Za psihomotorni razvoj deteta, bitno je da se što pre prepozna hipotonus, i počne sa radom na otklanjanju problema.
Mišićni tonus je otpor pasivnim pokretima ekstremiteta. Može da bude smanjen (hipotonus) ili povećan (hipertonus).
Šta je hipotonus?
Hipotonus je smanjeni mišićni tonus, kod beba se javlja relativno često, a nekada je udružena i sa slabošću mišića.
Tonus mišića bebe prati se i tokom trudnoće i nakon porodjaja. U okviru Apgar skora, na rođenju se tonus mišića bebe procenjuje u 1. i 5. minutu. Dva do osam sati posle rođenja, radi se neurobihevioralni pregled novorođenčeta, gde se opet, posebna pažnja obraća na tonus mišića. Nervni sistem se aktivno formira i posle porođaja, pa treba pažljivo pratiti bebin razvoj i vreme koje joj je potrebno, da savlada određene veštine.
Poremećaji tonusa mišića bebe mogu biti uzrokovani problemima u trudnoći, načinom na koji se odvijao porođaj, u situacijama prevremenog porodjaja, naslednog faktora, a mogu biti uzrokovani i posle porođaja. Ponekad uzrok hipotonusa nije identifikovan.
Problem hipotonusa treba uočiti na vreme
Ako se poremećaji u mišićnom tonusu ne prepoznaju na vreme dete počinje da zaostaje u fizičkom razvoju a zatim i u mentalnom, jer su motorne veštine usko povezane sa razvojem kore velikog mozga.
Kako da prepoznate hipotonus?
Teško da roditelj može da prepozna hipotonus u ranom uzrastu deteta, jer ne daje očigledne znake (kao što to daje hipertonus), pa ga je teže uočiti.
Hipotonus će prepoznati pedijatar prilikom Vaših redovnih odlazaka na kontrolu opšteg zdravstvenog stanja bebe, u okviru kojih pedijatar prati i motorni razvoj deteta. Može da se prepozna po hiperpokretljivosti zglobova i izostanku otpora pri izvođenju pasivnih pokreta.
Šta se preduzima kod hipotonusa?
Hipotonija se odražava na usporen motorni razvoj, pa se bebi odredjuje program vežbi koje stimulišu, kako bi se mišićni tonus normalizovao, i ujednačio tempo psihomotornog razvoja.
Mnogi problemi u motornom razvoju imaju dobru prognozu, ali treba na vreme reagovati kako bi se problemi prevazišli. Potrebna je saradnja roditelja, pedijatra, fizijatra i somatopeda. Stručni tim će napraviti plan rada sa detetom.
Tek nakon detaljnih pregleda i određenog vremena u kome se dete stimuliše vežbama i prati njegov motorni razvoj, može se zaključiti da ne postoje značajni poremećaji neuromišićnog sistema. U najvećem broju slučajeva, radi se o poremećajima lakšeg, ili srednjeg stepena, koji ne stvaraju trajne probleme, a od vitalnog značaja je da se blagovremeno uoče i da se na rešavanju problema dosledno radi.
Jako je važno da roditelji, naročito mame, shvate da je potrebno dosta strpljenja i upornosti, a najvažnije je, da beba ne oseti njihovu uznemirenost, brigu ili strah. Pored vežbi koje će beba raditi sa stručnjakom, roditelj se obučava postupcima koji će pomoći normalizaciji bebinog tonusa.
Vežbe za bebe, za bolji motorni razvoj, možete pogledati OVDE i OVDE. Važno je da se vežbe podele u više navrata tokom dana, i izvode kad je dete odmorno i raspoloženo, a ne po svaku cenu, uprkos pospanosti, nervozi…
Šta pomaže kada beba nije raspoložena za vežbanje?
Ako beba nije raspoložena za vežbe može pomoći masaža, naročito masaža donjih i gornjih ekstremiteta tj.parcijalna masaža „uz dlaku“. Ovakva masaža ima za cilj da razbudi, energizuje dete i pripremi za vežbe.
Koristi se i terapija bojama, i u tu svrhu se postavlja crvena podloga za vežbanje ili prostirka, koriste se rekviziti i igračke, lopte crvene boje.
Od presudnog je značaja da roditelji shvate značaj vežbi, da se kod deteta ne bi fiksirale loše šeme. Što se kasnije počne, znači da su šeme više usvojene, pa dete teže prihvata nove. Najbolji rezultati postižu se u prvih 6 meseci života.
