Poznato je da neki gestovi imaju veliki značaj za rano prepoznavanje autizma. Prema Američkoj akademiji pedijatara, u uzrastu od 18 meseci bi trebalo po prvi put, kod sve dece, sprovesti skrining autizma. Naše iskustvo u radu sa decom sa teškoćama u razvoju i njihovim roditeljima, pokazuje da roditelji po pravilu nisu u dovoljnoj meri upoznati sa razvojem i značajem gestovne komunikacije, posebno tokom prve dve godine života. Izostanak gestovne komunikacije ili njeno izuzetno retko ispoljavanje, naročito u drugoj godini života, iziskuje potrebu da se obratite stručnjaku i uradite skrining autizma. Rano prepoznavanje autizma znači i bolju prognozu za vaše dete.
Gestovi i njihov značaj za rano prepoznavanje autizma
Iako gestovna komunikacija nesumnjivo ima veliki uticaj na razvoj govorno-jezičkih veština i socijalne kognicije, naš razlog za bavljenje ovom temom je pre svega značaj koji gestovna komunikacija ima za ranu detekciju autizma.
Mala deca komuniciraju gestovima
Pre nego što počnu da govore, deca komuniciraju uz pomoć gestova. Dete najpre koristi kontakt pogledom kada od drugih osoba zahteva neki predmet ili kada želi da podeli svoje interesovanje sa drugima. U periodu od oko 9-og do 14-og meseca, deca su sposobna da komuniciraju i uz pomoć različitih gestova, kao što su pokazivanje kažiprstom (tkz. pokazni gest), i prinošenje i davanje objekta. Pomenuti gestovi mogu imati protoimperativnu i protodeklarativnu funkciju.
Koje su osnovne razlike između protoimperativnog i protodeklarativnog gesta?
Protoimperativna funkcija: Dete koristi gestove u funkciji zahtevanja od druge osobe da za njega uradi nešto konkretno. Na primer, da mu dohvati igračku; da ga odvede na tobogan; otvori frižider i da mu sok; otvori čokoladnu bananicu ili kutiju sa igračkom.
Kada pomenuti gestovi imaju protoimperativnu funkciju, nazivamo ih protimperativnim gestovima. Protoimperatini gest predstavlјa odraz detetove želјe za određenim predmetom, odnosno za određenom namirnicom ili aktivnošću. Fraza koja bi bila ekvivalentna protoimperativnom gestu bi bila „Ja želim to.“
Protodeklarativna funkcija: Dete koristi gestove u funkciji delјenja interesovanja za objekte i događaje sa drugom osobom. Npr. pokazuje mami na goluba kako bi ga i mama videla; po povratku iz prodavnice igračaka, prinosi i pokazuje mami novu loptu kako bi je i ona videla; donosi i daje tati lutku koju je pronašlo u kutiji sa igračkama, kako i bi tata video kakvu je lutku pronašlo.
Kada pomenuti gestovi imaju protodeklarativnu funkciju, nazivamo ih protodeklarativnim gestovima ili gestovima zajedničke pažnje. Protodeklarativni gest predstavlјa odraz detetove želјe za delјenjem interesovanja i iskustava sa drugim osobama. Fraza koja bi bila ekvivalentna protodeklarativnom gestu bi bila „Vidi to.“
Između 8-og i 9-og meseca života, dete počinje da koristi pokazni gest, i gestove davanja i prinošenja u funkciji delјenje interesovanja i iskustava sa drugim osobama
Između 8-og 9-og meseca života, dete počinje da koristi pokazni gest, i gestove davanja i prinošenja u funkciji zahtevanja od drugih osoba da za njega urade nešto konkretno.
Primeri urednog razvoja gestovne komunikacije u uzrastu od 18 meseci
U nastavku slede primeri upotrebe gestova u protoimperativnoj i protodeklarativnoj funkciji.
