Dobrim bakterijama protiv loših za celu porodicu, treba da bude naš moto. Da bi se neki mikroorganizam mogao koristiti u zdravstveno korisne svrhe, mora zadovoljiti rigoroznu izbornu probiotičku strategiju.
Dobrim bakterijama protiv loših!
Hrana i nauka o ishrani danas imaju potpuno nove dimenzije i koncepte. U prošlosti je glavna uloga hrane bila preživljavanje i malo se pažnje se posvećivalo negativnom, odnosno pozitivnom efektu na zdravlje. Danas se sve više govori o funkcionalnoj hrani, koja sadrži sastojke koji pozitivno deluju na jednu ili više ciljanih funkcija u telu. Radi poboljšanja zdravlja, sve više potrošača zainteresovano je za njena potencijalna svojstva. Dobrim izborom se može smanjiti rizik od nastajanja bolesti, a samim tim i upotrebu antibiotika i razvoj rezistencije na njih.
Šta je učinjeno protiv rezistencije na antibiotike?
Upravo iz zdravstvenih razloga, svetska naučna zajednica se uključila u borbu protiv rezistencije na antibiotike, nudeći, između ostalog, koncept funkcionalne hrane, kao i probiotički i prebiotički koncept s ciljnim mestom delovanja – na crevnu mikrofloru.
Minimalno 2 milijarde živih mikroorganizama po kapsuli
Šta su probiotički i prebiotički koncept?
Probiotički koncept podrazumeva oralno uzimanje živih, korisnih mikroorganizama, nazvanih probiotici, a prebiotički koncept predstavlja selektovane supstance za ishranu dobrih bakterija. Sinbiotički koncept je kombinovana primena probiotika i prebiotika radi postizanja pojačanog korisnog rezultata na zdravlje.
Neke bakterije su poželjne, a neke baš i ne?
Crevna mikroflora uglavnom se može kategorisati u dve grupe: za zdravlje poželjne mikroorganizme, s korisnim efektima, i potencijalno patogene, sa štetnim efektima na zdravlje domaćina. Što se tiče nepoželjnih svojstava, crevne bakterije mogu uzrokovati sistemske infekcije, stvaranje toksina i proizvodnju mutagenih i kancerogenih supstanci. Drugi mikroorganizmi, pre svega bakterije mlečne kiseline, imaju poželjne karakteristike za zdravlje domaćina, kao što su proizvodnja vitamina i kratkolančanih masnih kiselina, stimulacija imunog sistema, smanjenje koncentracije triglicerida i holesterola, inhibicija rasta nepoželjnih mikroorganizama.
Zbog čega dolazi do poremećaja crevne mikroflore?
Iako je kod zdravih osoba sastav crevne mikroflore najčešće stabilan, do njenog poremećaja može doći pod uticajem različitih endogenih (svarljivost hranjivih sastojaka, vrsta hrane, proliv…) i egzogenih (terapija antibioticima, stres, starenje, putovanje, oboljenje imunog sistema) faktora.
Dva različita pristupa
Postoje dva različita pristupa za povećanje broja korisnih mikroorganizama u probavnom sistemu. Prvi je oralno uzimanje živih, korisnih mikroorganizama. Ti mikroorganizmi, nazvani probiotici, uglavnom su bakterije mlečne kiseline i bifidobakterije koje i inače čine zdravu crevnu mikrofloru.
Uveden je i drugi pristup za povećanje broja korisnih mikroorganizama u crevima. Selektivne hranjive materije nazvane prebioticima. Definisane su kao “neprobavljivi sastojci hrane koji korisno deluju na domaćina putem selektivne stimulacije rasta i/ili aktivnosti jedne bakterijske vrste ili ograničenog broja bakterijskih vrsta u debelom crevu, pa tako poboljšavaju zdravlje ljudi”. Prebiotički supstrati (oligofruktoza, inulin, rezistentni škrob i dr.) su ugljeni hidrati otporni na dejstvo digestivnih enzima gornjeg dela probavnog sistema, zbog čega neprobavljivi dospevaju u debelo crevo, gde služe kao supstrat (hrana) korisnim, autohtono prisutnim ili unesenim probiotičkim bakterijama.
Šta kažu stručni radovi o delovanju probiotika?
Nekoliko naučnih radova detaljno opisuje fiziološku aktivnost i mehanizam delovanja probiotika. Takođe i rezultate izvršenih kliničkih istraživanja koja potvrđuju njihove korisne zdravstvene efekte. Na temelju rezultata naučnih i kliničkih istraživanja može se reći, da probiotici mogu biti vrlo delotvorni u sprečavanju različitih vrsta crevnih i urogenitalnih infekcija. A posebno za uspostavljanje normalne crevne mikroflore nakon terapije antibioticima.
PROMO ČLANAK
