Previše aktivnosti za decu ometa njihov razvoj. Edukativne i sportske aktivnosti za dete, DA, reći će većina roditelja male dece, do polaska u školu.
Dodatne edukativne i sportske aktivnosti i dete
Da li malom detetu trebaju baš sve dodatne aktivnosti poput časova engleskog, baleta, sportića i sličnih aktivnosti? Kada zavirimo u vrtiće i njihove dnevne rasporede, gotovo redovno ćemo uočiti da deca deo dana provedu na nekoj od sličnih aktivnosti. Ako, kojim slučajem vrtić ne nudi tako nešto, onda se angažuje sam roditelj i ovakve programe za decu obezbeđuje nakon detetovog boravka u vrtiću. Ako dete ne ide u vrtić, roditelji će se angažovati da ga vode na razne edukativne i sportske aktivnosti.
Kako izgleda detetov dan?
Pogledajmo realno jedna detetov dan, ceo, kako izgleda? Deca su nam previše u zatvorenom prostoru, igra se preselila iz dvorišta, parkića u sobe. A odavno je preseljena iz ulice gde su se nekada deca zajedno, svih uzrasta, igrala.
Dakle, način življenja porodice se menja, tako se menja i način kako deca provode dane svog detinjstva. Šta je ostalo isto? Detetova potreba za igrom. Onom igrom koja je sama sebi cilj, koja traži slobodu da se dete izrazi, da neometano iskaže svoj doživljaj stvarnosti transformišući je i propuštajući kroz maštu, kroz kreativni potencijal koji je tako svojstven detetu do 7 godine.
Nedostatak prave igre, ometa razvoj
Kada dete ima mnogo obaveza, kada mu namećemo sve te kreativne, važne, pripremne, obavezne i neophodne aktivnosti, dete živi iz dana u dan sa nedostatkom od onoga što mu je potrebno kao i samo disanje- nedostatkom igre. Glavna obaveza detetova u ovom periodu je da se IGRA. Najbolja, najkreativnija, najsmislenija igra nastaje u prirodi, u okolišu gde dete može da izabere čime će se igrati, od čega stvarati zamišljeno, biti neometano, slobodno, usmereno na svoj unutrašnji doživljaj i proces. Dovoljno. Dovoljno za srećno detinjstvo.
Zašto roditelji toliko brinu da dete u prvih 7 godina nešto važno ne propusti?
Trend, pomodarstvo, stil života, nova kultura, nametnuto, strah, briga? Zašto zatrpavamo dete, a time mu uskraćujemo ono što mu je najvažnije? Mnogo pitanja, dobro je da ih roditelji otvoreno postave sami sebi.
Kao da se takmičimo sami sa sobom, kao da naš kompas o brizi za dete pokazuje da je dobar pravac kada napunimo dete informacijama, što pre, što ranije, napraviti od njega „glavato dete“, da što više zna… Davno spoznata činjenica je da dete kao celovito biće trpi kada se na račun jednog dela njegovog bića razvia drugi.
Što znači da ako npr.forsiramo kognitivni razvoj deteta, trpiće njegova socioemocionalna strana ličnosti i imaćemo dete koje je emocionalno nestabilno, a sa polaskom u školu i nezrelo.
Igra je uslov za sveukupan razvoj
Igra detetu obezbeđuje sveukupan razvoj, dete u igri razvija sve svoje potencijale, ono je ispunjeno, zadovoljno, radosno. Što više prostora za dečju igru, to više srećnih trenutaka u životu deteta.
Naravno, vreme provedeno ispred TV ekrana, sa mobilnim telefonom nije vreme za igru, već dragoceno vreme propušteno za igru. Mislimo o tome.
Podrška u afinitetima deteta, aktivnosti za decu po njihovoj meri
Naravno, ako roditelj uoči izraziti afinitet deteta ka nekoj aktivnosti, naprimer vajanju, crtanju, muzici, plesu, sportu, dete treba podržati u tome i omogućiti mu da ide na takve dopunske aktivnosti. Važna je mera i dobar osećaj, šta je detetov afinitet a šta naša ambicija. Gde je granica između podrške i ometanja u razvoju deteta.
Davno je rečeno, ono što se propusti do 7 godine kasnije se veoma teško nadoknađuje.
