Organska hrana za trudnice i dojilje je više nego dobrodošla. Koje su prednosti organske hrane? Danas je poznato da su male, tkzv. epigenetske promene od ključnog značaja za razvoj svih hroničnih oboljenja i ubrzano starenje. Ove promene se nasleđuju, pa tako roditelji koji nemaju dobre izbore namirnica povećavaju rizik od raznih bolesti i kod potomstva.
Organska hrana za trudnice i dojilje ima prednosti
Nauka o ishrani je precizno definisala potrebe trudnica i dojilja za hranljivim materijama. Zato mlade mame gledaju u tabele kada sastavljaju jelovnik. Međutim, često se previde važne činjenice vezane za kvalitet hrane. Ništa manje bitno je šta iz namirnica treba izbegavati.
Sastojci „strani životu“
Postoji ogromna grupa jedinjenja koje hiljadama godina nisu postojale u lancu ishrane, a pojavile su se sa razvojem hemijske industrije, industrijske proizvodnje hrane i sa zagađenjem životne sredine. Ove hemikalije se jednim imenom nazivaju ksenobiotici, što u bukvalnom prevodu znači: strani životu.
Sve što nije bilo u lancu ishrane (ili u životnoj sredini) može delovati kao otrov (toksini i kancerogeni) ili izazivati nepovoljne reakcije imunskog sistema, uključujući autoimunost (antigeni, alergeni) ili izazivati ozbiljne promene u lučenju hormona i citokina, glavnih regulatora svih procesa u telu. To su aditivi ili sastojci iz hrane, agrohemikalije (đubriva, insekticidi, herbicidi), industrijski otrovi, zagađivači životne sredine i slično. Rezultati eksperimenata na životinjama hranjenim genetski modifikovanim organizmima (GMO) pokazuju promene na probavnom sistemu, jetri, bubrezima i reproduktivnim organima, kao i povećanje pojave neplodnosti i mrtvorođenčadi u narednim generacijama.
Izbor hrane
Zbog toga se u razvijenim zemljama vodi računa ne samo o izboru namirnica i načinima pripreme obroka, već i o izboru hrane koja ne sadrži neželjene hemikalije. Hrana proizvedena na prirodan način, naziva se organska. Do sada nema dokaza da su organske namirnice nutritivno superiornije u odnosu na one proizvedene konvencionalnim putem, ali oko štetnosti neželjenih hemikalija u hrani dileme nema.
Hrana sa velikom količinom stranih hemijskih materija
Nijedan organski sistem nije pošteđen ukoliko konzumiramo hranu sa velikom količinom stranih hemijskih materija. Tako na primer, hemikalije mogu oštetiti crevnu sluznicu i dovoditi do nepodnošenja nekih hranljivih materija. Mogu uništavati crevnu floru za koju se danas smatra da je od ključnog značaja za metabolizam i imunitet. Upotrebom prirodne, organske hrane ćelije crevne sluzokože se vrlo brzo regenerišu, pa se crevo oporavlja i gube se simptomi netolerancije na hranu. Hormoni iz hrane mogu dovesti do štetnih posledica po organizam. Neke hemikalije nisu hormoni, ali mogu izazvati ozbiljne posledice na lučenje hormona kod ljudi. Ne treba zaboraviti da je u trudnoći i dojenju vrlo važna aktivnost žlezda sa unutrašnjim lučenjem. Za ove žlezde najopasniji su bisfenol A (BPA) iz plastike, dioksin, atrazin, ftalati, perhlorat, olovo, živa, arsen, organofosfatni pesticidi, što znači da treba obratiti pažnju na deklaracije i hemijski sastav raznih proizvoda.
Mnoge nepoželjne hemikalije smanjuju aktivnost imunskog sistema ili menjaju njegove funkcije na svim nivoima. Odbrambena otpornost opada kako u odnosu na spoljne infekcije, tako i na unutrašnje faktore koje imunski sistem otklanja u cilju zaštite organizma. Danas se smatra da je povećanje alergija i autoimunih oboljenja u vezi sa zagađenjem životne sredine.
Sve što mama konzumira u toku trudnoće ili dojenja utiče na bebin organizam
Stoga je u ovom periodu najbezbednije unositi organsku hranu. U slučaju da nemate mogućnosti da nabavljate organski proizvedenu hranu, naš savet je : čitajte etikete, prednost dajte onim prehrambenim proizvodima koji nemaju veštačke boje, koji su sa što manje aditiva i konzervanasa, proizvodima koji su kontrolisanog kvaliteta … Takodje, sveže povrće i voće koje donesete u svoj dom temeljno operate (ovo se odnosi i na citruse), potopite da odstoje u vodi , tako ćete smanjiti količinu hemikalija koje su prisutne na njima. Uticaj obrade voća i povrća u domaćinstvu na količinu ostataka pesticida u njima bio je predmet brojnih istraživanja. Pojedini autori su ispitivali uticaj ispiranja i pranja čistom vodom i vodom sa različitim dodacima za uklanjanje pesticida iz hrane. Kao dodaci su korišćeni deterdžent, kuhinjska so, natrijum-karbonat, vodonik-peroksid (hidrogen). Kao i različite kiseline: limunska, sirćetna ili askorbinska (vitamin C).
