Razvoj dece u 1. godini je intenzivan a pitanja su brojna. Fizioterapeuti su često prva adresa kada su u pitanju nedoumice o motornom razvoju dece. Naročito u ovom osetljivom uzrastu.
Razvoj dece u 1. godini
Svaka mama želi najbolje za svoje dete, pa je potpuno prirodno da postavljaju mnogo pitanja o razvoju svoje dece u prvoj godini života, a fizioterapeuti igraju važnu ulogu u davanju smernica i osiguravanju da se razvoj odvija pravilno. Važno je zapamtiti da se svako dete razvija individualno i da manja odstupanja u vremenskim okvirima ne moraju nužno biti razlog za zabrinutost. Ako imate bilo kakve nedoumice, uvek je najbolje konsultovati se sa stručnjakom.
U nastavku su najčešća pitanja koja mame postavljaju, kao i odgovori koji mogu pomoći u smirivanju briga.
Kada dete treba da počne da otvara šaku i hvata predmete?
Mame često brine kada njihova beba ne otvara šaku ili ne pokazuje interesovanje za hvatanje predmeta.
Odgovor: Dete bi trebalo da počne da otvara šake i hvata predmete oko 3. ili 4. meseca života. U početku, hvatanje je refleksno, ali postepeno prelazi u svesnu kontrolu. Ako dete do 6. meseca ne pokazuje interesovanje za hvatanje igračaka ili ima stalno skupljene pesnice, to može biti znak za dodatnu procenu. Vežbe stimulacije hvatanja, kao što je pružanje igračaka različitih tekstura i oblika, mogu podstaći razvoj ove veštine.
Kada bi beba trebalo da počne da drži glavu samostalno?
Držanje glave je jedan od prvih znakova pravilnog motoričkog razvoja, pa je normalno što roditelji žele da znaju kada ovo mogu očekivati.
Odgovor: Većina beba počinje da drži glavu samostalno između 3. i 4. meseca života. U početku, kontrola glave može biti nestabilna, ali postepeno postaje sve jača i stabilnija. Ako dete do 5. meseca ne može da održi glavu u uspravnom položaju ili joj previše pada unazad, važno je obratiti se stručnjaku kako bi se isključili problemi sa tonusom mišića ili drugim razvojnim poteškoćama.
Kada bi dete trebalo da se okrene sa leđa na stomak i obrnuto?
Rotacija tela je važan deo razvoja jer podstiče motoričku koordinaciju i jačanje mišića.
Odgovor: Dete obično počinje da se okreće sa stomaka na leđa između 4. i 6. meseca, a sa leđa na stomak između 6. i 7. meseca. Ovo je prirodna faza u razvoju mišića trupa i koordinacije. Ako dete do 7. ili 8. meseca ne pokazuje interesovanje za okretanje, korisno je konsultovati fizijatra kako bi se procenila snaga i tonus mišića, kao i fizioterapeuta, da bi se naučile vežbe stimulacije da biste mogli da pomognete detetu da razvije ovu veštinu.
Šta ako moje dete ne može da se vrati sa stomaka na leđa?
Roditelji često primećuju da dete može da se okrene na stomak, ali ima poteškoća u vraćanju na leđa, što izaziva zabrinutost. Posebno u situacijama, ako se na stomak okrenu u snu, i ne znaju da se vrate na leđa.
Odgovor: Dete obično savlada okretanje sa stomaka na leđa između 4. i 6. meseca, ali ponekad se desi da detetu ovaj pokret bude izazovniji. Ukoliko se dete okrene na stomak i ne može da se vrati, obično postaje frustrirano. To je normalna faza i važno je da mu se pruži podrška kroz igru i pravilno okretanje na stomak i vraćanje na leđa. Ako dete ne može da se vrati na leđa do 7. meseca, korisno je posavetovati se sa fizioterapeutom kako bi se proverila motorička koordinacija.
Da li je bezbedno da beba spava na stomaku?
Mnoge mame se pitaju da li je spavanje na stomaku bezbedno za njihovu bebu, s obzirom na preporuke stručnjaka.
Odgovor: Spavanje na stomaku se ne preporučuje, posebno za bebe mlađe od 1 godine, zbog povećanog rizika od sindroma iznenadne smrti dojenčadi (SIDS). Najbezbedniji položaj za spavanje bebe je na leđima. Tokom budnih perioda, važno je stavljati bebu na stomak kako bi vežbala mišiće vrata, leđa i trbuha, ali uvek pod nadzorom odrasle osobe. Spavanje na stomaku može ometati slobodno disanje kod male dece, pa je važno slediti preporuke za siguran san. Takođe, može se uticati i na razvoj stopala, obzirom da tokom spavanja stopalo zauzima položaj ka spolja i dugo može da bude u istom položaju.
Kada bi dete trebalo da počne da sedi?
Jedno od najčešćih pitanja odnosi se na sedenje. Mame često žele da znaju kada dete treba da sedne samostalno bez pomoći.
Odgovor: Većina dece počinje da sedi samostalno između 6. i 8. Meseca, mada bi najbolje bilo da to bude oko devetog meseca. Međutim, važno je da se dete postepeno razvija – pre sedenja, dete treba da savlada kontrolu glave i vrata, kao i jačanje mišića trupa. Pritisak da dete rano sedi može dovesti do nepravilnog razvoja kičme i slabih mišića, pa je bolje dozvoliti da dete samo dođe do ove faze, prirodnim tokom.
Da li je normalno da moje dete još uvek ne puzi?
