Dečija užina je važan „mali obrok“ u meniju deteta. Navike u ishrani se stiču još od najmlađeg uzrasta.
Sa užinom kao “malim obrokom” počinje se od godinu dana
Deca koja samo sisaju na režimu (2-3 podoja + 1 mlečna kašica + 2 nemlečna obroka) treba da budu od navršenog 6. meseca. Kod dece koja nisu na prirodnoj ishrani od istog uzrasta umesto 2 mlečna obroka već uvode „kompletni“ nemlečni obroci /1 slani + 1 slatki/ i 1 mlečna kašica. Ovakav režim ishrane treba sprovoditi do navršenih godinu dana, nakon čega dete počinje da se hrani kao odrasli (3 glavna obroka + 2 užine).
Dečija užina
Pored tri glavna obroka doručka, ručka i večere važni su i manje kalorični obroci užine. Užine su sastavni deo dnevnog menija svakog deteta. Jedna užina iznosi od 10 – 15% ukupnog dnevnog unosa hrane i svih potrebnih nutrijenata. Poželjno je da dete ima dve užine u toku jednog dana.
Veliki razmak između obroka može biti štetan za vaše dete, pa zato postoje užine, kao važan “mali obrok”, koji će metabolizam bebe i deteta održavati na optimalnom nivou. Kada su veliki razmaci između obroka organi vašeg deteta trpe i gladuju, stvara se loša navika koja postaje očigledna tek u odraslom dobu kada kreću da se javljaju hronični zdravstveni problemi.
Kada se daje užina?
Užina je obrok koji treba da ponudite vašm detetu u vremenskom periodu od dva do tri sata nakon glavnog obroka. Užina treba da bude lagana i ne treba da oduzima puno vremena oko pripreme hrane.
Jedna užina je obavezno voćna i to najbolje prva užina između doručka i ručka, a druga užina između ručka i večere može biti neka kašica od žitarica, i zdravi slatki ili slani kolač, ili dezert. Užina je uglavnom ugljeno hidratna i može biti voće ili žitarice koje se mogu kombinovati sa mlečnim proizvodima, i zdravim šećernim koncetratom poput meda, malteksa ili dodate urme za zaslađivanje. Ono o čemu je potrebno veoma voditi računa jeste da kada se prave određeni slatki dezerti izbegavamo šećerne koncetrate poput belog šećera ili šećernih sirupa. Ti dezerti ne bi trebali da budu preslatiki deca koja u najmlađem dobu krenu da jedu preslatku hranu, ta navika im ostaje i u odraslom dobu. Kao zaslađjivače treba koristiti med, malteks ili voće (urme ili sdrugo slatko voće).
Da li se užina razlikuje po uzrastima dece?
Užina se razlikuje po uzrastima u odnosu na kalorisku vrednost koja se preporučuje po uzrastima a takodje zavisi od uvođenja namirnica. Užina za decu od 1 do 2 godine treba da bude kombinacija žitarica, mlečnih proizvoda i voća.
Recepti za dečiju užinu
Predlog užine za decu od 1. do 2. godine
Voćni jogurt ( breskve, jagode, maline, borovnice…)
90ml jogurta; 10g ovsenih pahuljica;
25g izabranog voća.
Voće osperite pod mlazom vode i skinite ljusku. Pahuljice skuvajte. Nakon toga sve namirnice dobro izmiksajte.
Poželjno je da dete užinu konzumira odmah nakon pripreme radi očuvanja nutritivnog svojstva namirnice.
Sutlijaš sa jagodama ili malinama
125ml mleka; 25g pirinča; 50g jagoda ili malina.
Voće dobro oprati pod mlazom vode. Pirinač oprati pa ga skuvati u mleku, nakon što pirinač omekša dodati voće.
Predlog užine za decu od 2 do 7 godina
Heljdina pita sa tikvicama i sirom
25g heljdinih kora za pitu; 20g tikvica; 10g sira; 5ml ulja; cimet.
Heljdine kore premazati sa uljem , tikvice dobro oprati, oguliti kožu pa ih narendati dodati prstohvat soli i pustiti da tikvice puste sok, sok procediti pa tikvice pomešati sa sirom i cimetom. Na tepsiju staviti papir za pečenje pa pitu peći u rerni dok kora ne postane hrskava.
Čokoladne kocke sa višnjama
12g ovsenog brašna; 4g ovsenih pahuljica
4,5g jajeta; 1,2g mekinja
5,8g kokosovog brašna; 29ml mleka
16,6g smrznutih višanja; 4,1g putera
14,58g tamne čokolade za kuvanje; 6,6g banane; prašak za pecivo na vrh kašićice;; so – veoma malo; 5g meda.
Razmutiti jaja viljuškom pa dodati sve ostale sastojke i dobro izmešati, peći u rerni na pek papiru.
