Kada trudnice i mame postanu „lavice“ – O ženama koje postanu „lavice“ tek kada postanu majke, koje odjednom dobiju novo samopouzdanje, iako su dotle tolerisale svakakva ponašanja.
Trudnice i mame
Mnogim ljudima je poznato iz iskustva koliko trudnice i mame male dece umeju da „pokažu zube“, kada im se učini da neko želi da na bilo koji način, naudi njihovom detetu ili nekoj drugoj njima dragoj osobi. Žene koje su dotle pazile na svaku reč u želji da nikoga ne povrede, koje su svaki svoj postupak merile i preispitivale, odjednom se pretvaraju u prave lavice, sposobne da bez straha i osećanja krivice izgrde, ponize, izrugaju se onome ko pokuša da povredi nekog njihovog.
Postala sam „lavica“
Sasvim je prirodno i očekivano da žene koje bi uvek radije oćutale uvredu, koje izbegavaju kavgu, da će spremnije braniti nekog svog, nego same sebe. Kada je u pitanju rođeno dete, naravno da će ga spremno braniti. Ali ono što je sjajno je što te žene, kada postanu majke, često dobijaju neko dodatno samopouzdanje, pa spremnije brane i same sebe, ne samo svoje voljene. Žene kojima je do tada, kada dobiju kakav zlurad komentar, prvi poriv bio da preispitaju svoje sopstveno ponašanje – jesam li nečim to zaslužila? Sigurno mi je to rekla zato što sam se prema njoj nekako loše ponela? – sada odlučno odgovaraju na nepravde, uvrede i bahatosti u ponašanju drugih ljudi. Ne preispituju se previše, ne kinje sebe, a čak i ako procene da su preterale, umeju da oproste sebi bez većih poteškoća. Baš onako kako i drugi ljudi sa zdravim samopouzdanjem to čine. Žene koje postanu „lavice“ tek kada postanu majke, koje odjednom više „ne daju na sebe“, iako su dotle tolerisale svakakva ponašanja, očigledno su oduvek imale u sebi potencijal za takvo samopouzdanje i za taj repertoar ponašanja. Ali nisu same sebi bile dovoljno važne da bi se odbranile. Tokom njihovog odrastanja usvojile su poruke „nisi dovoljno važna“, „sigurno si ti kriva“, „sigurno si zaslužila“, „drugi ljudi su uvek u pravu/uvek pametniji“, u odnosu na koje su se i ponašale.
Kako me je materinstvo ojačalo
Ono što im je rođenje deteta donelo jeste neka vrsta zaobilaznog puta ka tom samopouzdanju. Jer svi se mi rađamo sa potencijalom da budemo psihički jaka i otporna, samopouzdana deca i, kasnije, samopouzdani odrasli ljudi. Jedan od pokazatelja zdravog samopouzdanja je i osećanje i izražavanje ljutnje na drugu osobu kada ta druga osoba uradi nešto što nas ugrožava. Nije odlika samopouzdanja kada tu ljutnju sasecamo u korenu, pre nego je i osetimo, i pretvaramo je u osećanje stida, krivice ili ljutnje na sebe. Ali kada nas rano počnu, direktno ili indirektno, učiti da je ljutnja na druge beskorisna, da smo smešni ili patetični kad se ljutimo, da smo sigurno mi sami krivi, tada mi tu našu prirodno datu, zdravu emociju počinjemo da gušimo. Time i naše celokupno samopouzdanje počinje da slabi. Osećamo da nemamo potrebno oružje da bismo se branili u takvim situacijama.
Novo samopouzdanje
Ako su vam trudnoća i rođenje deteta doneli ovo novo samopouzdanje, divno! Koristite ga, ne dajte na sebe, branite se, tražite tretman koji zaslužujete: od prodavaca, šefova, nepoznatih ljudi na ulici, policajaca, vaspitačica, lekara, prijateljica itd. Možda vam se desi, pošto nemate iskustva, da neočekivano grubo, pretearno odreagujete. Da, na primer, izgrdite nekoga kada je zaista bio u pitanju nesporazum. Ne brinite, samo razmislite o tome, ako ste baš preterali iskreno se izvinite i korigujte svoje reakcije sledeći put. Uskoro ćete naći svoj način, svoj izbor reči i postupaka da odbranite sebe onako kako to vašoj ličnosti najviše „leži“.
Promena nije privremenog karaktera?
Sredina verovatno neće blagonaklono gledati na tu vašu neočekivanu promenu. Koliko god da je ta promena blagorodna za vas i, posredno, za vaše bližnje, ljudi uglavnom prvi put ne reaguju dobro na promenu. Ma koliko ona dugoročno bila pozitivna, naročito ako se odnosi na njih, ako su oni ti kojima vi odjednom „pokazujete zube“.
Ali ne brinite, navići će se. Vaša promena nije privremenog karaktera. Jednom kada istupimo iz svoje „zone udobnosti“ i uvidimo koliko nam je ugodno van nje, više joj se nećemo vraćati.
