Deficiti nutrijenata atipične ishrane (makrobiotičke, vegan, vegeterijanske… ) mogu da izazovu zdravstvene probleme kod trudnica i beba?
Deficiti nutrijenata atipične ishrane i zdravlje trudnice i bebe – šta kažu istraživanja?
Istraživanja rađena u SAD ukazuju da je nutritivni unos trudnica niži od preporučenih vrednosti za sledećih osam nutrijenata: vitamin B6, D, E i folati, gvožđe, cink, magnezijum i kalcijum. Ovi podaci odnose se na konvencionalnu (uobičajenu) ishranu, a kada su u pitanju atipični načini ishrane (vegetarijanska, vegan i makrobiotička ishrana), deficiti su još veći, i obuhvataju još vitamin B12 i proteine.
Trudnoćaje nutritivno jedan od najzahtevnijih perioda u životu žene. Ishrana i nutritivni status pre i tokom trudnoće utiču na ishod trudnoće pa je važno da trudnica od početka bude na optimalnom režimu ishrane, koji će zadovoljiti energetske potrebe, potrebe za proteinima, ugljenim hidratima, mastima, kao i potrebe za vitaminima i mineralima. Potrebno puno znanja i umeća pri sastavljanju dnevnog menija trudnice i kombinovanja namirnica, koja se „atipično hrani“, primerena suplementacija je neophodna, ili još bolje uz potrebnu suplementaciju – privremena orijentacija na promenu načina ishrane , naravno u dogovoru sa izabranim ginekologom.
Deficiti pojedinih nutrijenata kod atipične ishrane–vegetarijanska, vegan i makrobiotička ishrana, mogu da se odraze na zdravlje trudnice i bebe.
Šta nedostaje atipičnim načinima ishrane?
Baš veći deo navedenih vitamina i minerala nedostaju alternativnim tj. atipičnim načinima ishrane?
- Vitamin B6 je važan za izgradnju aminokiselina i samim tim i proteina. Proteini izgrađuju kompletan organizam (ćelije i tkiva, hormone i dr.), pa nam je samim tim pre jasno zašto ovaj vitamin ima tako važnu strukturnu ulogu. Preporučena dnevna doza u zdravoj ishrani trudnica je 1,9 mg, a za dojilje 2 mg na dan. Dobri izvori vitamina B6 u hrani su: meso (posebno ćureće meso ), riba (tuna), jaja, mleko, krompir, žitarice, spanać, avokado, banane, grožđe… Ukoliko je ishrana atipična, nabrojane a dozvoljene namirnice u atipičnoj ishrani bi trebalo unositi u jako velikim količinama, jer najbolji izvori su ipak meso, riba, jaja, mleko i mlečni proizvodi…
-
Vitamin D i E
- Potrebe za vitaminom D nisu povećane u trudnoći, međutim u trudnoći su potrebne dodatne količine kalcijuma čija je koncentracija, kao i metabolizam kostiju, regulisana vitaminom D, zbog čega i status vitamina D u trudnoći može biti ugrožen. Ne postoji opšta preporuke za suplementaciju vitaminom D, izuzev u Velikoj Britaniji, gde se preporučuje dnevna suplementacija od 10 µg vitamina D. Američki Institut za Medicinu u SAD preporučuje istu količinu vitamina D samo kod žena vegeterijanaca i 5 µg vitamina D kod žena koje ne unose dovoljne količine fortifikovanog mleka. Za vitamin D najbolji izvor su: ulje jetre riba, masne ribe (losos, tuna, sardina), punomasni mlečni proizvodi, kao i proizvodi obogaćeni vitaminom D (mleko)… Dakle, skoro sve proizvodi ne koriste se kod atipičnih načina ishrane.
- U namirnice bogate vitaminom E se ubrajaju nerafinisana biljna ulja (ulje pšeničnih klica, suncokretovo, maslinovo), jezgrasto voće, pšenične klice, puno zrno žitarica, masnije meso… To su proizvodi koji se koriste u atipičnoj ishrani (vegetarijanska, vegan i makrobiotička ishrana) osim u nemasnoj vegan ishrani.
