Sirevi i preporuke dnevnog unosa sireva u trudnoći. Koliko i koje sireve trudnica treba da uvrsti u dnevnu ishranu? Kakve su zvanične preporuke u odnosu na potrebe u periodu trudnoće? Svakako, u planu ishrane trudnice, sir treba da bude zastupljen.
Sir je proizvod dobijen zgrušavanjem sirovog ili termički obrađenog mleka, obranog mleka, delimično obranog mleka, surutke, mlaćenice, pavlake ili kombinacije tih sirovina. Sirevi se razlikuju prema količini mlečne masti, a za trudnice je preporučljiv posni sir, odnosno sir koji sadrži manje od 15% mlečne masti u suvoj materiji.
Vrste sireva i koji je najpoželjniji u trudnoći?
Prema izgledu (konzistenciji, građi testa) i sadržaju vode sirevi mogu biti: tvrdi, polutvrdi, meki, sveži i sirni namazi, od kojih su za trudnice najpoželjniji sveži sirevi po mogućstvu neslani.
Šta sadrži sveži sir?
Sastav svežeg sira se razlikuje od mleka, 100 grama sadrži : 12.5 g proteina, 0.02 mg vitamina B1, 0.16 mg vitamina B2, 0.8 mg vitamina B3, 0.07 mg vitamina B6, 0.62 mikrograma vitamina B12, 90 mg kalcijum, 130 mg fosfora, 9 mg magnezijuma, 140 mg kalijuma i 0.4 mg cinka.
Šta trudnica dobija sa 50g sira?
Konzumiranje 50 g svežeg sira obezbeđuje : 9% dnevnih potreba za proteinima, 6% za vitaminom B2, 12% za vitaminom B12, 5% za kalcijumom i 9% za fosforom.
Kakva je preporuka dnevnog unosa sira u trudnoći?
Preporuke su da trudnice svakog dana konzumiraju oko 50 g svežeg sira sa smanjenim sadržajem soli.
O mladim belim sirevima
Mladi sir je vrsta sira koja blagotvorno deluje na ljudski organizam. U zavisnosti od količine surutke i nivoa vlažnosti, postoje suvi i vlažni sirevi. Kod suvog mladog sira, proceđena je surutka, pa mu to daje pomalo slatkast ukus. Vlažni sir je mešavina surutke sa kremastim prelivom. Kvalitet mladog sira, određuje se proverom njegovpg sastava, ukusa, konzistencije i količine surutke. Ne bi trebalo ni da je suviše čvrst ni suviše pastozan.
Mladi sir sadrži nutritivne komponente mleka ali i probiotičke komponente, jer prolazi kroz proces fermentacije. Probiotici su dokazano korisni za zdravlje. Hrana i nauka o ishrani danas imaju potpuno nove dimenzije i koncepte. U prošlosti je glavna uloga hrane bila preživljavanje i malo se pažnje se posvećivalo negativnom, odnosno pozitivnom efektu na zdravlje. Danas se sve više govori o funkcionalnoj hrani, koja sadrži sastojke koji pozitivno deluju na jednu ili više ciljanih funkcija u telu. Radi poboljšanja zdravlja, sve više potrošača zainteresovano je za njena potencijalna svojstva.
