Psihomotorni razvoj u prvoj godini deteta ide određenim redosledom. Motorni razvoj u prvoj godini života bebe je bazičan za razvoj svih ostalih funkcija. Što je dete mladje veći je uspeh stimulacije i korekcije vežbama. Sa rođenjem deteta počinju mnogobrojne nedoumice roditelja, koji iz želje da svom detetu pruže najbolju negu ili iz straha da u nečemu ne pogreše, počinju sa pitanjima šta, kako, kada, kojim redosledom i na koji način mogu da se bave detetom i da mu stvore adekvatne uslove koji će stimulativno delovati na njegov psihomotorni razvoj.
Psihomotorna stimulacija kod beba, kada početi?
Postoje osnovne zakonitosti razvoja psihomotorike kod bebe. Razvoj ide uvek određenim redosledom – od prostijih ka složenijim funkcijama. Dete prolazi kroz određene faze i važno je da se svaka od tih faza realizuje u za to optimalno vreme. Što je dete mlađe, ima veću sposobnost regeneracije i veći uspeh korekcije.
Važna zakonitost je neravnomernost razvoja kod dece
Nijedno dete se ne razvija sve vreme ravnomernim tempom, niti ravnomerno u svim funkcijama. Neke funkcije se razvijaju brže, neke sporije. Značajno je i postojanje velikih individualnih razlika među decom. To se često označava kao princip jedinstvenosti, neponovljivosti svakog deteta. Postoje velike tolerancije u razvoju. Neko dete prohoda sa 10 meseci, a neko sa 16 ili 18 meseci uz normalan razvoj inteligencije. Razvoj govora ponekad znatno zaostane i pored postojanja ostalih preduslova, a tako je i sa drugim funkcijama. Zato je važno da roditelji svoje dete ne upoređuju sa decom svojih rođaka, prijatelja približnog uzrasta, niti da svoju decu međusobno porede.
Već u najranijem uzrastu dece važna je biološka ritmičnost
Neke bebe su ritmične, uredno se smenjuju mirovanje i aktivnost, hranjenje i eliminacija, druge su u svemu tome neuredne i nepredvidive. Deca su različita u svim oblastima mentalnog funkcionisanja, kao i u organizaciji motorike; jedna su veoma pokretna, druga usporena, jedna spretna, druga motorno nespretna. Od rođenja su deca različita po svom osnovnom raspoloženju; jedna su namrgođena, druga čila i umiljata. Dalje se razlikuju u energetskom potencijalu; jedna su neumorna a druga se brzo iscrpljuju, kao i nizu drugih osobina.
Specijalni programi za psihomotorni razvoj bebe
U većini razvojnih savetovališta primenjuje se program za podsticaj i stimulaciju psihomotornog razvoja. Ovaj program čine aktivnosti primerene uzrastu deteta u cilju maksimalnog razvijanja i optimalizacije sposobnosti. To je program vežbi koji se koristi kao način podsticanja u radu sa decom koja nemaju konstatovane probleme. Takođe se primenjuje i kod dece koja se razvijaju pod određenim rizikom, i kao habilitacioni postupak kod dece kod koje se posumnja na mogućnost usporenja ili poremećaja razvoja. Program vežbi za stimulaciju psihofizičkih sposobnosti vodi računa o uskoj povezanosti motorike, saznajnog i govornog razvoja, čula i percepcije, emocija.
Motorni razvoj u prvoj godini života deteta je bazičan za razvoj svih ostalih funkcija
Dete se preko pokreta upoznaje sa sopstvenim telom i sa sredinom koja ga okružuje, pa je zbog toga motorni razvoj u prvoj godini života bazičan za razvoj svih ostalih funkcija. Taj period do prve godine života deteta, zove se senzitivan ili kritičan perid za ovu stimulaciju, jer je tada dete najprijemčivije za spoljne uticaje, pa ako se on propusti, teško se može nadoknaditi.
Program se sastoji od stimulativnih i korektivnih vežbi, koje sprovodi defektolog – somatoped, koji vrši obuku roditelja za rad, igru i, uopšte, komunikaciju sa bebom u kućnim uslovima.