Folati – Jedan od najvažnijih vitamina
- Folate je neophodno adekvatno unositi pre i tokom trudnoće je folat-vitamina B9. Uglavnom se pogrešno smatra da je folna kiselina, koja se nalazi u većini vitaminskih preparata isto što i folat-vitamin B9. Folat je prirodni oblik vitamina B9, a folna kiselina je sintetički oblik vitamina B9. Sada na tržištu postoje i unapredjeni oblici metilfolata sa glukozaminom kako bi poboljšali stabilnost, bioraspoloživost, i sigurnost. Folna kiselina je sastavni deo sa gvoždjem i vitaminom B12 hemoglobina u crvenim krvnim zrncima(eritrocitima), čija je uloga u prenošenju kiseonika do ćelija. Smatra se da najčešće anemije u trudnoći nastaju zbog nedovoljne količine folne kiseline, i neadekvatnog stvaranja crvenih krvnih zrnaca-anemija uzrokovana nedostatkom folne kiseline. Priridni izvori folata su: zeleno povrće (spanać, zelena salata, brokoli, kupus, karfiol, špargla, zelene paparike, tikvice, krastavac), semenke , avokado, grejpfrut, dinja, paradaiz… To su namirnice koje su prisutne na spisku makrobiotičke, vegeterijanske i vegan ishrane, međutim stručnjaci tvrde da se ne unose u adekvatnoj količini, pa se folati suplementiraju.
Cink
- U pravilnoj ishrani, svima je neophodan svakodnevni unos potrebne količine cinka, obzirom da organizam ne pravi rezerve ovog minerala, a u trudnoći su potrebe za ovim esencijalnim mikronutrijentom uvećane sa 7 na 11mg, odnosno u periodu dojenja na 12 mg na dan. Cink je neophodan za gradivne ćelije vaše bebe i DNK, deobu ćelija i rast tkiva, pa je unos adekvatne količine cinka od suštinskog značaja. Nedostatak cinka u toku trudnoće dovodi se u vezu sa spontanim pobačajima, prevremenim ili prolongiranim porođajem. Nedostatak cinka u organizmu dovodi i do problema emotivne prirode. Najviše cinka sadrži crveno meso, piletina i ćureće meso), žumance, ribe i ljuskari (najviše u lososu i ribama hladnih mora i morskim plodovima), orašasti plodovi (badem, kikiriki, pinjole, indijski orah). Semenke bundeve sadrže značajne količine cinka. Alternativni način ishrane, samo će delimično zadovoljiti potree za cinkom u trudnoći. Trudnice vegeterijanke i trudnice koje u ishrani ne unose meso treba da koriste preparate cinka kao suplement ishrani.
Gvožđe
- Potrebe za gvožđem naglo rastu posle 20. nedelje trudnoće, kada naglo rastu i zahtevi majke i fetusa. Preporučeni dnevni unos je 27 mg/dan što je značajno više od uobičajenih potreba koje iznose 18 mg/dan. Studije u kojima je praćen uticaj suplementacije gvožđem u trudnoći ukazuju da suplementacija gvožđem u trudnoći ima pozitivan ishod na masu i dužinu novorođenčadi i smanjuje rizik od prevremenog porođaja. Namirnice koje su bogat izvor visokoraspoloživog gvožđa su svinjska džigerica (7-17 mg Fe/ 100 g), govedina (3,5 mg Fe / 100g), jagnjetina (2,7 mg Fe / 100 g), riba (0,4-4,1 mg FE / 100g) i piletina (0,8 mg Fe/ 100g). Namirnice koje su bogat izvor gvožđa manje iskoristivosti (ne-hem gvožđe) su: zeleno lisnato povrće (0,7-2,2 mg Fe/ 100 g), koštunjavo voće (orasi, lešnici) (0,9-6,2 mg Fe / 100 g) i kakao (2 mg Fe /100 g). Biljka kopriva, mahunarke (pasulj, grašak, sočivo…), iznutrice (možemo preporučiti isključivo iznutrice ogranski hranjenih životinja), integralne žitarice, povrće tamnih listova, sušeno voće, semenke, orašasti plodovi… Zaključak koji možemo izvesti je da atipična ishrana nije adekvatna u trudnoći, kada su potrebe organizma trudnice za gvožđem u pitanju.
