Zašto se braća i sestre tuku? Da li se vaša deca tuku? Malo je reći da sam bila neprijatno iznenađena kada su se moji blizanci, negde oko druge godine, počeli tući.
Zašto se braća i sestre tuku?
Ja sam odrastala kao jedino dete i nisam imala braću i sestre sa kojima bih se tukla. Kada bi mi u goste dolazili braća i sestre od tetke ili strica, iako smo bili vrlo bliski, ipak mi nije padalo na pamet da se tučem sa njima. Pretpostavljam da sam strahovala da će možda otići kući ili su prosto ostajali u gostima prekratko da bismo jedni drugima toliko dosadili da se potučemo.
U svakom slučaju, kao dete nisam imala iskustva sa tim, a kao odrasla osoba, pre nego što sam postala majka, čini mi se da sam verovala da kada se deca tuku, da sa tom porodicom nešto nije u redu. Verovatno dobijaju neke teške batine u kući. Verovatno su im roditelji večito nervozni i ljuti.
Da li nešto pogrešno radimo?
I tako, kada su se moja deca prvi put potukla, zabrinula sam se šta to pogrešno radimo. Jesmo li pregrubi sa njima? Da li nam nedostaje strpljenja? Jesmo li preterano popustljivi prema njima, jesmo li im uskratili zdrave granice?
Ni na jedno od ovih pitanja nisam mogla da odgovorim potvrdno. Nisam videla da igde ozbiljno grešimo. Jednostavno, nisam mogla da pronađem razlog za tu povremenu, ponekad retku, a ponekad svakodnevnu agresivnost između njih.
Deca se tuku
Počela sam da se raspitujem kod prijatelja, kolega i poznanika. Kod onih koji su, po mojim kriterijumima, bili dobri roditelji, da li se i njihova deca tuku. I gotovo svi su mi kazali da se i njihova deca tuku. Naročito deca bliska uzrastom, a pogotovo blizanci.
Jednu moju dragu prijateljicu sam pitala jesu li se i njene bliznakinje tukle kada su bile male kao moja deca. A ona mi je odgovorila: „Šta kad su bile male?! I dan danas se tuku!“
Kod dece, a pogotovo male dece, nije još dobro razvijena sposobnost da upravljaju svojim osećanjima i reakcijama. Kao što svi roditelji znaju, malom detetu je gotovo nemoguće da snagom volje prestane da plače. Ili da prekine započetu tuču sa bratom ili sestrom. Za to je potreban visok stepen samokontrole. Potrebno je podsetiti sebe da takvo ponašanje često nosi neprijatne posledice i da je bolje savladati se i odreagovati na neki drugačiji način. I mnogim odraslim ljudima je teško da to postignu kada su u žaru ljutnje. Pa je sasvim nerealno očekivati tako nešto od male dece.
Blizanci se obavezno tuku?
Kod blizanaca i dece bliske po uzrastu razlog za povremena ujedanja, čupanja i tuču verovatno leži u tome što previše vremena provode zajedno. Previše su upućeni jedno na drugo. Jedna autorka koja se bavi psihološkom stranom odgoja blizanaca (Džoun A. Fridman) insistira da bi blizanci trebali da idu u različite vrtiće ili različite grupe u istom vrtiću. U različita odeljenja u školi, da im se zasebno slave rođendani (jednog dana jednom detetu, a sutradan drugom). Da roditelji treba da stave kao prioritet u svom rasporedu da provode zasebno vreme sa svakim detetom ponaosob. Njena objašnjenja za takve sugestije su vrlo razumna. Ona navodi da je blizancima vrlo, vrlo teško da formiraju zasebne identitete. Jer su neprekidno posmatrani kao jedna celina. Ali se tako nešto retko sprovodi u praksi. Mnogi ljudi smatraju da je štetno i potencijalno traumatično razdvajati blizance. I jer je sprovoditi takve mere manje praktično. Tako, blizanci provode najveći deo dana, ako ne i čitav dan zajedno.
Treba razumeti zašto se tuku
Dakle, ako se i vaša deca tuku, ne mora da znači da je to posledica nečega pogrešnog u vašem roditeljstvu. Verovatnije je da je to očekivano izražavanje ljutnje koju dete oseća. A tu ljutnju još ne ume da ispolji na neki društveno prihvatljiv način.
Zbog toga je važno da se potrudimo i razumemo odakle ta ljutnja dolazi. Manje je bitno pronaći način kako sprečiti decu da se tuku. Mnogo važnije je razumeti zašto se tuku.
