Razvoj Deteta od Rođenja do 3. Godine

Razvoj Deteta od Rođenja do 3. Godine

Razvoj deteta od rođenja do 3. godine teče ubrzano. Rano detinjstvo je doba izuzetnog fizičkog, kognitivnog, socijalnog i emocionalnog razvoja.

Kako teče razvoj deteta od rođenja do 3. godine?

Najnovija istraživanja pokazuju da je razvoj u prvim godinama života deteta od nemerljivog značaja za zdravlje, učenje i postignuća za ceo život. Moždani razvoj je najintenzivniji u prvim mesecima i godinama života i direktno zavisi od iskustva i stimulusa kojima je dete izloženo u ovom periodu. Period ranog detinjstva istovremeno je period velikih mogućnosti i velike ranjivosti.

Kako se razvija mozak od rođenja do 3. godine?

Za roditelje je korisno da se upoznaju sa osnovnim karakteristikama i principima razvoja mozga, da bi razumeli značaj rane stimulacije i svoju nezamenljivu ulogu u podsticanju razvoja svoga deteta.Razvoj mozga je genetski uslovljen, ali je i pod uticajem sredine. Ljudski mozak je relativno nerazvijen na rođenju i sredina nakon rođenja ima mnogo veći uticaj nego kod drugih sisara.

Mozak deteta razvija se veoma brzo. Od rođenja do 2. godine naraste od ¼ do ¾ veličine mozga odraslih, a do 5. godine do 90% veličine mozga odraslih.

Razvoj Deteta od Rođenja do 3. Godine

Mozak deteta je veoma aktivan; svake sekunde formira se 700 novih veza (sinapsi). Rano iskustvo utiče na prirodu i kvalitet građe mozga tako što određuje koje će moždane veze biti ojačane a koje će biti redukovane zato što se ne koriste. U toku tog ranog kritičnog perioda veze postaju sve čvršće i povezuju različite delove mozga (centre za motoriku, vid, govor, pamćenje, emocije i kontrolu ponašanja).

Mozak je izgrađen na hijerarhijskom principu: složenije moždane funkcije, koje se razvijaju kasnije, uvek se nadograđuju na niže funkcije, koje su nastale ranije. Za razvoj određenih delova mozga postoji senzitivni period, odnosno vremenski okvir tokom koga specifično iskustvo utiče na formiranje specifičnih veza.

Kakav stimulans je potreban za razvoj mozga malog deteta?

Delovi mozga zaduženi za vid i sluh najbrže se razvijaju tokom prvih 3-4 meseca. Između trećeg i četvrtog meseca, mozgu je potrebna vizuelna i govorna stimulacija za razvijanje duboke percepcije i usvajanje glasova iz jezika. Period od 6. meseca do kraja 3. godine kritičan je za razvoj govora i roditelji i ostali ukućani treba da pričaju detetu i odgovaraju na njegov pokušaj govora.

Mozgu je za razvoj potreban stimulus – iskustva sa kojima se susreće. Iskustvo uključuje zvuke, prizore, dodir i pokrete za malo deta a, kako dete raste, govor, rešavanje problema i fizičku aktivnost.

Odgovornost odraslih koji brinu o deci je da dete dobije odgovarajuću stimulaciju. Socijalne interakcije su od suštinskog značaja; “primi i vrati“ odnos između deteta i odraslih koji brinu o njemu od ključnog je značaja za razvoj mozga. Stalno prisustvo odrasle osobe koja detetu omogućava “primi i vrati” interakciju presudno je za formiranje čvrste ili krhke osnove za svo kasnije učenje, zdravlje i ponašanje.

Holistički pristup ranom razvoju

Razvoj deteta odvija se istovremeno u raznim oblastima – dete se ne razvija najpre fizički, a potom emocionalno i intelektualno. Kognitivne, emocionalne i socijalne sposobnosti neraskidivo su povezane tokom života. Oblasti razvoja : Fizičko zdravlje; Motorni razvoj; Razvoj perceptivnih sposobnosti (čula); Razvoj jezika (govor) i komunikacije; Kognitivni (razvoj intelektualnih sposobnosti); Emocionalni razvoj; Socijalni razvoj.

Razvoj Deteta od Rođenja do 3. Godine

Šta utiče na rani razvoj deteta?

Brojni faktori utiču na detetov razvoj i dostizanje punog potencijala. U porodici najvažniji faktori su dobra ishrana, stimulacija razvoja i podsticajna, negujuća sredina za dete. Sposobnost deteta da razmišlja, formira odnose i živi u skladu sa sopstvenim potencijalima je direktno povezana sa sinergijom dobrog zdravlja, dobre ishrane, odgovarajuće stimulacije i odnosa sa drugima.

Da bi u potpunosti razvilo svoje kognitivne potencijale, detetu je potrebna mogućnost da istražuje i uči. Brojne studije pokazuju da se kognitivni razvoj deteta može poboljšati ako odrasli reaguju na njegova interesovanja i radoznalost pričajući mu o stvarima koje ga zanimaju, pomažući mu da istražuje okolinu i hrabre ga da razvija mišljenje pokazujući mu nove mogućnosti.

Šta je podsticajna sredina?

Podsticajna sredina podrazumeva da je  deci  potrebna toplina i podrška. Kvalitet veze malog deteta sa roditeljima utiče na razvoj mozga i socijalnog ponašanja tako što stvara osnovu za detetova buduća iskustva i njegove/njene odgovore na njih.

Svaka beba je jedinstvena. Postoje individualne razlike u razvoju svake funcije (neko prohoda u 13.  a neko u 18. mesecu), kao i u sklopu razvoja (kod neke dece se brže razvija motorika, kod neke govor…). Normalne su razlike između dečaka i devojčica kao i između dece koja rastu u različitim socijalnim i kulturnim sredinama. Razlike među decom utiču i na način na koji ona uče.

Sumnja roditelja da razvoj deteta kasni u nekoj  oblasti razvoja ili postojanje nekih znakova upozorenja nalaže neodložnu konsultaciju stručnjaka (pedijatra I, po potrebi, drugih specijalista). Rana intervencija daje odlične rezultate!

Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin
Share on pinterest
Share on email
Pedijatar Šef je Neonatološkog odeljenja u Bolnici za ginekologiju i akušerstvo KBC „Zvezdara“. Član je Republičke komisije za podršku dojenja, porodične i razvojne nege novorođenčeta i spoljašnji ocenjivač Agencije za akreditaciju zdravstvenih ustanova.
Preporučujemo vam...
Opadanje kose zbog Corona virusa
Opadanje Kose i Corona Virus
Svakim danom se broj ranih i kasnih simptoma Corona virusa povećava, između ostalog Corona virus zahvata i kožu i kosu.Opadanje kose zbog Corona virusa  je učestalo?Značajno, difuzno opadanje kose nakon infekcije Corona virusom se beleži kod oko 30% pacijenata, to su uglavnom pacijenti koji su razvili srednje tešku i tešku…