Ishrana kod mononukleoze i aktivnosti deteta treba da budu primereni stanju, bolesti. Infektivna mononukleoza je česta virusna infekcija kod dece i adolescenata, uzrokovana Epstein Barr virusom (EBV), koji pripada porodici herpes virusa. Većina dece i tinejdžera prođe bez komplikacija, ali umor, povišeni jetreni enzimi i povećana slezina mogu značajno poremetiti svakodnevni ritam, apetit i opšte stanje. Inkubacija, vreme od ulaska virusa u organizam do prvih simptoma infekcije, traje dugo oko 4-6 nedelja. Za prelaz virusa sa obolelog na zdravo dete je potreban blizak kontakt.
Tipični simptomi mononukleoze
- bol u grlu
- uvećani limfni čvorovi
- povišena telesna temperature
- malaksalost i umor
- slab apetit
- uvećana jetra i/ili slezina
- povišeni jetreni enzimi (ALT, AST)
- bol u mišićima i zglobovima
U većini slučajeva, bolest traje 2 do 4 nedelje, ali kod neke dece jak umor može trajati i više meseci, pa se intenzivne aktivnosti odlažu u skladu sa tim, i uz kontrole kod pedijatra.
Ishrana kod mononukleoze
Zbog rizika od rupture slezine (retko, ali moguće) i oštećenja jetre, ishrana i režim aktivnosti moraju biti pažljivo prilagođeni. Iako po najnovijim istraživanjima ne postoji „specijalni jelovnik“ za mononukleozu, postoje preporuke koju hranu treba, a koju ne konzumirati, kako bi se jetra rasteretila, Takođe, ubrazo oporavak i sprečilo produženje simptoma i komplikacije. Kao i kod svake virusne infekcije i kod mononukleoze, smanjuje se apetit i raste rizik od gubitka težine. To je posebno bitno izbegnuti, jer je imunološki sistem već pod opterećenjem, pa mu treba kvalitetna podrška.
Ishrana se postepeno vraća u normalu tek kada se vrednosti jetrenih enzima vrate u normalu, kao i veličina jetre i/ili slezine i kada prođe osećaj umora. Ovo obično traje 4 do 6 nedelja, kada postepeno vraćamo normalnu ishranu.
Izbor hrane kod mononukleoze
Zbog zapaljenskog procesa koji zahvata jetru treba izbegavati masnu, začinjenu hranu prepunu aditiva poput industrijskih proizvoda, jer dete može imati mučninu i težinu nakon obroka.
Zato biramo ishranu koja:
- Ima manje masnoće(izbegavati prženo, pečeno u dubokom ulju, masno meso, masni sirevi, masni namazi i peciva sa margarinom).
- Nema trans masti, aditive i konzervanse (izbegavati paštete, viršle, salame, kobasice, čipseve, instant supice, gotova jela, sokove).
- Energetski dovoljna.
- Bogata antioksidansima.
- Laka za varenje.
Bolje je da obroci budu česti, a manjeg obima na svaka 2 do 3 sata. Ti obroci moraju da budu mekani (najviše zbog lakšeg gutanja u akutnoj fazi kada postoji limfodenopatija vrata i upala ždrela) i lako svarljivi poput:
- Pirea.
- Palente
- Raznih kaša sa bobičastim voćem zbog antikosidanata koji smanjuju oksidativni stres tokom infekcije.
- Krem supa.
- Pečene jabuke.
- Kuvanog mesa.
- Ribe.
- Kuvanog povrća, a najbolji izbor su šargarepa, bundeva, paprika zbog vitamina A, tikvice, spanać i brokoli koje najbolje blanširati kako bi sačuvale vitamin C.
Najbolji izbor voća je: breskva, nektarina, borovnice, maline, jabuka, kruška, banana. Citrusno voće može teže da se podnosi pa ga izbegavati u akutnoj fazi.
Proteine ne treba izbegavati. Detetu treba dovoljan unos proteina za rast i razvoj prosečno 1–1.2 g proteina/kg/dnevno. Najbolji izbor: belo meso, ćuretina, riba, jaja i to više belance, jogurt i sveži mladi sir, kuvana boranija, pasulj, sočivo, tofu. Humus.
Treba izbegavati: masnu govedinu, svinjetinu, čvarke, viršle, salame, paštete, roštiljsko meso.
Masnoće su ipak neophodne za rast i razvoj. Zato ih stavljajte na kraju kuvanja dozvoljeno je 1 do 2 kašičice maslinovog ulja dnevno u obrocima. Kao dobar izvor nezasićenih maanoća možete koristiti avokado na svakih par dana ½ ili 5-6 oraha ili badema svaki drugi dan, ako dete nije naduto.
