Kako se mama i dete pripremaju za polazak deteta u vrtić? Polazak u vrtić je nova situacija za celu porodicu, to je novo poglavlje na koje se treba adaptirati.
Za polazak deteta u vrtić pripremaju se i mame
Kako je samom detetu potrebno vreme da se navikne i prihvati vrtić, isto tako je potrebno i roditeljima. Ova novina može da bude vrlo stresna za sve, jer je prva stvar sa kojom se sada susreću odvajanje.
Dete je sa vama u kući stalno, navikli ste se na obaveze koje radite zajedno. Ono je deo svih vaših aktivnosti u toku dana i odjednom, dolazi vrtić. I cela vaša rutina se menja iz korena. Ove promene znaju da budu dosta frustrirajuće, kako za decu, tako i za mame. Treba se sad navići na to da imate deo dana kada je dete u vrtiću. Vi se vraćate svom poslu recimo. Smatra se da je jednu aktivnost dovoljno ponavljati mesec dana kako bi se stvorila navika. Međutim, vi ste sa detetom bili non stop godinu, dve ili tri… Zavisno od toga sa koliko godina dete kreće u vrtić. A kako se pripremiti za ovako nešto?
Kako se pripremiti za promenu
Pošto je ovo odluka koju donose roditelji, na prvom mestu moraju da budu odlučni da to žele. To je osnov, ne upisujte dete u vrtić ukoliko vi niste sigurni u tu odluku i spremni. Kako će nespremna osoba pripremiti dete za novu stvar, ukoliko i sama nije sigurna u nju. Neretko mame moraju da upišu dete u vrtić, jer se vraćaju na posao. Kod kuće nema ko da ga čuva i dete već sa godinu dana polazi u vrtić, ovo je vrlo čest slučaj danas.
Kada se to desi, onda se polako i postepeno tokom celog leta pripremajte za to. Govorite detetu o vrtiću, iako je malo razgovor uvek pomaže. Pre svega pomoćiće i vama da se naviknete na tu činjenicu da ćete se za koji mesec razdvojiti na nekoliko sati dnevno. Šetajte pored vrtića, uđite u dvorište vrtića, ljuljajte se na ljuljaškama u dvorištu. Tako će detetu taj ambijent koliko toliko kasnije biti poznat.
Kada je pravo vreme za vrtić?
Savet je uvek bio da je to nakon treće godine. Stručnjaci su navodili da pre toga kod deteta nema želje za socijalizacijom i da na drugu decu tek tad obraćaju pažnju i igraju se. Međutim, smatram da se dete socijalizuje od prvog dana. Da je ta socijalizacija i te kako važna, jer smo mi socijalna bića. Dete socijalizaciju uči, najpre iz odnosa sa majkom i ocem. Zatim iz njihovog međusobnog odnosa, a potom i iz njihovog odnosa prema drugim ljudima. Dete sve to i te kako vidi i upija. Pre treće godine ta socijalizacija samo nije još uvek manifestna. Dete je ne pokazuje direktno, ali do treće godine deca najviše i najbrže uče. Zato mislim da im je i taj odlazak u kolektiv važan. Druženje sa vršnjacima i vaspitačima, jer i iz tog odnosa deca uče puno. Smatram da je period između godinu ipo do dve godine idealan za polazak u vrtić. Dete će u tom periodu lakše prihvatiti novu sredinu. Lakše će se na nju navići i brže će je zavoleti. Detetu od godinu ipo dana i te kako možete da govorite o tome i ono će vas razumeti, zato se postepeno kroz razgovor o tome priprmajte za polazak.
Pripremanje deteta na odvajanje
Dobar temelj pre i same pomisli na polazak u vrtić je mnogo važan, a šta to znači? Dete postepeno ostavljajte da ga neko poznat najpre čuva na par sati. Navikavajte ga na vaše odlaske i dolaske kako bi dete steklo poverenje u vas i znalo da ćete se uvek vratiti. Ovo je zapravo ključna stvar u celoj priči. Kada se dete polako navikne na to i ne traži vas dok ga recimo čuva baka par sati. znači da će se i na vrtić lakše adaptirati i da je spremno.
