Začini, Mnogo Više od Ukusa – 1. Deo

0

Mnogi začini se koriste u kulinarstvu jer daju specifičnu aromu, miris, a neki od njih i boju i izgled jela. Ali, začini su mnogo više od toga!

Poznato je da začini sadrže antioksidanse i druge korisne i značajne materije za zdravlje čoveka, pa se smatraju i lekovitim sredstvima.

Koji začini nam daju mnogo više od lepog mirisa i ukusa hrane?

Kim se koristi u malim količinama zbog jake arome.

 Kim

Kim je poznati začin i lekovita biljka. Sadrži velike količine eteričnog ulja.  Koristi se kod problema probavnog trakta i kašlja. Podstiče metabolizam i bolje izlučivanje tečnosti iz organizma.

U kulinarstvu se najčešće primenjuje kao začin kod „težih“ ili masnih jela, da bi se lakše varila (svinjsko meso, jela sa kupusom…). Pored toga, daje aromu raznim slanim pecivima i pitama. Aroma kima se sjajno slaže sa nekim mlečnim namazima od sira ili vurde.

Jedan je od najzastupljenijih začina u svetu.

 

Đumbir

Đumbir je najpoznatiji začin drevnih istočnjačkih kuhinja, a njegova lekovita svojstva su brojna. Kao začin se koristi svež koren i đumbir u prahu. Đumbir sadrži preko 100 bioaktivnih jedinjenja, minerala i vitamina. U njegovom sastavu važno mesto zauzimaju: vitamini B6 i C, magnezijum, natrijum, kalcijum… Ljutinu daju jedinjenja  gingerol i šogaol, koja predstavljaju veoma jake antioksidanse i imaju protivzapaljensko dejstvo.

Poznata lekovita, začinska  biljka, koja se gaji  duže od 5000 godina u Kini, Indiji i Zapadnoj Africi.U Evropi se prvi put pojavio u prvom veku, zahvaljujući  Rimljanima. Koristi se sve vreme u tradicionalnim medicinama (kineskoj, Aurveda i Unani-persijsko-arabijskoj). U ovim medicinama , đumbir se koristi kao panacea, a tek u skorije vreme su počela detaljnija ispitivanja njegovog delovanja  na pojedina stanja i bolesti.  Tako je potvrđeno  njegovo pozitivno delovanje na organe za varenje, na sprečavanje mučnine tokom puta, na smanjenje predmenstrualnih tegoba i generalno smanjenje bola. Sva ostala delovanja su još u fazi provere.

U kulinarstvu je nezaobilazan i primenjuje se i u mnogim slanim jelima (sa povrćem i sa mesom), za marinade, poslasticama i napicima.

Ima ga u raznim bojama, crni, beli, zeleni, crveni.

Biber

Biber je jedan od najpopularnijih začina. Zeleni biber je još nedozreo, osušen plod,  crni biber je skuvan, pa tek onda osušen. Beli biber potiče od zrelih, ali ne potpuno sazrelih plodova kojima je uklonjena kožica. Crveni biber su potpuno sazreli plodovi i veoma su retki.

Može se naći u zrnu i prahu (mleven). Zna se da biber olakšava varenje hrane i podstiče krvotok, ublažava simptome prehlade. Takođe, podstiče metabolizam i eliminaciju viška tečnosti iz organizma. Sadrži fitohemikalije sa snažnim antioksidativnim dejstvom. U tradicionalnoj medicini koristi se kao lek, obzirom da sadrži niz jedinjenja sa antimikrobnim, antiinflamatornim i antioksidativnim  delovanjem.  Piperin, aktivna supstanca iz bibera, podiže nivo apsorpcije selena, vitamina B grupe, kao i drugih važnih nutrijenata. Piperin podstiče termogenezu lipida, ubrzava energetski metabolizam u telu i pojačava proizvodnju serotonina i endorfina.

Ima široku primenu kao začin za supe, čorbe i mnoga slana jela sa povrćem ili mesom.

Izazovne i prijemčive arome. Cimet

Cimet

Kraljevski začin za kolače, cimet je karakteristične arome i mirisa. Koristi se od davnina.

U cimetu možemo naći mnoštvo vitamina i minerala. Cimet sadrži: kalcijum, gvožđe, mangan, vitamin C i vitamin K, dijetetska vlakna… Pomaže u smanjivanju nadutosti nakon obroka, poboljšava cirkulaciju, snižava holesterol, trigliceride i nivo šećera u krvi. Jača imunitet, povećava budnost i koncentraciju. Snižava krvni pritisak i dovodi ga u ravnotežu. Brojni su benefiti koje pruža ovaj sjajan začin.

Koristi se za pripremu poslastica i kočača ali i pri pripremi različitih slanih jela. Isto, i u jelima od povrća, voća, ali i žitarica.

Sastojak brojnih preparata u tradicionalnoj i savremenoj medicini.

Beli luk

Beli luk, nezaobilazan u pravilnoj i zdravoj ishrani,  sadrži oko 200 biološki aktivnih jedinjenja, od kojih mnoga igraju značajnu ulogu u prevenciji bolesti. Poznato je da je beli luk najdostupniji prirodni antibiotik. Pored toga, masovno se koristi za regulisanje krvnog pritiska i nivoa  triglicerida u krvnim sudovima. Značajan je izvor selena, ali i drugih minerala (jod, gvožđe, sumpor, kalijum, natrijum, kalcijum…), zatim vitamina (B1, B2, B3, C,  provitamin A), aminokiselina koje sadrži sumpor, ugljenih hidrata, biljnih vlakana, etarskih ulja.

Tradicionalna medicina koristi beli luk u mnogim preparatima zbog njegovih lekovitih svojstava.

U pripremi hrane se koristi svež ili u prahu. Nezamenljiv  je sastojak brojnih ukusnih jela i salata, marinada i preliva.

Od bosiljka se pravi čuveni pesto sos.

 Bosiljak

Ovaj lekoviti i aromatični začin, čest je sastojak mediteranske hrane. Potiče  iz Indije, odakle  su ga monasi preneli u Evropu u 12. veku. Koristi se u svežem i osušenom obliku. Sadrži antioksidanse i ima antibakterijsko i protivzapaljensko dejstvo. Bosiljak se koristi kao prirodni lek protiv depresije, kašlja i glavobolje i mučnina. Olakšava varenje i popravlja apetit. Sveži listovi su bogati vitaminima A i C.

Dodaje se na samom kraju kuvanja jer ima jaku aromu koja dominira jelom. Nezaobilazan je u mnogim salatama, kuvanim jelima, ribi, mesu, siru, marinadama, sosevima. Naročito je popularna njegova primena u prelivima za paste (Bolonjeze sos).Italijanska kuhinja se ne može zamisliti bez bosiljka.

Share.

About Author

Comments are closed.