Šećerna bolest i dete je tema sve aktuelnija poslednjih decenija. Ako posumnjati na šećernu bolest kod deteta, odvesti ga kod lekara, omogućiti da se dete leči, brže oporavi i vrati normalnom životu?
Šta je Dijabetes mellitus?
Dijabetes mellitus je latinski naziv za šećernu bolest čija je glavna odlika povećanje koncetracije šećera u krvi. Da bismo rekli da neko ima dijabetes, treba da bude preko 11 mmol/l, bez obzira da li je to pre ili posle jela.
Koji oblici dijabetesa postoje?
Postoji više različitih oblika dijabetesa: dijabetes melitus tipa 1 (DM1) koji je u Evropi, pa i kod nas daleko najčešći (ima ga preko 95% dece sa dijabetesom), dijabetes melitus tipa 2 koji je kod nas još uvek redak, a viđamo ga kod gojazne dece, neonatalni dijabetes i adultni oblik dijabetesa melitusa kod mladih (MODY).
Da li je Dijabetes mellitus tipa 1 autoimunska bolest?
Da, dijabetes mellitus tipa 1 je autoimunska bolest multifaktorijalne etiologije. To znači, da se iz nama nedovoljno poznatih razloga, imunski sistem okrene sam protiv sebe i uništi neko svoje tkivo. Kada je reč o DM1, to su beta ćelije gušterače koje luče insulin. Iako su učinjena brojna i velika istraživanja, uzročnici DM1 još uvek nisu jasno definisani. Zbog toga prevencija bolesti, na ovom stepenu naših saznanja, nije moguća.
Kako posumnjati na šećernu bolest kod deteta – znaci šećerne bolesti?
Dakle, bolest ne možemo da sprečimo, ali možemo da je prepoznamo na vreme, kada je dete još uvek u dobrom opštem stanju. Stoga je od izuzetnog značaja da se na dijabetes misli uvek kada dete uzima više tečnosti nego uobičajeno, kada se budi noću da pije i mokri, kada izlazi često sa časa da bi išlo u toalet. Ako malo dete koje je prestalo da se umokrava noću to ponovo počinje da radi i kada dete gubi u telesnoj masi, a ima normalan apetit, takođe treba prvo pomisliti na dijabetes.
Na ovoj stepenici saznanja, DM1 ne možemo da sprečimo, ali možemo da ga prepoznamo na vreme, omogućimo da se izbegne po život opasno stanje, a dete brže oporavi, ranije izađe iz bolnice i vrati normalnom životu.
Šećerna bolest i dete – Kako se postavlja dijagnoza?
Dijagnoza se postavlja vrlo lako tako što se izmeri glikemija iz kapilarne krvi (ubodom u prst) i odredi nivo glukoze i ketona u mokraći. Ako je glikemija povišena, a u mokraći prisutan šećer, reč je o šećernoj bolesti, i dete treba hitno da se primi u bolnicu. Nalaz ketona u mokraći, a bez šećera je normalan nalaz i ne zahteva nikakvo dodatno ispitivanje.
Šećerna bolest je u porastu u svetu i kod nas?
Dijabetes mellitus tipa 1 je u dramatičnom porastu u mnogim zemljama, pa i u našoj. Prema podacima iz literature, 2001. godine u svetu je sa DM1 bilo 154 000 mladih uzrasta ispod 20 godina, dok je 2017 godine broj dece uzrasta do 15 godina iznosio čak 490 000. Na svakih 15-20 godina broj dece i mladih sa DM1 se udvostruči. U našoj zemlji godišnje oboli oko 170 dece. Naš najmlađi bolesnik sa DM1 je imao samo 7 meseci.
Оd posebnog značaja је razvijanje svesti o postojanju i porastu DM1 kod dece svih uzrasta, a naročito male dece, kod roditelja i pedijatara u primarnoj zdravstvenoj zaštiti.
U Srbiji je u periodu od 2000. do 2017. godine u uzrastu dece 0-14 godina, registrovan godišnji porast incidencije od čak 5,9% (Vuković i saradnici, rad publikovan u EJR 2018). Ako se porede 2007. i 2016. godina, vidi se da se incidencija DM1 kod dece u Srbiji udvostručila. Trenutna incidencija DM1 je 11,82/100 000 što Srbiju klasifikuje kao zemlju sa visokom incidencijom DM1 kod dece.
U našoj zemlji 35,7% dece sa novootkrivenim DM1 dolazi u stanju ketoacidoze, a u uzrastu ispod 5 godina čak 48,7% što je poražavajuće (Stanković i saradnici, rad publikovan u JPEM 2020). Ono što još više zabrinjava je činjenica da visok procenat dece (48% u uzrastu do 5 godina i 25, odnosno 27% u uzrastu 5-11 i 11-19 godina) bude primljeno u bolnicu stanju teške ketoacidoze. Ova deca se primaju u odeljenja intenzivne nege kao veoma teški i životno ugroženi bolesnici.
Reakcija kada se uoče prvi znaci dijatetesa
Da bi izbegli ovu komplikaciju, neobično je važno da svi koji su u kontaktu sa decom, roditelji, bake i deke, vaspitači u vrtićima, učitelji i nastavnici u školama kao i treneri u sportskim klubovima, misle na šećernu bolest i hitno pošalju dete lekaru ako puno pije, puno mokri i gubi u telesnoj masi.