Danas deca rastu u drugačijem svetu nego što smo mi odrastali. Zato mislim da je taj odlazak u kolektiv posebno važan i pre treće godine. Da bi dete bilo u kontaktu sa vršnjacima. Tačno je, do treće godine su detetu roditelji najvažniji i sve što dete uči i razvija ključno je do treće godine. Ali, to ne znači da će vrtić loše uticati na njega. Kao i da vi ne možete nakon vrtića da radite sa detetom i da mu se maksimalno posvetite kao roditelji. Kako bi njegov rast i razvoj bi najbolji moguć.
Dete do godinu ipo dana treba da razvije samostalnu igru. Da nauči da jede samo, da upotrebljava kašiku i da polako već počinje da pije iz šolje. Sve ovo će mu olakšati polazak u vrtić. Pošto sve to ume i zna, može to sam i u vrtiću da obavlja.
Usklađenost rutina u vrtiću i kod kuće
Razgovarajte sa vaspitačicom o rutinama u vrtiću. To isto radite i kod kuće tokom vikenda ili danima kada dete ne ide u vrtić. Poput ručka u određeno vreme, užine, sedenje na stolici a ne u hranilici i slično. Sve to i kod kuće, pomoćiće mu da se lakše navikene na vrtić. Nećete ga zbunjivati duplim pravilima i različitim rutinama.
Pričajte detetu o vrtiću
Kada dođe vreme za vrtić, pripremajte dete polako za tu novu aktivnost. Razgovarajte, govorite mu šta će sve raditi u vrtiću. Da će se tamo igrati sa drugarima i nekim drugim igračkama. Kako ste vi za to vreme na poslu, opišite mu šta ćete vi raditi dok je ono u vrtiću. Naglasite da ćete doći po njega kada sve to obavite. I da će ono za to vreme uživati sa svojim drugarima.
Prirodno je da ćete detetu nedostajati, zato mu se nakon vrtića posvetite i radite ono što mu prija. U ovaj proces je važna uključenost oba roditelja. Kako za samu pripremu, tako i za vreme kod kuće nakon vrtića. Kada dete krene u vrtić, ujutru mu na putu do vrtića govorite gde idete. Šta će raditi, nikako dete ne ostavljajte naglo i u žurbi. Ali, isto tako nemojte ni pretervati u dugom opraštanju. Dugo opraštanje daje signal da vas dugo neće biti. Učinite to tako da vremenom postane najprirodnija stvar koju će dete prihvatiti.
KAKO PRIČATI SA DECOM KADA SE VRATE IZ VRTIĆA PROČITAJTE OVDE
Prirodno je da bude plakanja u početku
Prirodno je da bude plakanja u početku, dete ide u novu sredinu sa nepoznatim ljudima. Zato pokušajte da razumete dete i budite strpljivi. Sam proces adaptacije je individualna stvar. Neko dete će sve to prihvatiti lako, a neko teže. Zato je ona baza jako važna i pre polaska u vrtić i sticanje detetovog poverenja.
Nemojte da krijete svoje emocije pred detetom. U redu je da i ono zna da i vama sve to ne pada lako. Ali nemojte ni da dramite previše, jer ćete tako rastužii dete i otežati mu sam adaptaciju. Trudite se da u početku polako i postepeno odete. A potom postepeno skraćujte to vreme opraštanja ispred vrtića. Govorite detetu da je to njegov divni posao na kom se igra. Kao što mama i tata idu na posao, tako ono ide u vrtić. Dozvolite mu da sa sobom ponese recimo omiljenu igračku. To je njemu drag i poznat objekat pored kog će se osećati sigurno.
ODNOS RODITELJA I VASPITAČA PROČITAJTE OVDE
Mamina priča o vrtiću i odnos sa vaspitačima
Nikad ne govorite ružno o vrtiću ili vaspitačici pred detetom. Dete treba da ima poverenje u osobu koja ga čuva. Ukoliko imate nekih primedbi to rešite van detetovog prisustva. Sa vaspitačicom treba graditi otvoren odnos. Ukoliko vam ona sugeriše na neke probleme u ponašanju deteta, razmislite o tome i prihvatite njenu sugestiju. Radite na tome, jer je dete sada u drugom okruženju, nije kod kuće i moguće je da će njegovo ponašanje biti drugačije. Vaspitačica je tu za vaše dete, nije tu da kritikuje vas kao roditelja. Ona će da vam sugeriše na sve stvari na koje možete i trebate da utičete zajedno. Jer je ona pored roditelja, sada treća osoba koja aktivno utiče u vaspitanje deteta.
