Kako držimo glavu, da li je ona isturena ka napred ili ka nazad ili je prava u odnosu na telo? Kakve to posledice ima na opšte stanje tela? U svakoj rehabilitaciji je važno uzeti u obzir celo telo. Bez obzira gde se nalazi problem. Analiza posture je prvi korak. U svakoj analizi posture, položaj glave je izuzetno važan. Smatra se da gde se kreće glava, ostatak tela prati.
Kako držimo glavu?
Kod protruzije glave, gde je glava previše isturena ka napred, ramena se takođe povijaju ka napred. Ona jednostavno prate glavu na tom putu. Zatim se i lopatice posledično podižu ka gore. Kičma se povija ka napred u vidu kifoze. Karlica se podvlači, a gluteus nestaju. Kolena često odlaze u hiperekstenziju. Ili se blago savijaju ka napred.
U postporođajnom periodu većina žena ima problema sa posturom. To za posledicu ima bol u vratu, lopaticama, lumbalnom delu leđa, trtičnoj kosti. Indirektno je to povezano i sa ostalim postporođajnim problemima. To su dijastaza, stomak koji izgleda poput trudničkog, nevoljno mokrenje, prolaps organa male karlice i slično.
Prvi razlog za lošu posturu je trudnoća. Trudnoća direktno utiče na promene u držanju. Što je stomak veći, glava je isturenija ka napred, ramena se povijaju, kao i leđa. Snaga mišića u trudnoći opada. Ligamenti se razmekšavaju. Sve ovo su normalne promene. One omogućavaju rast bebe u stomaku, a zatim i porođaj.
Drugi razlog za lošu posture porodilje su svakodnevne aktivnosti. Dugotrajno nošenje bebe, ljuljanje, dojenje, presvlačenje, kupanje, plus ostali kućni poslovi. Sve ovo nabrojeno je problem za porodilju zbog slabosti muskulature. Tako da postura koja je već narušena u trudnoći, se često pogorša nakon porođaja.
Kod porodilja je lako uočiti poziciju glave. Ona je skoro uvek isturena ka napred. A zašto je to važno? Zato što položaj glave uspostavlja redosled i tonus u celom kinetičkom lancu (lančana aktivacija mišića). Protruzija glave utiče direktno na način disanja. Obično je zastupljen plitak obrazac disanja. Kod plitkog obrasca disanja se više koriste sekundarni mišići za disanje. To su grudni i vratni mišići. Dijafragma kao primarni mišić za disanje radi smanjenim kapacitetom. Jedna od posledica su konstantni bolovi u vratu.
Protruzija glave utiče i na položaj grudnog koša. A samim tim utiče i na karlično dno. Na taj način položaj glave uspostavlja redosled svih delova tela koji se nalaze ispod. Indirektno je položaj glave povezan sa većinom postporođajnih problema poput dijastaze i disfunkcija karličnog dna.
Protruzija glave može uticati na povećano stiskanje vilice i zuba. Time se povećava napetost u viličnom zglobu. To utiče na bol u vratu i ramenima. Može uticati čak i na pojavu glavobolje.
Godine 2005. Glaros i Williams u svom istraživanju tvrde da je vilica povezana sa količinom pritiska koja se zadržava u telu. Takođe jedokazana veza između stiskanja vilice i povećane napetosti u mišićima karličnog dna i abdominalnim mišićima.
Položaj glave utiče i na položaj glotisa
Glotis predstavlja srednji deo grkljana (larinksa). Glotis se smatra jednom od tri dijafragme, pored respiratorne dijafragme i karlične dijafragme. Glotis je izuzertno važan prilikom vežbanja. Od toga da li nam je zatvoren ili otvoren glotis u trenutku izvođenja vežbe, zavisi i kakav nam je pritisak unutar trbušne duplje. Sa ovim konceptom su posebno upoznati dizači velikih težina.
Ono što je izuzetno važno u postporođajnom oporavku je uspostavljanje dobre koordinacije sve tri dijafragme. To su glotis, respiratorna dijafragma i karlična dijafragma. To je jedan od prvih koraka. Na taj način omogućavamo i rešavanje problema poput dijastaze, nevoljnog mokrenja, prolapsa organa male karlice, bolova u leđima itd.
Rehabilitacija kreće od glave
Summa summarum jeste da zapravo rehabilitacija kreće od glave. I to u svakom pogledu. Neprihvatljivo je i pogrešno rešavati dijastazu samo vežbama za stomak. Ili nevoljno mokrenje i prolaps samo vežbama za karlično dno. Neophodno je telo posmatrati i tretirati kao celinu. A najbolje je uvek početi od početka, od glave.
