Mladi roditelji su okruženi morem informacija kada su u pitanju urinarne infekcije kod beba. Veoma dostupan internet, socijalne mreže i u bliskoj budućnosti veštačka inteligencija pretenduju da preuzmu značajnu ulogu lekara- pedijatra u njihovom životu i životu njihove dece. Zašto su urinarne infekcije opasne? Koji su najčešći uzročnici urinarnih infekcija beba? Kako se sprovodi dijagnostika i lečenje? Koje su mere prevencije?
Urinarne infekcije kod beba
Tačno je da „napreduje“ svet interneta ali se menja i stvarni svet oko nas. Drastično se menja i klima, okruženje, navike ljudi i uopšte zdravlje ljudi. Menja se i mikrobiološka flora, te se kao posledica toga primećuje se da se menja i broj i karakter infekcija u dečijem uzrastu. Jedna od čestih infekcija kod dece, samim tim i novorođenčeta i odojčteta jeste infekcija mokraćnih puteva. Obuhvataju razlicita klinicka stanja koja su posledica rasta i razmnozavanja mikroorganizama unutar mokracnih puteva.
Procenat javljanja ovih infekcija kod dece je oko 3% (kod novorođenčadi oko 0,25%.). Kod devojčica češće su zbog specifične građe urinarnog sistema 8%, dok se kod dečaka javljaju oko 2,5%.
Šta je najčešći uzrok urinarnih infekcija beba?
Najčešći uzročnici urinarnih infekcija su Escerihia coli, Proteus species, Pseudomonas, Staphylococcus saprofiticus, Hemophylus species, Enterococcus, Streptococcus hemolyticus, Staphylococcus aureus i drugi.
Većina ovih bakterija je porekla iz digestivnog sistema. Često se prenose prilikom pogrešnog načina brisanja nakon defekacije te zaprljani toalet papir dođe u kontakt sa genitalijama. Ovo je češći problem kod devojčica nego kod dečake jer je analni otvor kod devojčica mnogo bliže uretri. Takođe nošenje pelena, loš kvalitet jednokratnih pelena i njihovo (ne)menjanje jeste uzrok češćim urinarnim infekcijama. Neka deca mogu biti podložnija UTI zbog problema sa pražnjenjem mokraćne bešike.
Jedan od uzročnika je konstipacija- zatvor. Ona može izazvati uvećanje dela debelog creva, što može da izvrši pritisak na bešiku. I tako spreči normalno pražnjenje mokraćne bešike a samim tim zadržavanje bakterija. Urinarne infekcije se češće javljaju i kod sindroma disfunkcionalne eliminacije urina. To je relativno uobičajeno stanje u detinjstvu gde se dete suzdržava da mokri, iako ima želju da piški. Na taj način dolazi do zadržavanja mokraće i veće šanse da urinarni trakt nasele patogene bakterije. Vezikoureteralni refluks tj vraćanje mokraće ka bubrezima je takođe uzrok urinarnih infekcija. Ovo stanje se javlja kao rezultat problema sa zaliscima na ureterima koji regulišu protok mokraće.
Koji su znaci urinarne infekcije bebe?
Znaci urinarne infekcije mogu biti vrlo nespecifični i nejasni, a i mala deca ne mogu da saopšte šta osećaju od tegoba.
- Opšti znaci koji mogu sugerisati da vaše dete nije dobro su: visoka temperatura (groznica), povraćanje, umor i letargija, razdražljivost, loše unošenje hrane, dete ne napreduje u telesnoj masi, žutica.
- Specifičniji znaci su bol ili osećaj pečenja prilikom mokrenja, učestali pozivi na mokrenje, promena u normalnim stečenim navikama vezanih za mokrenje kao što je vlaženje veša ili mokrenje u krevet, bol u trbuhu, boku ili donjem delu leđa, mokraća neprijatnog mirisa, krvava ili mutna mokraća.
Dijagnostika urinarne infekcije bebe
Dijagnostika zahteva uzimanje nekoliko nalaza. Analize urina i urinokulture su krucijalne za postavljanje dijagnoze.
Moramo voditi računa o njihovom pravilnom uzorkovanju. Postoji nekoliko načina uzimanja uzorka: preko“ kesice“, u sterilnu čašicu, preko katetera i punkcijom mokraćne bešike koja je rezervisana samo za uzorkovanje u bolničkim uslovima. Najkomforniji način uzorkovanja za roditelje je preko „kesice“ ali je tada i najveća šansa da uzorak bude lažno pozitivan (kontaminiran sa klicama) – kesica pokupi i klice sa analnog otvora gde normalno postoje ove bakterije. Optimalan način uzorkovanje urina za roditelje jeste da se dete raskomoti dok spava i da se nakon sprovedene higijene genitalija prisloni sterilna bočica za urin i čeka da strujanje svežeg vazduha preko stomaka stimuliše dete da mokri.
Tumačenje rezultata zavisi od načina uzorkovanja. Dobijene nalaze mora da tumači lekar-pedijatar a ne sami roditelji. Takođe pedijatar tumači i dobijene biohemijske nalaze nitrita, leukocitne esteraze, leukocita i eritrocita u urinu.
Veoma informativna može biti i laboratorijska dijagnostika: nalaz krvne slike, C reaktivnog proteina, dok je ponekad neophodno pratiti i druge biohemijske parametre koji nam pokazuju očuvanost funkcije bubrega.
Kada se urinarne infekcije ponavljaju ili imaju karakter teških urinarnih infekcija pedijatri, neonatolozi i dečiji nefrolozi se odlučuju za radiološko ispitivanje deteta (ultrazvuk abdomena) kojim se može utvrditi da li dete ima i strukturne promene na mokraćnim kanalima koji su dovelo do urinarne infekcije.
Treba napomenuti i važnu prenatalnu ultrazvučnu dijagnostiku kojom regrutujemo novorođenčad koja mogu da imaju urođene malformacije u urinarnom traktu i takvu decu pedijatri i nefrolozi prate.
Lečenje urinarnih infekcija kod beba
Terapija dokazanih urinarnih infekcija se zasniva na antibiotskoj terapiji uz skidanje temperature i dobra hidracija deteta.
Prevencija urinarnih infekcija
Prevencija urinarnih infekcija je takođe bitna: redovno menjanje pelena, nošenje kvalitetnih pelena, pravilno održavanje higijene, odvikavanje od pelena…
Zašto su urinarne infekcije beba opasne?
Zašto moramo da ih otkrijemo na vreme? Dogotrajno i često zapaljenje izazvano bakterijma je veoma štetno za vulnerabilno tkivo bubrega i dovodi do stvaranja nepovratnih ožiljaka a potom i oštećenja funkcije bubrega koji su zaduženi za mnogo funkcija u urganizmu.
Cilj ovog teksta je da mlade roditelje upoznamo sa jednostavnim informacijama koje će im pomoći da zajedno sa pedijatrom brinu o zdravlju (bubrega) njihove dece. Zdravlje je zaista najvažnije a ne može da se kupi, ni online. Savet je da biraju sajtove o zdravlju sa kojih se informišu i da ne veruju baš u sve ono što piše na internetu . Na prvi pogled i so može da liči na šećer. Ono što je veoma bitno da veruju svom izabranom pedijatru. On sem potrebnih informacija i znanja ima i iskustvo koji je ključno za rešavanje problema.