Magnezijum, kalcijum…
- Magnezijum – Preporučena dnevna doza za magnezijum je 350 mg, odnosno 400 mg za trudnice. Najnovija istraživanja su pokazala da je količina magnezijuma koja se uzima sa hranom u prvom trimestru povezana s težinom, dužinom i obimom glave deteta pri rođenju. Funkcionalne uloge magnezijuma su: održavanje normalne funkcije nerava i mišića (obezbeđuje prenos nervnih impulsa i mišićnu aktivnost), pospešuje i doprinosi kontrakciji glatkih mišića od kojih su izgrađeni mnogi ljudski organi kao što su creva, želudac i krvni sudovi, omugućava pravilan rad srčanog mišića (reguliše srčani ritam), obezbeđuje sintezu hrane u nove proizvode i doprinosi iskorišćavanju ugljenih hidrata, masti i proteina za stvaranje mišićne energije. Magnezijum ima važnu ulogu i u stvaranju vitamina D i paratireoidnog hormona. U namirnice bogate magnezijumom spadaju i: spanać, blitva, grašak, brokoli, kelj, (crni) pasulj, soja u zrnu, sočivo, bademi, lešnik, orasi, kikiriki, golica, avokado, banane, jagode, kupine, meso, kakao, jogurt, kefir, smokve, crna čokolada, smeđi pirinač i zob. Zastupljen je u atipičnoj ishrani.
- Kalcijum – Potrebe za kalcijumom u trudnoći se povećavaju, ali pod uticajem hormona dolazi do značajnih promena u metabolizmu kalcijuma, što se ogleda u povećanju resorpcije kalcijuma iz hrane, pa se smatra da suplementacija kalcijumom nije potrebna, kada se sprovodi pravilna i balansirana ishrana. Hrana koja je bogat izvor kalcijuma: svi mlečni proizvodi, žumance jajeta, mahunarke, orasi… Nije dovoljan unos kalcijuma kroz hranu koja se primenjuje u atipičnoj ishrani.
- Pored navedenih vitamina i minerala koji sprema sprovedenom istraživanju naznačeni, spomenula bih iVitamin B12,obzirom na značaj ovog vitamina u trudnoći kao i deficit ovog vitamina u alternativnoj-atipičnoj ishrani.
Potrebe za proteinima rastu u trudnoći?
Da, od drugog trimestra i iznose oko 71 g/dan, u odnosu na prvi trimestar i žene koje nisu trudne čije su potrebe za proteinima iznose 45 g/dan . Potrebe za proteinima u trudnoći, a naročito u trećem trimestru povećavaju za 50%, dok su kod nekih visoko rizičnih trudnoća, npr. blizanačka trudnoća, potrebe još veće… Još jedan razlog da se u periodu trudnoće, a i laktacije, koriguje striktna atipična ishrana i uvedu neophodne namirnice i suplementi koji će očuvati trudnici i mami zdravlje.
Naučnici su izračunali potrebe za skoro sve sastojke hrane – nutrijente. Evropska agencija za sigurnost u ishrani (EFSA) odredila je preporučeni dnevni unos belančevina, ugljenih hidrata, masti, vitamina, minerala, kao i ukupan energetski unos. Opšte preporuke se modifikuju za svaku osobu u zavisnosti od uzrasta, pola, fizičke aktivnosti, fiziološkog stanja (trudnoća, dojenje) ili bolesti. Zbog toga je jedini ispravan jelovnik onaj individualan. Preporuke se menjaju i u skladu s klimom i sezonom.
