Dete muca, veoma je važno da roditelji pravilno reaguju i znaju, da li treba i kada, da se obrate logopedu.
Šta je mucanje?
Mucanje je govorno jezički poremećaj, koji dovodi do narušavanja komunikacije usled nefluentnog govora kod pojedinca. Nefluentnost, odnosno netečnost izgovorenih reči se uglavnom ispoljava u vidu ponavljanja početnog ili završnog sloga u rečima (pa pa pa patike), zatim u vidu produžavanja suglasnika ili vokala, neadekvatnih pauza u govru ili u vidu poštapalica (mmmm, ovaj).
Mucanje nastaje usled grča glasnih žica, i zapravo predstavlja mehanizam otklanjanja grča. Može biti praćeno bezglasnim otvaranjem i zatvaranjem usta, treptanjem ili žmirkanjem, grčevima lica i vrata, a prisutni su i brojni telesni simptomi kao što su crvenilo lica, znojenje, ubrzan rad srca.
U kom uzrastu se pojavljuje mucanje?
Najčešće se javlja u periodu između 2 i 5 godine, i češće je kod dečaka. Između druge i treće godine, kod dece urednog razvoja, često se javlja tzv „fiziološko mucanje“. Ono zapravo predstavlja prirodnu netečnost, koja se javlja u fazi intenzivnog govorno – jezičkog razvoja. Dete u tom periodu uči veliki broj novih glasova, bogati rečnik i uči gramatiku maternjeg jezika.
Povremeno se javljaju prekidi u govoru, pauze i zastajkivanja da bi se pronašla adekvatna reč, povavljanje cele reči ili delova reči. Ovo predstavlja prolaznu fazu u razvoju, koja obično traje 3 do 5 nedelja. Ukoliko potraje duže, ili ukoliko u porodici postoji neko ko muca, trebalo bi se obratiti logopedu. Iako je ovo prolazna faza, na par stvari roditelji bi trebalo da obrate paznju.
- Da li je dete svesno svoje netačno izgovorenih reči? Kada je u pitanju fiziološko mucanje, deca uglavnom nisu svesna prekida. Oni se dešavaju, ali deca nastavljaju da govore kao da se ništa nije dogodilo.
- Ne postoji stid zbog mucanja niti strah od govornih situacija.
U ovom periodu ključnu ulogu za dalji pravilan razvoj tečnog govora imaju roditelji.
Koje su pogrešne reakcije roditelja?
Najčešća greška koja se dešava jeste neadekvatno reagovanje na mucanje. „Ti mucaš, pričaj polako“, „Uspori“ i slično. Ponavljanje ovakvih i sličnih rečenica, dovodi do toga da dete negativne reakcije vezuje za ovu prolaznu fazu, čime se seje klica kasnijeg mucanja koje nije prolazno, već perzistira u predškolskom, školskom pa čak i adolescentnom i odraslom dobu.
Šta raditi kada dete muca? Najbolja reakcija je – izostanak reakcije!
Fiziološko mucanje treba ignorisati, ali na takav način da se stvori topla porodična atmosfera u kojoj će dete biti slobodno i oputeno. Kako? :
- Dajte svom detetu dobar govorni model. Govorite sporije, sa naglašenim pauzama i disanjem.
- Hrabrite vaše dete toplim pogledom i osmehom da nastavi da govori i onda kada ga uhvati grč.
- Nemojte ga požurivati niti kuditi zbog mucanja.
- Provedite kvalitetno vreme zajedno, bez telefona i crtaća.
Zašto dete muca?
Kod dece sa genetskim predispozicijama ili kod one koja su pretrpela pozitivan ili negativan stres, ili nisu imala adekvatan govorni model, mucanje postaje sekundarno, ondnosno postaje tipičan oblik govornog ponašanja. Tačan uzrok mucanja još uvek nije poznat,ali je sigurno da okolina ima veliki uticaj na težinu ispoljenih simptoma.
U odnosu na fiiziološko mucanje, sada je dete svesno svog problema. Zastoji, blokade i ponavljanje reči su učestaliji, a javlja se i strah od različitih govornih situacija, kao što je govor pred nepoznatim ljudima ili publikom (npr.: odgovranje za ocenu ispred drugara u školi). Strah od govora je dalje najveći okidač mucanja. S obzirom da je dete svesno svog problema, unapred planira govorne situacije. Zato se dešava da govori šturo i kratko, ili pak preopširno, više opisujući, da bi izbeglo moguće problematične reči.
Kako roditelji mogu da pomognu?
- Govorite sporije i pažljivo slušajte: kao i kod fiziološkog mucanja, i ovde treba usporiti govor i produžiti samoglasnike. Pažljivo slušajte svoje dete, čak i onda kada dođe do simptoma mucanja. Nemojte ga ubrzavati.
- Postavljajte pitanja, naizmenično govorite i slušajte: kada dete postavi pitanje, napravite kraću pauzu sa dubokim udahom pre odgovra, čime ćete mu dati dobar govorni model. Ohrabrite ostale članove porodice da urade isto.
- Gradite sampouzdanje svom detetu: deca koja mucaju obično imaju jako nisko samopoudanje. Hvalite ga i za situacije koje nisu nužno vezane za govor.
- Ne izbegavajte da govorite o mucanju! Često se dešava da je mucanje tabu tema, čak i u porodici deteta koje muca- objasnite detetu da mucanje nije sramotno, da ste tu da mu pomognete i da se nefluentnosti u govoru javlaju kod svih nas u određenim situacijama.
- Ponašajte se prema detetu koje muca kao prema ostaloj svojoj deci, ili onako kako biste se ponašali da ne muca.
Kako rešiti problem mucanja?
Pored dobrog govornog modela i razumevnja, roditelj bi svakao trebalo da se obarti logopedu, koji će na osnovu uzrasta deteta i težine ispoljenih simptoma odabati tehniku za korigovanje mucanja. Važno je naglasiti da treba biti uporan i strpljiv, jer je mucanje uglavnom uporno i sklono recidivima odnosno vraćanju.
Zanimljivosti vezane za mucanje
Deca koja mucaju dok govore, ne mucaju u toku pevanja. Često se dešava da deca manje mucaju u porodičnom, pozatom okruženju u odnosu na školu. Takođe, deca koja mucaju uglavnom ne mucaju dok glume, jer je fokus premešten sa govora na ulogu koju igraju. I često ne mucaju ukoliko se obraćaju kučnim ljubimcima ili igračkama.
