elementarnih pokreta ekstremitetima, mogućnost kontrole motorike tela i statomotorne sposobnosti. Utvrđivanje teškoća u sposobnostima hodanja, skakanja, preskakanja, bacanja, hvatanja, generalne nespretnosti i smanjene sposobnosti održavanja ravnoteže su pokazatelji usporenog razvoja grube motorike.
Šta je podsticajno za razvoj grube motorike dece?
Vestibularna stimulacija, unapređuje ravnotežu i orijentaciju u prostoru, može se sprovoditi kod beba u najranijem uzrastu i kod dece u periodu ranog razvoja. Zajednička integracija informacija iz čula dodira, proprioceptivnog i vestibularnog sistema, kao i čula vida, sluha, mirisa i ukusa, omogućavaju uspešno funkcionisanje u svakodnevnim aktivnostima.
Zajednička integracija informacija iz čula dodira, proprioceptivnog i vestibularnog sistema, kao i čula vida, sluha, mirisa i ukusa, omogućavaju uspešno funkcionisanje u svakodnevnim aktivnostima.
Deca se rađaju sa dobro razvijenim vestibularnim čulom, koji se nalazi u unutarnjem uhu i odgovorno je za osećaj za kretanje i ravnotežu. Bebe i deca uobičajeno uživaju u nošenju, ljuljanju, skakutanju, vrtenju i sl., čime ujedno podstiču razvoj ovoga čula koje koordinira pokrete i ima važnu ulogu u mentalnom i neurološkom razvoju. Nemojte braniti deci da se vrte, okreću, ljuljaju ona intuitivno rade vestibularnu stimulaciju! Da bi došlo do komunikacije govorom, potrebno je da se razvije neverbalna, koja se velikim delom zasniva upravo na iskustvima koje dobijamo kroz telo, svojim čulima.
Deca mogu da se opredele za igru sa loptom. Aktivnosti sa loptom razvijaju vizuelno-motoričku koordinaciju. Još u uzrastu od 4 meseca možete ići na plivanje sa bebom, a kasnije je upisati u školu plivanja…
Bitno je, da dete dnevno ima dovoljno fizičke aktivnosti, u prirodi, bavi se nekim sportskim aktivnostima i tako podstiče motorni razvoj.
Dobro zdravlje i fizička aktivnost
Bavljenje fizičkim aktivnostima doprinosi dobrom zdravlju deteta, i to ne samo fizičkom, već i mentalnom, emocionalnom i socijalnom.
- Pomaže održavanju telesne težine i zdravlja
- Doprinosi razvoju mišića i kostiju
- Doprinosi razvoju mozga i poboljšava učenje
- Podstiče koordinaciju pokreta
- Poboljšava kvalitet sna
- Doprinosi građenju odnosa i razvijanju socijalnih veština
Dok se kreće, dete vežba i unapređuje svoje motorne veštine. Ovladavnje motornim veštinama pruža detetu radost i osećaj uspeha. Kada su zajedno angažovana u nekoj fizičkoj aktivnosti, deca uče kako da osmisle zabavne zajedničke igre. Fizička aktivnost tokom detinjstva utiče na celokupno zdravlje i dobrobit deteta i predviđa da će osoba biti fizički aktivna i u odraslom dobu. Za dete je prirodno da se kreće, igra i bude aktivno. Deca su najaktivnija dok se igraju sa drugom decom. Deca uče kroz aktivnosti: dok istražuju, eksperimentišu, putem pokušaja i pogreški. Zato dugi periodi mirnog sedenja nisu prirodni za dete.
