Na polazak u vrtić adaptiraju se i dete i roditelj?

Adaptacija deteta i roditelja na vrtić

Polazak u vrtić je izazovan i stresan period i za dete i za roditelje. Roditelji se najčešće pitaju, koliko vremena je potrebno za adaptaciju deteta na vrtić? U periodu adaptacije otvaraju se mnoga pitanja i za dete i za roditelje. Koja su pitanja aktuelna zavisi od uzrasta i ličnosti deteta, ali i od  profila ličnosti roditelja i porodičnog konteksta.

Polazak u vrtić zahteva i period za adaptaciju 

Period adaptacije na vrtić podrazumeva vreme koje je detetu potrebno da se navikne i prihvati novu sredinu, bitno drugačiju od porodične. Podrazumeva i da se dete počne u toj sredini osećati sigurno, bezbedno, prijatno, blisko i da krene da je istražuje.

Na polazak u vrtic adaptiraju se i dete i roditelj
Adaptacija na vrtić je, neizbežni deo odrastanja deteta.

Kada je dete adaptirano na vrtić?

Dete je prilagođeno na vrtić kada je savladalo zadatke koji su pred njega stavljeni: da su odrasli dozvolili i omogućili da ono prepozna šta se od njega očekuje, kako to da ispuni i pružili mu pomoć u savladavanju novih veština i sposobnosti.

U početku svako dete pokazuje zbunjenost, po paraleli sa odraslima kada se nađu u novoj i nepoznatoj situaciji koju treba upoznati i emotivno savladati. Ceo process ide korak po korak, postepeno. Ovde je veoma važno da roditelji, kao i vaspitači u vrtićima, budu strpljivi, da tokom adaptacije dete ne izlažu dodatnim promenama u ritmu, navikama, događajima. Za dete je sasvim dovoljno da u jednom periodu ima, kao zahtev, da savlada jednu situaciju. Dobro je znati da je dete veoma adaptabilno, prilagodljivo na nove situacije i čim uspostavi emotivnu vezu sa novim osobama u vrtiću i stekne poverenje i sigurnost u nove okolnosti dete kreće da se adaptira.

Koji su osnovni tipovi adaptacije?

Osnovni tipovi adaptacije su: laka, adaptacija srednje težine i teška adaptacija.  Laku adaptaciju prolaze deca koja su sa majkom ili drugim starateljem ostvarila emotivnu vezu baziranu na poverenju i sigurnosti. Neophodno je istaći i da deca koja su izgradila sa svojim majkama ili drugim starateljima nesigurnu emotivnu vezu, će se takođe adaptirati na vrtić, ali reakcije takve dece na odvajanje i novu sredinu su značajno drugačije. Takva deca često imaju produženu adaptaciju, ponekad pokazuju preteranu emotivnu reakciju, neutešno plaču, viču, ne odvajaju se od vaspitača ili ne pokazuju emocije i rekacije, igraju se sami za sebe, utišani su i deluju kao da im ne treba uteha i podrška.

Roditelj treba da prati dečiju reakciju?

Da, za roditelja je bitno da sagleda na koji način dete reaguje u periodu odvajanja od njega i procesu adaptacije, jer je ovo prilika da napravi neke radiklane promene u odnosu sa detetom.

U vrtićima se prave posebni programi, osmišljavaju aktivnosti, kako bi se dete što bezbolnije odvojilo od roditelja i naviklo na kolektiv. Programi u vrtićima su različiti i različito traju. Dete se prati spram reakcije i shodno tome se i određuje dužina detetove adaptacije i način podrške.

Na polazak u vrtic adaptiraju se i dete i roditelj
Potrebno je puno strpljenja i razumevanja

Koliko traje period adaptacije na vrtić?

Neka deca se adaptiraju za nedelju dana, a nekoj deci je potrebno mnogo više vremena. Lakšu i bržu adaptaciju imaju ona deca koja su imala iskustvo odvajanja od roditelja, koja imaju sigurnu emotivnu vezu sa roditeljima, ali brzina adaptacije zavisi i od detetovih individualnih osobina, temperamenta, uzrasta, zdravstvenog stanja… Dobro je ako je kontekst vrtića dovoljno podržavajući za dete.

Adaptacija ne završava prestankom plakanja deteta, ona time zapravo počinje. Adaptiranim detetom se smatra  dete  koje rado dolazi u vrtić i koje slobodno i spontano izražava svoja osećanja, misli i sposobnosti  prema novim odralima za koju se vezalo u vrtiću.

I roditelji prolaze adaptaciju na detetov polazak u vrtić?

U periodu adaptacije deteta na vrtić i roditelji prolaze period promene i svojevrsne adapatcije – na novi ritam dana, na saradnju sa novim osobama koje se uključuju u brigu o detetu, na dete koje stiče nova iskustva i nove navike. Često je i roditelju potrebna u ovom period pomoć i podrška, kao i detetu. Neki se roditelji teško odvajaju od svog deteta, previse brinu, ne osećaju prijatnost što dele svoje dete sa drugim, nepoznatim osobama, ne umeju da lako postanu roditelji deteta koje se odvaja od njih i koje je fizički odsutno, uče kako se postaje roditelj malog vrtićanina.

Ovi roditeljski zadaci se smatraju dosta zahtevnima i zato je važno da im se roditelji posvete i savladaju ih.

 

Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin
Share on pinterest
Share on email
Psiholog/pedagog, psiholoski savetnik. Bavi se savetodavnim radom sa roditeljima dece do 7 godina, objavila i na stručnim skupovima predstavila značajan broj stručnih radova u vezi sa razvojem predškolske dece. Osnivač i predavač i art terapeut u Integrativnoj školi fraktala „Iskon“.
Preporučujemo vam...
Rešite se pelenskog ojeda u 2 koraka
Rešite se pelenskog ojeda u 2 koraka
Pelenski ojed bebe je čest problem sa kojim se majke susreću. Koža bebe je osetljiva i nežna, a imunski sistem nezreo, tako da se svaka lezija kože mora ozbiljno shvatiti. Za potpuno funkcionalno i strukturno sazrevanje kože potrebne su i dve do tri godine.Šta je to pelenski ojed?Pelenski ojed (osip…
Olakšajte prirodni porođaj – Dianatal akušerski gel za lakši porođaj
Trudnice o izboru načina porođaja razmišljaju većinom u drugoj polovini trudnoće, najčešće u trećem trimestru. Predstavićemo vam podršku na porođaju. Informišite se o svim mogućnostima koje mogu olakšati i obezboliti porođaj, skratiti trajanje porođaja, obilazite porodilišta, ukoliko ima tih mogućnosti, gledajte uslove, raspitajte se… Ukoliko ste se opredelili za vaginalni…