Kako sa lakoćom do pisanja i čitanja? Kako uočiti razvojne veštine koje su ključne za usvajanje čitanja i pisanja? Koje razvojne veštine podsticati? Počinjese od 3.godine?
Kako da dete lako savlada čitanje i pisanje?
Podržite razvojne veštine igrom u spontanim situacijama. Dete razvija govor, lakim i prirodnim koracima kada je u pitanju uredan razvoj. Prvi korak je SLUŠANJE drugi korak je PONAVLJANJE i treći korak je RAZUMEVANJE.
Ova tri koraka razvijaju govor (slušanje, ponavljanje, razumevanje) koji uključuje VEŽBANJE. Preko vežbanja dolazimo do KOMUNIKACIJE! Kada se komunikacija razvije i dete počne da razmišlja o svom govoru, polako se stvaraju uslovi za razvoj čitanja i pisanja. Tačnije, najsloženijih jezičkih veština.
Vežba je ključna za učenje dece?
Na putu jezičkog razvoja, najvažnija je metajezička sposobnost. Ona uključuje fonološku svesnost, koja nam pokazuje da je dete zakoračilo ka veštinama koje će mu pomoći da sa lakoćom savlada čitanje i pisanje. Šta to znači? Mnogi autori su istraživanjem dokazali da se na metajezičke sposobnosti može uticati. Tako je rad logopeda u ranom predčitačkom periodu ključan za stabilan razvoj metajezika. Bez koga nema lakoće u učenju školskih veština. Dakle, najvažniji zaključak je da se FONOLOŠKA svesnost može vežbati i da od nje zavisi veština čitanja i pisanja.
Šta je Fonološka svesnost?
Fonološka svesnost podrazumeva prepoznavanje reči kao delova rečenice, prepoznavanje rime i prepoznavanje slogova.
Ove veštine su važne za usvajanje čitanja i pisanja. Sposobnost deteta da rastavlja reči na slogove (ma-ma), da prepozna reč koja je rastavljena na slogove. Koju reč sam rekla: ko-ba-si-ca? Da podeli rečenicu na reči: Sima—ide—sam—u—-školu. Prepozna reči koje se rimuju i da kaže koja se reč rimuje sa datom rečju (npr. seka, dete će reći zeka) su važne veštine. One vode dete ka usvajanju čitanja i pisanja. Ove veštine se razvijaju postepeno. Važno je obratiti pažnju na njihovo javljanje kako bi podsticati njihov razvoj.
Kako se utiče na Fonemsku svesnost?
Novija istraživanja pokazuju da se na fonemsku svesnost može uticati i da se ona može razvijati u ranom uzrastu. Ona podrazumeva da je dete svesno od kojih glasova se sastoji data reč. Da može da je sastavi i rastavi. Sposobnost sinteze: npr. v-o-d-a dete kaže voda je lakša od analize jer glasovna analiza ima više faza.
- Prva faza je da dete prepozna prvi glas date reči (auto, prvi glas je A).
- Sledeća faza je da kraću reč npr. tata, kaže slovo po slovo: t-a-t-a u rečima replikacije sloga.
- Nakon toga dete analizira reč od 3 glasa a zatim dolaze kompleksniji zadaci tj. dete može da kaže koji glas je prvi, drugi, treći, poslednji.
- Najteži nivo je kada je dete sposobono da se igra glasovima tako što im menja mesta. Naprimer, ako kažem reč LEK zameni E sa U i reci mi koju reč si dobio: LUK. To je trenutak i kada deca mogu da prepoznaju reči koje se razlikuju u jednom glasu (kuće/kuče) kada se daju u paru. U pitanju su kritični parovi glasova koji se teže akustički diferenciraju (a/e,a/o, e/u, e/i, o/u, t/d,k/g, c/ć,s/z….)
Kada možemo da očekujemo navedene veštine?
Redosled dešavanja (Čudina-Obradović)
Dete između druge i treće godine je svesno da se iza slova tj. pročitanog teksta krije poruka koja se govori i prenosi neko značenje.
Između treće i četvrte deca su u stanju da prepoznaju rimu i mogu da stvaraju rimu.
Između četvrte i pete godine, deca prepoznaju da su reči sastavljene od slogova. Uočavaju da postoje pravila koja su dogovorena i koja važe za sve. Prepoznaju razlike u slovima. Svesna su pravila smera čitanja i pisanja sa leva na desno, odozgo prema dole. Deca u ovom periodu postaju svesna da se svaka reč sastoji od glasova koji su ključni za značenje te reči. Tada deca mogu da se igraju sa slogom (e-ci-pe-ci-pec, ti si ma-li…). Igre sa rimom (mala/pala)!
Između pete i šeste godine prepoznaju prvi glas u reči, rastavljaju reči na glasove. A mogu i da sastave izgovorene glasove u smislenu celinu tj. reč.
Između šeste i sedme stvaraju vezu između slova i glasa tj. uočavaju da postoji korespodentan odnos izeđu glasa i slova. To je period kada je prisutna grafemsko-fonemska konverzija a to znači da deca mogu da prepoznaju glas i povežu ga sa slovom. Takođe mogu da stvore nove reči premeštanjem i dodavanjem glasova u reči.
Postoje istraživanja koja su pokazala da deca najpre usvajaju jednostavna slova (o,a,t,m,i…). Zatim početna slova njihovog imena, pa tek onda složenija slova.
Predlog igrara (do željenog razvoja)
- Deca od 4.godine mogu da traže sakrivni predmet na osnovu zvuka koji taj predemt proizvodi. Vešto sakrijte predmet da preciznije i duže osluškuju. Na taj način vežbaju slušnu pažnju.
- Deca od 5. godina mogu da uparuju kartice koje se rimuju. Naprimer, puna kutija kartica i svaka ima svoj par. Zadatak bi bio da pronađu što više parova koji se rimuju: seka/zeka, lampa/rampa, kora/gora, voda/roda.
- Deca od 6. godina mogu da se igraju igre tako što roditelj izgovori neku reč: npr. koka. Dete ima zadatak da započne novu reč poslednjim glasom date reči. Auto, sledeći započinje reč opet prvim slovom date reči.
Uživajte u usvajanju razvojnih veština koje će pomoći vašoj deci da sa lakoćom uče čitanje i pisanje i podržite razvojne veštine igrom u spontanim situacijama.