Izbegavati: margarin, majonez, pavlaku, krem sireve, tvrde i masne sireve.
Ugljeni hidrati su neophodni za energiju. Poželjni izvori su: pirinač, krompir, testenina, palenta, ovsene pahuljice, integralni hleb.
Izbegavati: lisnata testa, krofne, pekarske proizvode, kupovne tortilje pune aditiva.
Unos tečnosti kod mononukleoze
Deca gube tečnost zbog povišene temperature i uvećane jetre. Zato je neophodan dovoljan unos tečnosti kod mlađe dece orijentaciono 50–60 ml/kg/dan, kod starije 1,5–2 L dnevno, ali samo kroz: vodu, čaj od kamilice, voćne čajeve bez šećera, prirodnu limunadu sa malo meda, kompot i sok od kompota, domaće pileće supice sa što manje dodate masnoće
Izbegavati: energetska pića, gazirane sokove, industrijske sokove, čajeve sa puno kofeina (beli, zeleni, crni, mača).
Suplementacija kod mononukleoze
Suplementi nisu terapija za Epstein Barr virusa i ne utiču direktno na trajanje infekcije, ali u fazi slabog apetita, umora i povećanih potreba mogu biti korisni kao dodatna podrška.
Vitamin D ima imunomodulatornu ulogu, a nema negativan uticaj na jetru. Doze su: U trajanju od 4 do 6 nedelja, a zatim se nastavlja u standardnoj profilaktičkoj dozi tokom zime.
- 600 do 800 IU za mlađu decu
- 1000 do 2000 IU za decu u tinejdžerskom uzrastu
Vitamin C kao antioksidant za podržavanje imuniteta, oksidativnog stresa, ali ne opterećuje jetru. Preporučena doza pogotovu kod dece koja ne konzumiraju voće narednih 4 do 6 nedelja:
- 100-250 mg/dan za decu 3–10 godina
- 250–500 mg/dan za starije od 10 godina
Visoke doze (1 g i više) ne ubrzavaju oporavak i mogu izazvati bol u stomaku, dijareju ili stvaranje kamena u bubrezima ako postoji predispozicija.
Cink dokazano skraćuje trajanje respiratornih virusnih infekcija i doprinosi normalnoj funkciji imuniteta. Preporučuje da se koristi do 6 nedelja, kako se ne bi remetila apsorpciju bakra u dozi od:
- 5-10 mg/dan za mlađu decu
- 10—20 mg/dan za tinejdžere
Najbolji oblici su cink glukonat ili cink pikolinat.
Imunoglukan ima umereno dokumentovan efekat u smanjenju učestalosti virusnih infekcija kod dece u trajanju od 4 do 6 nedelja.
Suplementi koji se ne preporučuju
- visoke doze vitamina A i E
- biljni preparati „za jetru“ poput sikavice (zabeleženi su retki hepatotoksični efekti bilja kod dece, posebno kada je jetra već iritirana.)
- suplementi „za imunitet“ koji sadrže nekoliko neproverenih supstanci
- sve što opterećuje jetru
Fizička aktivnost dece sa mononukleozom i kada se vratiti na sport
Kada i koliko će dete biti bez fizičke aktivnosti zavisi od veličine slezine i jetre.
Akutna faza je u prvih 3 nedelje od početka simptoma savetuje se: sedenje, šetnja po sobi, bez sporta, bez trčanja, bez skakanja.
Rana rehabilitacija (3–6 nedelja): šetnje, lagani boravak napolju, istezanje, bez škole sporta, bez plivanja, bez treninga
Povratak sportu: najranije nakon 4 nedelje, često oko 6–8 nedelja, samo ako slezina više nije uvećana (po kliničkom pregledu i/ili UZ), dete je bez temperature i oseća se dobro.
Kada dete može opet u kolektiv
Iako se Epstein Barr virus može izlučivati pljuvačkom mesecima nakon infekcije, nema smisla držati dete izolovano mesecima. Zbog toga se povratak u kolektiv se određuje na osnovu opšteg stanja deteta.
Dete može da se vrati u kolektiv kada:
- nema povišenu temperaturu najmanje 24 sata bez antipiretika
- može da učestvuje u uobičajenim aktivnostima u grupi
- bol u grlu i izraženo loše opšte stanje su se povukli.
To je najčešće oko 2 nedelje od početka bolesti, ali može biti i duže ako je umor izražen. Bez obzira što je dete krenulo u vrtić, zbog uvećane slezine i dalje važe ograničenja fizičke aktivnosti.
