Prekomerno korišćenje digitalne tehnologije i razvoj dece

digitalne tehnologije i razvoj dece

Sada se već pouzdano zna da su digitalne tehnologije  i razvoj dece, u tesnoj sprezi. Šta pokazuje praksa u vrtićima? Kako izgleda dete i njegovo ponašanje koje prekomerno koristi digitalne tehnologije?

Digitalne tehnologije i razvoj dece

Iskustva iz prakse daju sledeću sliku: dolazi dete u vrtić koje vidljivo ima motorički nemir, stalno je u pokretu. Za vreme obroka i drugih rutina ne uspeva da odreaguje u odnosu na ustaljena pravila. Ustaje od stola, šeta po sobi dok druga deca jedu. Kada uzima obrok često odbija dok ga vaspitači ne nahrane. Kod pranja ruku ili odbija ili očekuje da ga vaspitači pripreme itd. Započinje igru i u njoj se zadržava 2-5 minuta. Ruši stvari po sobi, penje se na nameštaj, govori sa vaspitačima na engleskom jeziku. Ne razume sva obraćanja vaspitača, ne prilazi deci, igra se samo…. Ovo su samo neka od ponašanja kod deteta. Iza njih postoji kontekst prekomerne upotrebe digitalnih sadržaja.

digitalne tehnologije i razvoj dece
Upotreba svih digitalnih uređaja štetna za decu do 2 godine!

Šta je dopušteno vreme za korišćenje digitalnih uređaja?

U brošuri koju je izdao Unicef stoji da je upotreba svih digitalnih uređaja štetna za decu do 2 godine. Vlasnici kompanija koje proizvode digitalnu tehnologiju se izjašnjavaju da svojoj deci do 12 godine ne dopuštaju njihovu upotrebu. Psiholozi ne preporučuju do 3 godine crtane filomove uopšte. Niti izlaganje dece video sadržajima. Od 3-7 godine ograničeno izlaganje, od 15 minuta za mlađe. A, do 30 min. za starije predšklce u toku jednog dana.

digitalne tehnologije i razvoj dece
Smirivanje crtaćima NE!

Šta pokazuje praksa u vrtićima?

Na osnovu mog dugogodišnjeg iskustva u mnogim vrtićima, gde sam kao stručni konsultant u stalnom kontaktu i radu sa vaspitačima, decom i roditeljima. Takođe i u kontaktu sa svojim kolegama koji prate razvoj i ponašanja dece u vrtićima, stručnom literaturom  i stručnim strukovnim skupovima gde se razmenjuju iskustva.

Deca su izložena ovim sadržajima neretko i od 3,4 meseca života. Najčešće roditelji nude ove saržaje od 6 meseca. Najčešća upotreba je baby TV. Ali i mobilnog telefona sa muzikom i animacijama. U periodu od detetovih 18 meseci do 3 godine pojedina deca provode i do 1-3 sati tokom dana u upijanju ovih sadržaja. I u ovom tipu stimulacije nervnog sistema. Imali smo nekoliko slučajeva gde su roditelji potvrdili da su deca bila ispred TV ekrana i u upotrebi mobilnih telefona i do 6 sati dnevno. Deca u ovim slučajevima trpe značajne posledice po njihov razvoj.

digitalne tehnologije i razvoj dece
Roditelji često imaju nekad nejasnu sliku o stanju svoga deteta.

Da li roditelji prepoznaju štetnost uranjanja deteta u digitalni svet?

Roditelji imaju nekad nejasnu sliku o stanju svoga deteta. Često nerealno sagledavaju detetov razvojni status. Primećuje se određeno roditeljsko zadovoljstvo što deca progovaraju na engleskom. Umesto na maternjem jeziku. Što spretnije upravljaju određenim aplikacijama nego i sami roditelji. Što deca veoma rano počnu da čitaju ili uđu u svet brojeva. Paralelno sa tim imamo pojavu da ista deca imaju značajnu motoričku nespretnost. Nefokusiranost pažnje, kratkotrajnu pažnju, izuzetno loše razvijen govor. Preosetljivost na frustracije koje dolaze iz socijalne sredine. Slabe igračke kapacitete, ograničeno razumevanje. Nezainteresovanost za vršnjake. Teže snalaženje u različitim socijalnim situacijama.

digitalne tehnologije i razvoj dece
Najčešće roditelji nude ove saržaje od 6 meseca. Digitalne tehnologije i razvoj dece nisu u prijateljstvu.

