Prve godine života predstavljaju period najintenzivnijeg rasta i razvoja ljudskog organizma. U tom vremenu ne razvijaju se samo visina i telesna masa, već se oblikuju i mnogo dublji, dugoročni mehanizmi: metabolizam, hormonska regulacija, osećaj gladi i sitosti, kao i same prehrambene navike. Drugim rečima, organizam u detinjstvu „uči“ kako da koristi energiju i kako da reaguje na hranu.
Metaboličko programiranje
Ovaj proces u nauci se naziva metaboličko programiranje.To znači da rana ishrana ne utiče samo na trenutno zdravlje deteta, već može da ostavi posledice koje traju decenijama. Hormonski odgovori, metabolička fleksibilnost i obrasci ponašanja formirani u detinjstvu često ostaju prisutni i u odraslom dobu. Upravo zato ishrana u najranijim godinama ima mnogo veći značaj nego što se obično misli.
Prve godine života i dodati šećeri
Poseban problem u savremenoj ishrani predstavljaju dodati šećeri. Za razliku od prirodno prisutnih ugljenih hidrata u voću, povrću ili integralnim namirnicama, dodati šećer nema nutritivnu funkciju. Ne donosi vitamine, minerale, vlakna niti bilo kakvu esencijalnu vrednost. On je isključivo izvor brze energije, koja dečijem organizmu najčešće nije potrebna. Ne postoji nutritivna potreba za dodatim šećerom. Ni u detinjstvu. Ni u odraslom dobu.
Kada se šećer redovno uvodi u ishranu deteta, dolazi do naglih i nepotrebnih skokova glukoze u krvi. Kao odgovor na to, pankreas luči veće količine insulina. Ako se takav obrazac ponavlja iz dana u dan, organizam postaje metabolički opterećen. Vremenom se remeti prirodna regulacija apetita, dolazi do veće želje za slatkim ukusima, a osećaj sitosti postaje nestabilan. Istovremeno se formira i ponašajna komponenta – navika na slatko.
Deca se ne rađaju sa potrebom za industrijskim slatkišima i zaslađenim napicima. Ta potreba se uči. Što je izlaganje ranije i češće, to je veća verovatnoća da će slatko postati svakodnevna norma. A prehrambene navike formirane u detinjstvu često ostaju prisutne celog života.
Šta kažu naučne studije
Ovo više nije samo teorijska pretpostavka. Velika populaciona studija objavljena u časopisu Science iskoristila je jedinstvenu istorijsku situaciju – period posleratnog racionisanja šećera u Velikoj Britaniji. Deca koja su u najranijem periodu imala ograničen unos šećera kasnije u životu imala su značajno manji rizik od dijabetesa tip 2 i hipertenzije, kao i kasniji početak ovih bolesti. Drugim rečima, niži rani unos šećera bio je povezan sa boljim metaboličkim ishodima decenijama kasnije.
To je snažan pokazatelj da rana ishrana utiče na dugoročno zdravlje. Na našim prostorima nije postojao nagli skok u potrošnji šećera, ali je kroz poslednjih nekoliko decenija došlo do postepenog porasta sa industrijalizacijom ishrane. Slatkiši, zaslađeni napici i ultraprocesirani proizvodi postali su svakodnevica. Paralelno sa tim, beleži se porast gojaznosti, insulinske rezistencije i metaboličkih poremećaja kod dece i adolescenata.
Zaključak
Prehrambene navike stiču se u ranom detinjstvu. Prevencija ne počinje terapijom. Ne počinje lekovima. Počinje u detinjstvu – u svakodnevnim izborima roditelja. Šta se nalazi u tanjiru, šta se nudi između obroka, koje ukuse dete upoznaje i šta postaje „normalna“ hrana.
Fokus treba da bude na realnim, minimalno obrađenim namirnicama, stabilnoj energiji tokom dana i izbegavanju dodatih šećera. To nije restrikcija, već povratak fiziološki prirodnoj ishrani. Jer ono što se dešava u prvim godinama života može oblikovati zdravlje decenijama kasnije.
Reference
Gracner, T., et al. (2024). Early-life sugar restriction and adult cardiometabolic health: A natural experiment. Science, 386, eadn5421. https://doi.org/10.1126/science.adn5421
WHO. (2015). Guideline: Sugars intake for adults and children. World Health Organization.
Te Morenga, L., Mallard, S., & Mann, J. (2013). Dietary sugars and body weight: systematic review and meta-analyses. BMJ, 346, e7492.
Vos, M. B., et al. (2017). Added sugars and cardiovascular disease risk in children. Circulation, 135(19), e1017–e1034.
Johnson, B. J., et al. (2018). Sugar-sweetened beverages and cardiometabolic health in children: A systematic review. Obesity Reviews, 19, 1449–1463.
