Carski rez na zahtev? Nije nužno. Planirani carski rez prvenstveno ima za cilj da učini rad porodilišta predvidljivijim i pouzdanijim kada se može predvideti da je prirodan porođaj nemoguć ili komplikovan.
Planirani carski rez – Šta očekivati
Malo trudnica želi da razmišlja o procesu carskog reza, jer je većina posvećena prirodnom porođaju. Međutim, broj carskih reza širom sveta porastao je za 20 odsto od 2006. do 2017. godine. Jedan od razloga za to je povećanje broja elektivnih carskih reza, koji se rade kao mera predostrožnosti da bi se izbegli hitni carski rezovi i komplikacije tokom porođaja. Odgovaramo na najčešće postavljana pitanja o „ELEKTIVNIM CARSKIM REZOVIMA“ i medicinski neophodnim intervencijama pri porođaju.
Ako želim carski rez, mogu li sama da odlučim da se tako porodim?
Pre svega: planirani carski rez nije isto što i elektivni carski rez, što je takođe pogrešan termin. Svaka majka može sama da odluči kakav porođaj želi. Međutim, trebalo bi da razgovarate o prednostima i nedostacima prirodnog, vaginalnog porođaja i porođaja carskim rezom sa svojim lekarom ili babicom.
Važno je zapamtiti da postoje ubedljive indikacije zbog kojih je neophodan planirani carski rez. Ukoliko postoji rizik za majku ili bebu tokom porođaja, ginekolog će po prethodnom dogovoru preporučiti carski rez. Na primer, ako posteljica opstruira grlić materice – što se naziva placenta previa – planirani carski rez će izbeći oštećenje placente i krvarenje opasno po život.
Kako se pripremam za carski rez?
Tokom konsultacija o planiranju porođaja na klinici, razgovaraćete sa svojim zdravstvenim timom o pripremi za planirani carski rez. Pošto se konsultacije obično obavljaju mnogo unapred, još mnogo toga može da se desi pre porođaja. Ako vaš ginekolog preporuči da se porodite carskim rezom, on ili ona će to zabeležiti na vašem pismu uputnice za bolnicu .
Na ovom terminu biće urađen ultrazvuk kako bi se ponovo procenila veličina i težina bebe , pregledan grlić materice i CTG . Ako carski rez mora da se uradi zbog poprečne ili karlične prezentacije, ponovljena provera će se najverovatnije obaviti u 37. ili 38. nedelji trudnoće da bi se videlo da li se položaj bebe u materici promenio. Planirani carski rez ne mora da ostane elektivan: ako majka odluči da ima normalan porođaj nakon što se beba ponovo okrene u materici, odluka se može promeniti.
Kako se radi planirani carski rez?
Zajedno sa svojim lekarom odlučićete koja vrsta anestezije Vam je potrebna za operaciju – opšta ili regionalna (lokalna). Regionalna anestezija za carski rez ima prednost što nakon carskog reza možete odmah držati bebu u naručju i dojiti.
Kada anestezija počne da deluje, ubacuje se kateter bešike i počinje operacija. Lekari obično otvaraju trbušni zid metodom Misgav-Ladakh. Gornji sloj kože se seče, a dublji slojevi tkiva se pažljivo otvaraju rukom, obezbeđujući mali gubitak krvi. Zatim se beba izvlači iz materice, a rana na materici i trbušnom tkivu pažljivo se zatvara.
Kada je pravo vreme za planirani carski rez?
Vreme carskog reza utiče na ishod za bebu, baš kao i vreme prirodnog porođaja. Sada ljudi pokušavaju da urade carski rez što je moguće bliže predviđenom datumu rođenja , odnosno od navršene 39. nedelje gestacije. U ovoj fazi, razvoj bebe je završen i ona je spremna za rođenje – carskim rezom ili prirodnim putem. Ukoliko ne postoji medicinski razlog za raniji porođaj, lekar će Vam savetovati da planirate carski rez od početka 40. nedelje.
Pitanje koje dotiče izuzetno važnu temu u modernoj perinatologiji: optimalno vreme za planirani (elektivni) carski rez?
Iako se nekada period od 37. do 42. nedelje smatrao jedinstvenim „terminom“, velika medicinska istraživanja (uključujući ona rađena u Nemačkoj, Skandinaviji i Holandiji) dovela su do krupnih promena u vodičima. Danas se, ukoliko nema hitnih medicinskih indikacija, elektivni carski rez ne preporučuje pre navršene 39. nedelje (39+0), a idealno oko 40. nedelje.
Ako je trudnoća potpuno uredna i nema nikakvih rizika po Vas ili bebu, savremena nemačka i evropska medicina savetuju da se carski rez pomeri što bliže 40. nedelji (odnosno idealno između 39+0 i 40+0). Svaka nedelja u stomaku nakon 37. nedelje donosi ogroman napredak u zrelosti pluća, stabilnosti metabolizma, ali i u finom razvoju mozga koji direktno utiče na kognitivne sposobnosti i kasniji uspeh deteta u školi.
Uvek je najbolje otvoreno porazgovarati sa svojim ginekologom o svim prednostima i potencijalnim rizicima (poput šanse da prirodni porođaj krene sam pre zakazanog termina ukoliko se čeka 40. nedelja), kako biste doneli odluku koja je najsigurnija za Vas i Vašu bebu.