Puzanje je faza koja je važna u razvoju kretanja deteta. Nekad se desi da se puzanje preskoči, što može zabrinuti roditelje.
Odgovor: Puzenje se obično javlja između 7. i 10. Meseca. Iako se sada smatra da nije zabrinjavajuće ako dete preskoči ovu fazu i pređe direktno na hodanje, kao fizioterapeut bih savetovala roditelju da uradi sve što je u njegovoj moći da beba ipak propuzi. Puzanje ima brojne benefite – razvija mišiće celog tela i koordinaciju ruku i nogu i dobar vid. Ako dete ne puzi, ali pokazuje druge znakove motoričkog razvoja, kao što su povlačenje uz nameštaj ili stajanje, to je takođe normalno.
Kada dete treba da počne da hoda?
Jedno od najuzbudljivijih trenutaka za roditelje je prvi korak, ali neki roditelji su zabrinuti ako se to ne desi dovoljno rano.
Odgovor: Dete obično počinje da hoda između 12. i 18. meseca. Važno je da dete prethodno prođe kroz faze puzanja, povlačenja i stajanja uz oslonac, kao i bočni hod, uz nameštaj. Ako dete ne hoda ni nakon 18. meseca, preporučuje se konsultacija sa fizioterapeutom da bi se isključili potencijalni problemi u razvoju. Za roditelje koji ne vole da čekaju, pomoć možete potražiti i ranije, negde do 15 meseca.
Da li hodanje na prstima predstavlja problem?
Roditelji često primećuju da njihovo dete hoda na prstima i pitaju se da li je to razlog za brigu.
Odgovor: Hodanje na prstima može biti normalno u početnim fazama hoda, ali ako se nastavi nakon 2. godine, može ukazivati na problem sa mišićnim tonusom ili balansom. Preporučuje se konsultacija sa fizioterapeutom ako dete uporno hoda na prstima kako bi se procenilo da li je potrebna intervencija. Jedan od razloga podizanja na prste može da bude nepravilno podizanje deteta u naručje i prvo što se roditeljima preporučuje jeste da promene taj deo u postupanju sa bebom, i najčešće se desi da se penjanje na prste time reši. Ukoliko se nastavi, tu su i druge vežbe koje roditelji mogu da rade da bi pomogli da dete prestane da hoda na prstima. Napomenula bih još i da je izbog obuće jako važan: često deca koja hodaju na prstima – nose obuću koja ima visoko podignutu petu (neadekvatne patike), pa je i to nešto na šta treba obratiti pažnju.
Kako da podstaknem motorički razvoj deteta?
Roditelji često traže savete o tome kako mogu pomoći svom detetu da se pravilno razvija.
Odgovor: Pustite dete da se slobodno kreće po podu. Igra na podu omogućava detetu da vežba puzanje, okretanje i sedenje. Takođe, izbegavajte previše vremena u hodalicama ili stolicama za hranjenje, jer to može ograničiti slobodu kretanja i usporiti motorički razvoj. Stimulativno okruženje, kao što su igračke postavljene na dohvat ruke, može podstaći dete da dođe do njih. Edukujte se o zakonitostima razvoja kretanja kod beba. Nekada saveti naših starijih nisu uvek dobri, pa ih treba proveriti.
Kako da primetim da li je razvoj mog deteta usporen?
Mnoge mame su zabrinute da li je njihovo dete „u skladu sa normama“ razvoja.
Odgovor: Svako dete se razvija individualnim tempom, ali ako primetite da vaše dete ne može da sedi samostalno do 10. meseca, ne pokušava da puzi do 12. meseca, ili ne hoda do 18. meseca, preporučuje se da potražite stručni savet fizioterapeuta. Takođe, ako dete pokazuje značajne razlike u korišćenju jedne strane tela u odnosu na drugu, to može biti znak koji zahteva pažnju.
Kada prvi put obuti cipele i kakva obuća je najbolja?
Roditelji često žele da znaju kada je pravo vreme za prve cipele i kakva obuća je najbolja za razvoj stopala.
Odgovor: Bebi nije potrebno obuvati cipele dok ne počne samostalno da hoda na otvorenom. Dok je dete još u fazi puzanja ili učenja hoda kod kuće, bolje je da bude boso ili u čarapama, kako bi se podstakao prirodan razvoj mišića stopala i ravnoteže. Kada dete počne da hoda napolju, važno je izabrati fleksibilne, mekane cipele sa savitljivim đonom i dobrim osloncem za gležnjeve. Cipele ne bi trebalo da budu previše čvrste, jer to može ometati prirodne pokrete stopala.
Moja beba se krivi u stranu – da li je to asimetrija i šta da radim?
Asimetrični položaj bebe može zabrinuti roditelje, naročito ako se dete stalno krivi na jednu stranu.
Odgovor: Asimetrija kod beba može biti uzrokovana različitim faktorima, uključujući preferiranje jedne strane tela, slabost mišića ili tortikolis (zategnutost mišića vrata). Ako primetite da se beba stalno krivi na jednu stranu ili uvek okreće glavu na istu stranu, važno je potražiti savet fizioterapeuta. Terapija obično uključuje vežbe za istezanje i jačanje mišića kako bi se beba vratila u simetričan položaj. Pravovremena intervencija može sprečiti dalji razvoj asimetrije i omogućiti bebi ravnomeran razvoj. Takođe, edukacija roditelja u pravcu pravilnog podizanja, nošenja, spuštanja bebe, menjanja ruku dok se bavimo bebom može pomoći da se asimetrija reši.
