Infektivna mononukleoza kod dece, često nazvana „mono“, je virusna bolest koja može izazvati zabrinutost roditelja. Kako posumnjati na infektivnu mononukleozu, koji su simptomi, kako se prenosi i kako se leči? Koje preventivne mere treba sprovoditi kako bi se smanjila mogućnost infekcije?
Uzrok infektivne mononukleoze i kako se prenosi
Uzrokovana je Epstein Barr virusom (EBV). Spada u grupu herpes virusa i ostaje u telu doživotno. Prenosi se sa osobe na osobu direktnim kontaktom preko pljuvačke zaražene osobe. Deca mlađa od 7 godina a pogotovo ona koja borave u vrtiću, izložena su većem riziku od infekcije. Upravo zbog bliskog kontakta sa drugom decom.
Period inkubacije je od 5 do 40-50 dana te je teško utvrditi izvor infekcije. Potrebno je prisustvo većeg broja virusa u telesnoj tečnosti da bi se osoba zarazila. Što je dobro, jer po povratku dece u kolektiv oni i dalje (po nekima čak i do 18 meseci) izlučuju virus,ali u malom broju.
Smatra se da praktično sve osobe u nekom trenutku života „pokupe“ EBV virus ali manje od 30 % ima izražene simptome. Slične simptome izazivaju i citomegalovirus i adeno virus, slično se i leče.
Mononukleoza kod dece – Simptomi i klinička slika mononukleoze
Uobičajeni simptomi uključuju:
- Malaksalost i umor.
- Groznicu, povišenu temperaturu i do 20 dana. Noćno preznojavanje, glavobolju.
- Bol u grlu, otežano gutanje.
- Nekad curenje nosa i kašalj.
- Uvećane limfne čvorove (pogotovo na vratu i preponama) koji su i bolni.
- Bol u stomaku i gubitak apetita .
Koliko traje mononukleoza?
Bolest traje 2-4 nedelje. Povremeno se komplikuje bakterijskom infekcijom. Retko kad je klinička slika tako ozbiljna da je potrebna hospitalizacija. U slučajevima kada je onemogućeno gutanje hrane i otežano disanje. Komplikacije u vidu pneumonija, miokarditisa, neuritisa, rupture jetre ili slezine se retko javljaju.
Važno je napomenuti da su kod mlađe dece simptomi često blaži nego kod starije i odraslih. U najvećem broju slučajeva mononukleoza može proći neprimećeno. Ili može biti pogrešno dijagnostikovana kao obična prehlada ili bakterijska upala grla. Greškom se može propisati antibiotik za lečenje bakterijske upale grla. Tada može doći do pojave osipa po koži, kao reakcije virusa na lek. Ovaj osip se često pogrešno tumači kao alergijska reakciija na polusintetske peniciline, koji se najčešće daju. Veći deo dece ima blage ili nema baš nikave simptome. Ali se kasnije u zivotu utvrde antitela na EBV.
Ako sumnjate da vaše dete ima mononukleozu, važno je da posetite pedijatra. Potrebno je uzeti podatke, obaviti pregled i uraditi analize kojima će utvrditi o čemu se radi.
Prilikom pregleda obično se zapazi upaljeno ždrelo. Takođe uvećani i upaljjeni krajnici sa beličastim naslagama, tačkasta krvarenja na mekom nepcu. Limfni čvorovi su uvećani i u „paketu“, bolni. U manje od 50 % pacijenata se nalazi uvećana jetra i/ii slezina. Uobičajeno je da se radi kompletna krvna slika, biohemija (jetreni enzimi). I utvrđivannje antitela na EBV. Nekad i ultrazvuk abdomena.
Lečenje mononukleoze
Kao kod većine virusa, ne postoji specifičan lek. Lečenje je usmereno na ublažavanje siptoma i podršku oporavku organizma. Evo nekoliko preporuka :
– Odmor Deci treba pružiti dovoljno vremena za odmor i oporavak. Važno je da ne napreže telo dok se potpuno ne oporavi (zbog mogućih komplikacija).
–Hidratacija Podstičite dete da pije dovoljno tečnosti kako ne bi dehidriralo i kako bi „ispiralo“ organizam. To uključuje vodu, prirodne sokove, čaj…
–Ishrana Zdrava i uravnotežena ishrana. Najbolje u vidu lako svarljivih supa i čorba (i zbog otežanog gutanja). Zbog povećane potrebe za nutrijentima suplementi su praktično neophodni. Savetujem da se izbegava opterećivanje jetre masnoćama i jajima. Šećer takođe treba izbaciti.
–Simptomatsko lečenje Uz konsultaciju sa pedijatrom koristiti određene lekove za snižavanje teperature, bolova…
Prevencija i smanjenje rizika od infektivne mononukleoze
Primenom preventivnih mera smanjuje se šansa da dete bude izloženo EBV virusu. Osobe koje su „preležale“ i dalje izlučuju virus, u malom broju . Nekoliko saveta:
–Edukacija o higijeni – decu naučiti važnosti pranja ruku sapunom i vodom. Posebno pre jela i nakon korišćenja toaleta. Takođe je jako bitno izbegavati korišćenje tuđih čaša, pribora za jelo, peškira.
–Izbegavanje bliskog kontakta. Trebalo bi da izbegavaju deljenje posuđa a stariji i poljupce sa osobama koje su zaražene. Takođe i sa onima koji su se nedavno oporavili.
–Imunizacija. Trenutno ne postoji specifična vakcina protiv infektivne mononukleoze.
Povratak dece u kolektiv posle infekcije mononukleoze
Nakon preležaane infektivne mononukleoze, deca bi trebalo da se vrate u kolektiv postepeno. Tek kada su potpuno oporavljena. Preporučuje se da prođe određeni period nakon nestanka simptoma pre nego se dete vrati u vrtić. Fizičkim aktivnostima bar 2 meseca po povlačenju siptoma. Važno je konsultovati pedijatra u vezi svega toga.
Povezanost infektivne mononukleoze sa kasnijim bolestima
Mononukleoza može biti povezana sa dugoročnim komplikacijama u odraslom dobu. U retkim slučajevima može dovesti do Sindroma hroničnog zamora ili zapaljenja jetre. Takođe, postoji povezanost i sa nekim autoimunim bolestima i malignitetima (u malom broju).
Važno je da roditelji prate zdravlje svoje dece nakon preležane inf. mononukleoze. Da se konsultuju sa pedijatrom ukoliko primete bilo kakve siptome ili promene.
Potencijalni problem predstavlja pad imuniteta (sekundarna imunodeficijencija). Traje mesecima posle i rezultuje čestim infekcijama deteta. Potrebno je oporaviti imunitet, pojačati sveže voće i povrće u ishrani. Takođe, koristiti adekvatne suplemente, probiotike u dogovoru sa lekarom.
Svako dete je posebno
Prepoznavanje simptoma, poseta pedijatru i potvrda dijagnoze su ključni koraci u kontroli ove bolesti. Svako dete je posebno, ne treba i ne možemo da ih poredimo čak i kad je imunitet u pitanju i dužina oporavka. Odmor, adekvatna ishrana i hidraciija, suplementacija igraju važnu ulogu. Kao i to da se detetu pruži dovoljno vremena za oporavak a ne da se žuri nazad u kolektiv, dok još nije spremno.
Ukupno gledano, sa pravovremeno dijagnozom, adekvatnim lečenjem i prevencijom, infektivna mononukleoza kod dece može biti lakše prevaziđena. Pružajući im brz oporavak i smanjenje komplikacija na minimum.
