Ishrana bebe AD formulom kod koje postoje alergijski rizici je zahtevna, veoma je važan izbor adaptirane formule. Kao i u svakoj drugoj prilici, i u ovoj je idealan izbor, naravno, majčino mleko. Kada majka iz nekog razloga nije u stanju da doji,onda se, kao najbolja alternativa za odojče, uvek preporučuje adaptirana mlečna formula.
Ishrana bebe AD formulom kod koje postoje alergijski rizici
Kada beba ima alergijski rizik, pedijatar procenjuje i adekvatnu ishranu.
Značaj genetske predispozicije za alergije kod beba
Alergijska stanja javljaju se znatno češće kod dece čiji su roditelji atopičari (osobe sklone alergijama na hranu, ali i na alergene koji se udišu /polen, kućna prašina i sl./, boluju, ili su bolovali od alergijske astme i/ili atopijskog dermatitisa/ekcema/ ), uvek postoji dilema u vezi sa tim kojim mlekom takvo odojče treba da se hrani da bi se smanjio rizik za razvoj napred navedenih stanja za koja kod njih postoji genetska predispozicija.
Znamo da je mleko u prvim mesecima života (4-5 meseci) jedina hrana odojčeta. Zato je za optimalan rast i razvoj deteta čiji su jedan ili oba roditelja atopičari (kao i za njegovo zdravstveno stanje u prvim mesecima, ali i u kasnijem životu) izuzetno važno kojim će se mlekom ono hraniti.
Koji su najčešći alergeni hrane?
Najčešći alergeni hrane su jaja, orašasti plodovi (kikiriki, orah, lešnik, badem i sl.) mleko, riba soja i pšenično brašno.
Koje adaptirane formule su optimalni izbor?
Kada majka iz nekog razloga nije u stanju da doji, onda se kao najbolja alternativa za odojče, uvek preporučuje adaptirana mlečna formula. Pošto njih ima više tipova, treba znati da su za ovakvu decu uvek najbolje hipoalergene adaptirane formule, u kojima su proteini delimično hidrolizovani (razloženi na manje delove), pa nisu u stanju da se u organizmu deteta ponašaju kao alergeni, odnosno supstance koje mogu da izazovu alergijske reakcije.
Sa hipoalergenom adaptiranom formulom, se nastavlja u ishrani beba i kasnije, od 6 do 12 meseci, znači i u periodu kada se već uvodi i nemlečna hrana.
Uvodjenje nemlečne hrane kod beba koje su sklone alergijama
Ono što takođe treba imati na umu da bi se smanjio rizik za razvoj alergija to je da u ishranu odojčeta ne treba prerano uvesti nemlečne namirnice.
Kada sluzokoža tankog creva još uvek nije dovoljno „zrela“, onda se u cirkulaciji pojavljuju i krupniji molekuli hrane, koji imaju „kapacitet“ da dovedu do stvaranja IgE antitela i ćelija čijim posredovanjem dolazi do nastanka alergijskih reakcija. Prema rezultatima najnovijih istraživanja u vezi s tim problemom, smatra se da je bezbedan uzrast za započinjanje nemlečne ishrane peti mesec života deteta.
Kod prevremeno rođene dece ovo, u dogovoru sa pedijatrom, treba učiniti nešto kasnije ( u zavisnosti od toga koliko su se rodila pre termina) jer ona nisu u potpunosti „dovršila“ svoj intrauterini razvoj, pa im, shodno tome, i sluznica tankog creva kasnije „sazreva“.
