Dnevni raspored aktivnosti deteta ima veliki značaj za rast, razvoj i zdravlje deteta. Svetska zdravstvena organizacija nedavno je objavila preporuke za fizičku aktivnost, vreme ispred ekrana i spavanje za decu od rođenja do 5.godine života. Prenećemo vam preporuke za dete od 1. do 5. godine.
Dnevni raspored aktivnosti deteta i rutine su važne za razvoj
Dan se sastoji od vremena za spavanje, za aktivnosti u mirovanju i za fizičku aktivnost. Za najbolje efekte na zdravlje, mala dece treba da se pridržavaju svih preporuka za fizičku aktivnost, sedenje i spavanje tokom 24 sata. Vreme koje dete provodi u „mirnoj“ igri, bez fizičke aktivnosti, veoma je važno za kognitivni, emocionalni i psihosocijalni razvoj. Interaktivne aktivnosti sa roditeljima/osobama koje čuvaju dete (koje ne uključuju ekrane kao način zabave) mogu biti čitanje, pevanje, pričanje priča, crtanje, građenje kockama, slagalice, igre… Dužina i kvalitet spavanja podjednako su važni za zdravlje deteta. Nedovoljno sna udruženo je sa prekomernom težinom i gojaznošću u detinjstvu.
Dete u drugoj godina života – dnevne rutine deteta
Preporučeno vreme za fizičku aktivnost
Najmanje 180 minuta; različite fizičke aktivnosti, od laganih, do umerenih i intenzivnih, raspoređene tokom dana. Više je bolje!
Sedentarno vreme
dete ne treba da bude sputano u kolicima, auto sedištu, stolici za hranjenje ili u nosiljci na leđima roditelja duže od sat vremena odjednom; ne treba predugo ni da sedi.
Vreme za ekranom?
Za dete od godinu dana ne preporučuje se gledanje televizije ni zabava kompjuterskim igricama. Postepeno tokom druge godine dete može po malo da bude ispred ekrana, ne duže od jednog sata ukupno. Manje je bolje! Vreme tokom koga dete nije fizički aktivno treba iskoristiti za čitanje ili pričanje priča.
Koliko dugo dete treba da spava u drugoj godini?
11-14 sati kvalitetnog sna. Najbolje je da dete ima svoje ustaljene rutine, redovno vreme kada ide na spavanje i kada se budi.
Deca u trećoj i četvrtoj godini
Fizička aktivnost u trećoj i četvrtoj godini
Najmanje 180 minuta različite fizičke aktivnosti, od laganih, do umerenih i intenzivnih, raspoređene tokom dana; bar 60 minuta intenzivne fizičke aktivnosti. Više je bolje! Kako znamo koja je fizička aktivnost za dete intenzivna? To je ona aktivnost tokom koje se dete zadiše i zagreje (zajapuri, oznoji), kao što je i za odrasle intenzivna fizička aktivnost ona tokom koje nam se ubrza disanje i rad srca.
Bavljenje fizičkim aktivnostima doprinosi dobrom zdravlju deteta, i to ne samo fizičkom, već i mentalnom, emocionalnom i socijalnom.
- Pomaže održavanju telesne težine i zdravlja
- Doprinosi razvoju mišića i kostiju
- Doprinosi razvoju mozga i poboljšava učenje
- Podstiče koordinaciju pokreta
- Poboljšava kvalitet sna
- Doprinosi građenju odnosa i razvijanju socijalnih veština
Za dete je prirodno da se kreće, igra i bude aktivno. Deca su najaktivnija dok se igraju sa drugom decom. Deca uče kroz aktivnosti: dok istražuju, eksperimentišu, putem pokušaja i pogreški. Zato dugi periodi mirnog sedenja nisu prirodni za dete.
Sedentarno vreme
Dete ne treba da bude sputano u kolicima, auto sedištu duže od sat vremena odjednom; ne treba predugo ni da sedi.
Koliko vremena za ekranom?
Maksimalno 1 sat dnevno. Manje je bolje! Vreme tokom koga dete nije fizički aktivno treba iskoristiti za čitanje ili pričanje priča.
Koliko sna je potrebno detetu uzrasta u trećoj i četvrtoj godini?
Potrebno je 10-13 sati kvalitetnog sna. Najbolje je da dete ima svoje ustaljene rutine, redovno vreme kada ide na spavanje i kada se budi.
Ove preporuke odnose se na svu zdravu decu uzrasta do 5 godina, nezavisno od pola, socioekonomskog statusa prodice, kulturoloških specifičnosti i sredine u kojoj dete živi. Podaci govore da se deca nikada nisu kretala manje nego danas i da je dete od osam godina već porovelo punu godinu ispred ekrana! Vreme je da se nešto promeni, i roditelji male dece treba da naprave važne korake u dobrom pravcu!