Dete treba da se razvija kao celovito biće

U praksi dečijeg razvoja poznata je činjenica da forsiranje jednog aspekta razvoja biva na račun drugog. Ako dete bude prestimulisano u kognitivnom razvoju, može se očekivati da će u socioemocionalnom imati određena kašnjenja. Cilj je da se dete razvija kao celovito biće. Paraleno u okviru svih svojih sposobnosti i kapaciteta. U tom smeru je važno pratiti dečiji razvoj i obezbediti za dete takve prilike i kontekst odrastanja. Da bi se omogućilo da dete napreduje u svim oblastima istovremeno.

digitalne tehnologije i razvoj dece
Deci je od samog početka potrebna dobradolazi od bebinih bliskih odraslih.

Šta je detetu potrebno za razvoj?

Deci je od samog početka potrebna dobra stimulacija koja dolazi od bebinih bliskih odraslih. Kroz govor, pričanje, obraćanje. Kroz dodirivanje, maženje, telesnu razmenu. Kroz interakciju sa detetom, kroz zajedničku igru. Dakle, detetu treba ljudsko lice u vidokrugu. Dodir bliske osobe, da čuje aktivan govor bliske osobe. Tada se pale male crvene lampice u bebinom mozgu i grade sinapse. Kreće dobar razvoj.  Ako je ovo dominantan način odnosa sa bebom mreža sinapsi je u konstantnom  narastanju.

Odgovorno roditeljstvo podrazumeva znanje i sticanje iskustva. Istraživanje svoje roditeljske uloge obezbeđuje  razvoj dece i usmerenost na dečiju dobrobit.

Psiholog/pedagog, psiholoski savetnik. Bavi se savetodavnim radom sa roditeljima dece do 7 godina, objavila i na stručnim skupovima predstavila značajan broj stručnih radova u vezi sa razvojem predškolske dece. Osnivač i predavač i art terapeut u Integrativnoj školi fraktala „Iskon“.
Preporučujemo vam...
Enterosgel i detoksikacija
Enterosgel i detoksikacija
Enterosgel i detoksikacija – DA jer ovim preparatom, štiti se vaš imunološki sistem. Bezbedan za primenu kod dece, trudnica i odraslih.Zašto je oslabljen imunološki sistem dece i odraslih?Klimatske promene i globalno otopljavanje pogoduju širenju i razvoju poznatih virusnih infekcija. Zatim alergijskih manifestacija (nutritivnih i inhalatornih) i pojavi i razvoju novih,…
Šta beba u 1. godini ne treba da jede
Šta beba u 1. godini ne treba da jede
Mame pitaju, šta beba u 1. godini ne treba da jede? Jer, period uvođenja nemlečne hrane je doba tokom koga su roditelji posebno posvećeni brizi da dete dobije što kvalitetniju hranu.Šta beba u 1. godini ne treba da jede Jedan od osnovnih principa zdrave ishrane je uvođenje što više raznovrsnih namirnica.…
mama koja pravi Tihe knjige
Tamara Jeremić, kreativna mama koja pravi Tihe knjige
Naša kreativna mama koja pravi Tihe knjige, po struci je diplomirani ekonomista EKOF-a. Kreativac, i vlasnica jednog malog biznisa po imenu Kreativna Iglica.Mama koja pravi Tihe knjigeMožda će i vama biti inspiracija Tamara Jeremić? Možda i vi oslušnete svoje skrivene talente? I dopustite im da vas pokrenu i promene život.…