Značaj igre u razvoju deteta od 1. do 2. godine je veliki, zato je potrebno birati stimulativne igračke i igre. Od prve do druge godine, dete je još uvek u senzomotornom stadijumu razvoja, tako da svet oko sebe otkriva pomoću svojih čula .
Značaj igre u razvoju deteta od prve do druge godine
Svet oko sebe otkriva pomoću svojih čula (vid, sluh, dodir, ukus, miris, čulo ravnoteže, proprioceptori) i motoričkih veština koje se u ovom periodu intezivno razvijaju (hod, trčanje…). Dete počinje da hoda i govori, postaje samostalno, ide gde želi. Zna koje igre voli a koje ne.
Javljaju se i igre „kao bajagi „ (simboličke igre). Najčešće su to igre u kojima dete hrani sebe ili druge, spremaju jela, ljuljaju lutke… Tokom ovih igara deca se dosta oslanjaju na imitaciju svakodnevnih aktivnosti koje vide i koje ih učimo. Česte su i druge zajedničke igre sa odraslima i decom. Kao, uzajamno imitiranje, sakrivanje, glasovno-govorne igre, davanje i uzimanje, i složene igre predmetima i igračkama.
Razvoj opažanja u drugoj godini
U ovom periodu takođe počinju igre koje razvijaju sposobnost opažanja, uočavanja razlika i sličnosti među predmetima i razvijaju mišljenje: razvrstavanje predmeta po nekim obeležjima (prema obliku, boji, veličini), umetanje predmeta u odgovarajuće otvore, ponavljanje zvukova…
Zbog toga bi bilo idealno kada bi roditelji nabavili jednostavne drvene umetaljke sa 3 do 4 pojma, krupne perle koje se nižu na štap, velike kocke raznih boja, te kroz upotrebu ovakvih igračaka stimulisati detetov razvoj sposobnosti usvajanja novih pojmova, sposobnost klasifikacije po boji, veličini, sposobnost razumevanja naizmeničnosti u igri (ja, pa ti, pa tata ….), sposobnost da se čeka na svoj red, razvoj pažnje i finih motornih sposobnosti.
Igre stimulativne za razvoj govora u ovom uzrastu
Lingvalna faza kod deteta počinje kada dete izgovori prvu reč, tj.grupu glasova koja ima značenje. Gledajte i slušajte dok dete priča, ponavljajte za njim reči, slogove i glasove i osmehujte se širom otovrenih očiju. Time ćete motivisati dete da govori i potvrdite da to što radi je u redu i dobro. Dete lako uči govor putem kraćih pesmica i razbrajalica, igre skrivalice i jurke u parku ili u stanu. U ovom uzrastu dete uglavnom razume verbalno obraćanje i poseduje veliki broj reči u pasivnom rečniku. Uživa u interakciji sa bakom/dekom, mamom/tatom, voli da se zabavlja i igra.
U svakom slučaju, činjenica da se govor uči imitacijom kao i svako drugo ponašanje. Neophodno je ponavljanje onog što dete kaže i kako zaista treba da zvuči. Sluh deteta u tom uzrastu je osetljiv za govor i ukoliko smo izloženi okruženju gde je verbalizacija učestalija, veća je verovatnoća da će se govor pre pojaviti kao vid verbalne komunikacije.
Između 15-18 meseca dete poseduje između 20 i 50 reči kojima saopštava potrebu/zahtev i imenuje osobe/predmete iz neposrednog okruženja. U rečniku se prvo javljaju imenice pa glagoli a zatim se imenice i glagoli spajaju u kraće rečenice.