Šta kažu strudije kada je trudnoća terminska?
U medicinskoj krugovima se poslednjih godina desio ozbiljan zaokret kada je u pitanju definicija „terminske” trudnoće, a nemački istraživači i institucije su dali značajan doprinos tome. Nekada se smatralo da je sa navršenih 38 nedelja beba potpuno spremna i da planirani carski rez (primarni sekcionisani porođaj) u to vreme nema nikakve posledice. Međutim, neurološke i kognitivne studije rađene u Nemačkoj i širom Evrope pokazale su suprotno.
Ključni fokus ovih istraživanja jeste činjenica da se mozak fetusa između 37. i 40. nedelje gestacije uvećava za čak 50%, te da prevremeni prekid ovog procesa (čak i za dve nedelje) može ostaviti trag na kasniji kognitivni razvoj i uspeh u školi.
Evo pregleda ključnih nemačkih i evropskih studija koje se bave ovim pitanjem:
- Hamburška studija o kohortama (EPIPAGE i povezani nemački projekti). Iako je prvenstveno fokusirana na prevremeno rođenu decu, ova i srodne dugoročne longitudinalne studije u Nemačkoj pratile su kontrolne grupe dece rođene u takozvanom „ranom terminu” (37. i 38. nedelja) u poređenju sa decom rođenom u punom terminu (39. i 40. nedelja). Šta je istraživano: Uspeh na testovima inteligencije (IQ), pažnja, jezičke sposobnosti i školski uspeh na uzrastu od 5 do 10 godina. Rezultati: Deca rođena planiranim carskim rezom u 38. nedelji imala su statistički značajno veći rizik od blažih kognitivnih deficita, slabije koncentracije i lošijeg uspeha na standardizovanim školskim testovima u osnovnoj školi u poređenju sa decom rođenom u 40. nedelji.
- Analize nemačkog Saveznog ureda za kvalitet (IQTIG) i DGPM Nemačko društvo za perinatalnu medicinu (Deutsche Gesellschaft für Perinatale Medizin – DGPM) i IQTIG (Institut za osiguranje kvaliteta i transparentnost u zdravstvu) sproveli su opsežne analize podataka o porođajima. Zaključak o zrelosti: Podaci pokazuju da pluća i mozak nisu jednako zreli kod svih beba u 38. nedelji. Elektivni (planirani) carski rez pre 39. ili idealno 40. nedelje, ukoliko nema jasnih medicinskih indikacija (poput placente previje ili teške preeklampsije), direktno korelira sa povećanim brojem prijema beba na odeljenja neonatološke intenzivne nege zbog respiratornog distresa i prolazne tahipneje. Dugoročni uticaj: Nemački pedijatri u ovim analizama naglašavaju da rani respiratorni problemi i kraći boravak u inkubatoru/intenzivnoj nezi mogu poremetiti rane faze neurološkog razvoja, što se kasnije manifestuje kroz specifične teškoće u učenju.
- Šira evropska potpora: Danske i Švedske studije u nemačkoj praksi. Nemački vodiči za vođenje trudnoće često se oslanjaju na velike skandinavske registre (koji su metodološki najprecizniji u Evropi). Studije rađene na milionima dece u Švedskoj i Danskoj, koje su u potpunosti prihvaćene u nemačkoj medicinskoj praksi, pokazale su sledeće: Deca rođena carskim rezom u 37. i 38. nedelji imaju znatno veće stope prepisivanja lekova za ADHD (poremećaj pažnje i hiperaktivnost) tokom školovanja. Verovatnoća da dete ima slabije ocene iz matematike i maternjeg jezika na završnim ispitima u osnovnoj školi bila je primetno viša kod dece rođene u 38. nedelji u poređenju sa onom iz 40. nedelje.
- Nove medicinske smernice u Nemačkoj (AWMF Leitlinien): Zbog ovih saznanja, zvanične nemačke smernice za ginekologiju i akušerstvo danas striktno preporučuju da se planirani carski rez ne izvodi pre navršene nedelje gestacije (preciznije 39+0), a ako je ikako moguće, čeka se ulazak u 40. nedelju, osim ako zdravlje majke ili bebe nije ugroženo.
Zašto su te dve-tri nedelje ključne?
Razvoj sinapsi: U poslednjim nedeljama trudnoće dolazi do masovnog umrežavanja nervnih ćelija (sinaptogeneza) i formiranja korteksa (kore velikog mozga).
Mijelinizacija: To je proces stvaranja masnog omotača oko nervnih vlakana koji omogućava brz prenos informacija u mozgu. Ovaj proces dostiže vrhunac upravo pred sam termin (oko 40. nedelje).
Hormonski stresni odgovor: Tokom prirodnog čekanja termina (čak i ako se završi carskim rezom u 40. nedelji), beba prolazi kroz prirodne faze sazrevanja i lučenja kortizola, što pomaže ne samo sazrevanju pluća, već i pripremi mozga za spoljni svet.
Ukratko, nemačka perinatalna medicina danas jasno poručuje: svaki dan u materici do 40. nedelje je važan, a skraćivanje trudnoće u 38. nedelji radi komfora ili organizacije termina može imati dugoročnu „cenu“ u vidu nešto slabijeg akademskog potencijala i pažnje deteta u školskom uzrastu.
