Kinoa i amarant u ishrani beba i dece su sve zastupljenije žitarice. Dobro je držati se tradicije, ali treba biti otvoren i za nove, zdrave i korisne namirnice u ishrani beba, dece i odraslih. Evo i zašto.
Kinoa i amarant sve češće na trpezi
U budućnosti možemo očekivati da se ove biljke sve više gaje i kod nas. Njihov nutritivni sastav i jednostavan način pripreme učinili su da kinoa i amarant postanu sastavni deo jelovnika mnogih porodica.
Žitarice, važan deo ishrane beba i dece
Deci je potrebna hrana bogata nutrijentima, koja im obezbeđuje vitamine, minerale i druge sastojke neophodne za dobro zdravlje, koja ima malo ili ni malo dodatog šećera, soli ili zasićenih masti.
Ugljeni hidrati bi kao izvor energije i vlakana trebalo da čine osnov ishrane dece predškolske dobi. Kao brz izvor energije organizam koristi proste šećere, koji su odmah raspoloživi (šećer iz voća, med, namirnice sa dodatim šećerom). Kao dugotrajni izvor energije organizam koristi složene šećere, koji se sporije vare i daju duži osećaj sitosti, a obezbeđuju energiju bez naglih skokova i padova vrednsti šećera u krvi.
Složeni šećeri nalaze se u žitaricama i proizvodima od brašna, kukuruzu, krompiru, mahunarkama. Poseban značaj u ishrani dece i odraslih imaju integralne žitarice, koje se pripremaju koriščenjem celog zrna, za razliku od rafinisanih žitarica (kao što je belo brašno) gde se koristi samo jezgro zrna. Integralne žitarice bogate su vlaknima, mineralima i vitaminima; imaju nizak glikemijski indeks i obezbeđuju detetu dugotrajnu energiju i osećaj sitosti.
Sa vlaknima postepeno
Vlakna su deo biljaka koje ljudski organizam ne može da svari ali to ne znači da su nam nepotrebni i beskorisni, naprotiv! Vlakna podstiču rast korisnih bakterija u crevima, regulišu varenje i stolicu. Preporuka je da se sa uzrastom deteta postepeno povećava udeo hleba i cerealija od celog zrna.
Preveliki unos hrane bogate vlaknima može kod dece da ima i negativne efekte: nadimanje, proliv i druge gastrointestinalne tegobe. Veliki unos “kabaste” hrane bogate vlaknima može kod deteta da stvori osećaj sitosti, nekada na štetu dovoljnog unosa neophodnih nutrijenata. Najbolje je slediti savete o preporučenoj količini hrane iz svih grupa namirnica i napraviti balans između hrane bogate vlaknima (voće i povrće, integralne žitarice, mahunarke) i hrane sa niskim sadržajem ili bez vlakana (mleko i mlečni proizvodi, meso, riba, jaja).
Kinoa drevno seme
Kinoa biljka je stara 7.000 godina, pa se zove i „drevno seme”, a danas je postala jedna od najpopularnijih zdravih namirnica. Potiče iz južne Amerike, ali dobro uspeva i u drugim podnebljima, pa se sada gaji i kod nas. Kinoa je pseudo-žitarica, kao i heljda (zapravo je seme) a tretiramo je kao žitaricu jer se priprema na isti način kao.
Nutritivno se tretira kao celo zrno, to znači da je jestivo sve, i da se nijedan njen deo ne uklanja. Cela zrna su zdrava, jer se u njima zadržavaju važni vitamini, minerali i vlakna.
Šta sadrži kinoa a šta ne?
Kinoa seme nema gluten, veoma je bogato proteinima i sadrži svih 9 esencijalnih amino kiselina. Ovo kinou čini savršenom namirnicom za vegeterijance, jer je odlična zamena za meso. Sadrži i dosta gvožđa, magnezijuma i antioksidante.
Kako se koristi kinoa?
Kinoa se može koristiti u vidu brašna kao zamenu za obično brašno, za mešenje hleba ili kolača. Lako se i brzo kuva, može se koristiti u slanoj varijanti (kao prilog, dodatak supama i salatama) ili slatkoj (kaša sa dodacima voća, semenki). Blagog je ukusa (gorak ukus saponina uklanja se ispiranjem pre kuvanja), za razliku od heljde, pa je zato i pogodnija za ishranu odojčeta.
Kinoa se obično kuva kao i pirinač. Važno je dobro isprati sirovu namirnicu, jer je neoprano zrno obloženo gorkim prahom- saponinom. Može se potopi u vodu 10 minuta pre kuvanja. Zatim se kinoa naliva vodom u odnosu 2:1, proključava i kuva se na tihoj vatri (ili pari) oko 15 min. Za to vreme žitarica bubri i uvećava svoj obim 4 puta. Bela zrna će postati prozračna i oko svake će se napraviti mali kružić.
Kada se uvodi kinoa u ishranu beba?
U ishrani beba preporučuje se od 7. meseca. Može se pripremati kao kašica, u slanim obrocima sa povrćem, slatkim sa voćem, kao puding.
Amarant sve češće na trpezi
Amarant (kod nas se zove i štir), sveta biljka antičkih Grka, takođe spade u pseudožitarice, a po izgledu podseća na proso. U ishrani deteta biće lako svarljiv izvor belančevina. Ima izrazito bogat sadržaj kalcijuma i gvožđa, zbog čega se, u cilju dobijanja izuzetno hranjivog obroka, uspešno kombinuje sa žitaricama poput pirinača i zelenim lisnatim povrćem kao što su blitva i spanać.
Kako se priprema amarant?
Poželjno je da se pre kuvanja amarant potopi u vodi na par sati da bi se neutralisala fitinska kiselina. Ovo važi za sve žitarice pošto fitinska kiselina iz žitarica vezuje minerale i čini ih neiskoristljivim. Jedan deo fitinske kiseline se smanjuje kuvanjem, ali da bi taj efekat bio što bolji, potrebno je da integralne žitarice prethodno natopimo. Ono što je važno je da se kuvanjem amaranta ne gube njegova hranljiva svojstva.
Amarant se kuva tako što se na jednu šolju amaranta dodaju tri šolje vode i kuva oko pola sata, a potom ostavi da još malo odstoji. Pri kraju kuvanja možete dodati so i začine po želji. Možete ga kombinovati sa prosom, kinoom i pirinčem. Amarant u poslasticama se odlično slaže sa voćem, orašastim plodovima, kokosom, rogačem…
Kada se amarant uvodi u ishranu bebe?
Amarant se u ishranu može uvesti u osmom mesecu bebe. Na tržištu postoji i ekspandirani amarant, koji se samo dodaje u bebine kašice, koje ste već pripremili, bilo slatke ili slane.
Sve je veća potreba za otkrivanjem novih, zdravih namirnica
U ishrani dece vodimo se preporukama da je najbolja hrana ona koja potiče iz našeg podneblja, koju su jeli i naši preci i na koju smo se generacijama prilagođavali. Sa druge strane, sve veća potreba za otkrivanjem novih, zdravih namirnica uvela je i ove nove/stare žitarice u ishranu dece i odraslih.
