Jod je potreban svima ali jod je posebno potreban trudnicama. Postoje li preporuke za suplementaciju? Jod esencijalni mikronutrijent koji se u ljudskom organizmu skoro u potpunosti nalazi u štitastoj žlezdi. Jod je neophodan za sintezu hormona štitaste žlezde koji su uključeni u metaboličke procese skoro svih ćelija u organizmu. A samim tim su neophodni za rast i razvoj svih organa, posebno mozga.
Jod je posebno potreban trudnicama
Na nedostatak joda u ishrani posebno je osetljiv fetus, kao i deca tokom prvih godina života jer je to period intezivnog rasta i razvoja mozga. Tako nedostatak joda u trudnoći može imati za posledicu poremećaje u razvoju deteta, dovodeći do hipotireoidizma novorođenčadi. Ali i do nižeg koeficijenta inteligencije, otežanog učenja, gluvoće, otežanog vida. Teži oblik deficita joda može dovesti i do mentalne retardacije deteta.
Šta može uzrokovati nedostatak joda?
Svetska zdravstvena organizacija je procenila da 20 miliona ljudi širom sveta ima poremećaje mentalnih funkcija (pamćenje, učenje) kao posledicu nedostatka joda u trudnoći, a koja je inače mogla biti sprečena suplementacijom joda tokom trudnoće. Nedostatak joda u ishrani u Srbiji je prepoznat još polovinom prošlog veka. Tada je uvedeno i obavezno jodiranje soli namenjene ishrani i ljudi i životinja. Upravo je jodirana so (kuhinjska i morska) najznačajniji izvor joda u ishrani. I istovremeno predstavlja univerzalnu strategiju za kontrolu poremećaja nastalih deficitom joda.
Ko je u riziku od nedovoljnog unosa joda?
Žene koje su u riziku od neadekvatnog unosa joda su žene koje su na veganskom režimu ishrane. Odnosno, koje ne konzumiraju namirnice životinjskog porekla. Takođe i žene koje u ishrani koriste druge vrste soli za koje ne postoji obaveza jodiranja (obavezno proverite na deklaraciji!).
Jodiranu so treba posebno čuvati i znati koristiti?
Važno je napomenuti i da su soli joda (naročito jodidi koji se najčešće i koriste za jodiranje) nestabilni na prisustvo vlage i visoke temperature. To znači da bi se održao sadržaj joda koji je dodat u so, potrebna je adekvatno čuvanje soli u domaćinstvu i njeno adekvatno korišćenje. Potrebno je da se so nakon otvaranja ambalaže čuva u suvim i hermetičkim zatvorenim posudama. Prilikom termičke obrade (kuvanje, prženje ili pečenje) namirnica so treba dodati nakon završeneog postupka, a ne tokom procesa pripreme. Istraživanje koje je 2017. godine sproveo Institut za javno zdravlje Crne Gore utvrdilo je neadekvatan status joda u populaciji trudnica. Ali i da so u njhovom domaćinstvu nije imala adekvatnu količinu joda usled neadekvatnog čuvanja.
Postoje li preporuke za suplementaciju joda u trudnoći?
U Americi, Kanadi i Australiji postoje preporuke za suplementacijom 150 μg joda dnevno kod svih žena koje planiraju trudnoću ili su trudne. Tako bi se postigao preporučeni dnevni unos od 250 μg joda/dnevno. Ova količina joda se može naći u dodacima ishrani namenjenih trudnicama koje se uvoze iz drugih država. Što se tiče preporuka za suplementaciju jodom, u Srbiji ne postoje preporuke za suplementaciju joda u trudnoći s obzirom da se u našoj zemlji kuhinjska so jodira.
Ne preterivati sa unosom soli!
Na kraju, važno je napomenuti da jodirana so jeste najznačajniji izvor joda. Ali je potrebno voditi računa o unosu soli. Preterani unos soli nosi povećan nosi rizik za razvoj hipertenzije i kasnije nastanak kardiovaskularnih oboljenja. Takođe, izvor soli u ishrani nije samo so koja se koristi u domaćinstvu za pripremu namirnica i dosoljavanje. So nalazi u svim prerađenim namirnicama (suhomesnati, snek, konditorski, pekarski proizvodi). Svetska zdravstvena organizacija preporučuje da dnevni unos soli. On treba da bude maksimalno 5 g, što odgovara količini od 2,3 grama natrijuma.