Za ranu detekciju autizma, od posebnog značaja su gestovi koji imaju protodeklarativnu funkciju (tkz. protodeklarativni gestovi ili gestovi zajedničke pažnje). Uzrast od 18 meseci za dete iz primera je odabran jer je to period kada bi po prvi put trebalo sprovesti skrining autizma kod sve dece. Inače, deca neurotipičnog razvoja su u uzrastu od 18 meseci, uveliko u stanju da u svakodnevnoj komunikaciji naizmenično usmeravaju pogled izmedju druge osobe i objekta/događaja i da koriste gestove (pokazivanje kažiprstom, prinošenje i davanje objekta), u protoimperativnoj i protodeklarativnoj funkciji. Svakako da se sumnja na prisustvo autizma ne zasniva samo na odsustvu protodeklarativnih gestova, već na detekciji prisustva i drugih znakova autizma. Međutim, i pored toga, razvoj protodeklarativne funkcije gestova ima nesumnjivo ogroman značaj za ranu detekciju autizma.
Pokazivanje kažiprstom (pokazni gest)
- Dete, staro 18 meseci, je poželelo da se igra sa igračkom, koju ne može samo da dohvati jer se nalazi na visokoj polici. Kako bi došlo do igračke, dete mami ili tati kažiprstom pokazuje na igračku.
Razlog iniciranja gesta: Dete ima želјu za igračkom, pa pomenutim gestom zahteva od mame ili tate da mu dohvate igračku.
- Dete uzrasta od 18 meseci, šeta kroz park sa mamom i tatom. Ugledalo je tobogan i poželelo je da se spusti niz njega. S obzirom na to da ga mama drži za jednu ruku, kažiprstom druge ruke pokazuje mami i tati ka toboganu, pri čemu i telom naginje u njegovom pravcu.
Razlog iniciranja gesta: Ugledavši tobogan, kod deteta se javila želјa da se na njemu igra. Gestom koji koristi, dete u stvari zahteva od roditelјa da ga odvedu to tobogana. S obzirom na to da dete telom naginje u njegovom pravcu, jasno je da želi da se igra na toboganu, i da je to upravo bio razlog zbog kojeg je pokazalo na tobogan.
- Dete uzrasta od 18 meseci, želi sok koji se nalazi u frižideru, a koji ne može da otvori. U maminom prisustvu, pokazuje kažiprstom na frižider.
Razlog iniciranja gesta: Dete ima želјu za sokom koji se nalazi u frižideru. Pokazivanjem kažiprstom na frižider, dete mami stavlјa do znanja da hoće da mu otvori frižider kako bi došlo do soka.
Davanje predmeta
- Dete od 18 meseci je dobilo čokoladnu bananicu. Želi da je pojede, ali ne ume samo da je otvori. Prilazi mami i daje joj čokoladnu bananicu kako bi je mama otvorila. Dok čeka da se čokoladna bananica otvori, dete stoji pored mame. Razlog iniciranja gesta: Detetu je potrebna pomoć za otvaranje čokoladne bananice. Davanjem čokoladne bananice dete je mami jasno stavilo do znanja da želi da mu otvori čokoladnu bananicu kako bi je pojelo.
Prinošenje predmeta
- Dete, staro 18 meseci, je na polici sa igračkama pronašlo igračku malih dimenzija, koja je upakovana u kutiju. Pokušava da je otvori, ali ne uspeva u tome. Prilazi mami, i ka njoj ispruža ruku (pokazuje prinošenjem) u kojoj drži kutiju sa igračkom, naizmenično gledajući u mamino lice i kutiju. Kutiju joj ne daje, već je drži u ruci. S obzirom na to da je videla kako dete pokušava da otvori kutiju, ali da u tome ne uspeva, detetov gest mama tumači kao „poziv u pomoć“. Mama potom prilazi detetu kako bi mu pomogla da otvori kutiju. Razlog iniciranja gesta: Očigledno je da je igračka koju je dete pronašlo privukla njegovu pažnju. Verovatno želi da se sa njom igra ili da vidi kakva je igračka u pitanju, pa zbog toga pokušava da otvori kutiju. Međutim, u tome ne uspeva. Usmeravanjem kutije sa igračkom ka mami, dete u stvari zahteva od mame da mu otvori kutiju sa igračkom.
