Značaj igre u razvoju deteta do prvog rođendana je veliki. Beba dolazi na svet već pripremljena za dalji razvoj u otvorenoj, novoj sredini. Dolazi sa iskustvom na senzornom i motoričkom planu i prvim iskustvima prijatnosti i neprijatnosti doživljenim u stomaku svoje mame. Odmah po rođenju spremna je za dalji razvoj kroz fino preplitanje svih funkcionalnih sistema preko igre. Deci bez smetnji u razvoju igra predstavlja put učenja pri čemu stiču iskustva koja spontano kombinuju i primenjuju, istražuju i svoje telo i okolinu.
Da li je igra je značajna za celokupni razvoj deteta?
To je aktivnost koja je istovremeno i igra i rad, jer kao takva utiče na sve aspekte razvoja deteta – senzomotorni, kognitivni (opažanje, učenje, pamćenje, mišljenje), emocionalni, socijalni kao i na razvoj govora. Kroz igru dete se uči interakciji, komunikaciji i saradnji sa drugima, uči se da prima ali i da daje i deli sa drugima… Igra može služiti i u dijagnostičke i terapijske svrhe.
Razvoj bebe u prvoj godini
U prvoj godini života u najranijoj prelingvalnoj fazi, dok govor još nije razvijen, dete uči kroz igru koja je okrenuta samo njemu, bez ikakvih socijalnih potreba. Tiho je, skoncentrisano i svim svojim čulima usmereno na pokrete i igru, pri čemu ulaže napor. U tim trenucima bi mu reč i dodir roditelja i prisutnih smetali da samo napravi buduće šeme učenja. Ova samostalna egocentrična igra predstavlja pravljenje obrazaca i čvrste osnove za dalje učenje i za razvoj jezika.
Prema autorima teorije funkcionalnog učenja, nesocijalna igra u najranijoj prelingvalnoj fazi i napor i rad u njoj služe kao oruđa za učenje. To predstavlja temelj za dalje učenje i razvoj jezika, u svim kulturama, kod normalnog razvoja beba.
Preko ovih oruđa dete je zadovoljno, uči da se kreće i istražuje okolinu. Postaje samosvesno i organizovano, uz rast samopouzdanja i zadovoljstva.
Beba upoznaje svet oko sebe i razvija se kroz igru
Kroz igru već u periodu odojčeta, dete se upoznaje sa kvalitetom i karakteristikama stvari i predmeta u svojoj neposrednoj blizini – opipava, razgleda, lupka, stavlja u usta, itd. U procesu igre, a uz pomoć igračaka, dete se upoznaje sa različitim oblicima, bojama i materijalima.
Kod dece sa razvojnim poremećajima nema ovakve igre?
Da, kod dece sa ranim razvojnim poremećajima nema ovakve igre i ovakvog egocentričnog i prijatnog rada, tako da nema nastanka temelja za učenje kroz razvoj potrebnih „oruđa“. Ta deca su uglavnom potpuno nemotivisana, na razne načine odsutna i nezainteresovana… Ova deca se ne igraju, nisu „iznutra“ zainteresovana i motivisana. Nisu uspešna, ne stiču sigurnost i samopouzdanje, nisu srećna.
Izgradnja mentalnih šema kod bebe
Prema funkcionalnom učenju, pod ovim univerzalnim oruđima za učenje podrazumevaju se igre iz rane prelingvalne faze koje predstavljaju izgradnju mentalnih šema za razmišljanje i način rešavanja problema kroz samostalnu igru.
Sledeće igre predstavljaju „oruđe za učenje“ pomoću kojih nastaju te šeme:
- Stavljanje
- Uparivanje
- Udaranje
- Pridružavanje
- Sortiranje
- Nizanje
- Građenje kockicama
Materijali za igru:
Drvene kocke raznih veličina, žetoni, šareni štapići, štipaljke, žir, kesten, kesice napunjene raznim materijalom, kofice, flašice…
To je igra sa novim funkcijama koje kod deteta sazrevaju. Ponašanje koje se razvija, angažuje se posle višestrukog ponavljanja.
Pred prvi rođendan vaše bebe
Sazrevanjem novih motoričkih funkcija razvijaju se manipulativne igre predmetima. Razvijaju se i različite socijalne igre: sakrivanje i otkrivanje lica, pronalaženje predmeta sakrivenog u šaci odraslog, uzajamna imitacija iz okoline odraslog i deteta oponašanjem radnji dece i odraslih. I dok kod dece sa normalnim razvojem igre nastaju spontano, kod dece sa razvojim poremećajima one ne postoje.
Zbog toga je vrlo važno da roditelji obrate pažnju i rade stimulacije ako procene da u spontanoj igri njihove dece u prvih nekoliko meseci nema ovih oblika igara. Treba se obratiti stručnjacima, psiholozima i defektolozima obučenim za ranu stimulaciju. Rad se obavlja u detetovom ritmu, kontinuirano.
Beba sa urednim razvojem uči kroz „oruđe učenja“ – stalnim ponavljanjem istih obrazaca, osećajem prijatnosti, što se kod dece sa ranim razvojnim poremećajima mora nadoknaditi i ugraditi pravovremenom stimulacijom.