Pokazivanje kažiprstom (pokazni gest – gest zajedničke pažnje)
- Dete od 18 meseci i roditelјi šetaju ulicom. Odjednom, ulicom prolazi autobus. Dete, samoinicijativno, kažiprstom pokazuje na autobus, istovremeno usmeravajući pogled sa autobusa ka roditelјima, pa opet na autobus.
Razlog iniciranja gesta: Dete svoju zainteresovanost za događaj (prolazak autobusa) koji trenutno proživlјava, želi da podeli sa mamom i tatom. Time što uporedo sa pokazivanjem na autobus, dete usmerava pogled i ka maminom i tatinom licu, jasno stavlјa do znanja da baš njima želi da skrene pažnju na autobus koji prolazi. Pri tome, dete ni na koji način ne negoveštava da bi pokazivanje ka autobusu reprezentovalo njegovu želјu da se u datom trenutku vozi autobusom (npr. ne naginje telom ka autobusu, i sl.). Naprotiv, dete mirno nastavlјa da šeta ulicom. Ono je samo želelo da mami i tati skrene pažnju na nešto što je njemu u datom trenutku bilo zanimlјivo.
Davanje (gest zajedničke pažnje)
- Dete od 18 meseci je u prodavnici igračaka sa tatom. Od tate je na poklon dobilo loptu. Nakon povratka kući, dete koje je srećno zbog lopte, samoinicijativno prilazi mami i daje joj loptu, istovremeno usmeravajući pogled sa lopte ka njenom licu.
Razlog iniciranja gesta: Detetu nije potrebna nikakva mamina pomoć u vezi sa loptom, tako da „poziv u pomoć“ nije razlog davanja lopte mami. Davanjem lopte mami, dete u stvari usmerava maminu pažnju ka predmetu koji mu je trenutno veoma zanimlјiv i interesantan. Na taj način, ono deli svoje trenutno interesovanje sa mamom.
- Mama i tata su detetu koje ima 18 meseci, kupili novu igračku. Radi se o kockama različitih boja koje se nalaze u kantici. Čim su stigli kući, dete je poželelo da se igra sa kockama. U jednom trenutku, učinilo mu se zanimlјivim da iz dalјine, jednu po jednu kockicu ubacuje u kanticu. Tata samo posmatra igru i obavezno pohvali dete kada uspe da ubaci kocku u kanticu. Ne traži da mu dete daje kockice kako bi ih i on ubacivao, već dopušta da se dete igra samo. Sve vreme dete je veoma srećno. U jednom trenutku tokom igre, dete samoinicijativno daje tati jednu kocku pokazujući mu na kanticu. Tata uzima kocku i ubacuje je u kanticu. Potom to isto čini i dete. I tako još koji put. Razlog iniciranja gesta: Očigledno je da dete ume i samo da se igra sa igračkom koju je dobilo od mame i tate. Nјemu nije potrebna tatina pomoć, jer ubacivati kocke u kanticu sa širokim otvorom je vrlo lako. Davanjem kockice, dete u stvari uklјučuje tatu u svoju igru i na taj način deli sa njim svoje trenutno interesovanje.
Prinošenje predmeta (gest zajedničke pažnje)
- Dete, staro 18 meseci, je sa mamom i tatom otišlo kod bake i deke. Baka i deka su detetu dali lutku koju su mu upravo kupili. Dete dolazi do mame i tate i ruku u kojoj drži lutku, samoinicijativno usmerava ka njima (pokazuje prinošenjem), istovremeno usmeravajući pogled sa lutke na mamino i tatino lice.
Razlog iniciranja gesta: Dete je veoma srećno zbog poklona i sva njegova pažnja je trenutno usmerena ka lutki. Očigledno je da mu je lutka veoma interesantna i zanimlјiva. Detetu nije potrebna mamina i tatina pomoć, jer sve u vezi lutke može samo da uradi. Ono im je u stvari prišlo i pokazalo lutku zato što želi da mama i tata vide njegovu novu lutku. Želi da im skrene pažnju na igračku koju je upravo dobilo, a koja mu je tako interesantna.
