Jedan od čestih deformiteta je skolioza kod dece a vežbe mogu pomoći. Pravilno držanje tela važno je stvarati u ranom uzrastu od kada dete prohoda.
Potrebno je nastaviti sa njegovim praćenjem kroz dalji rast i razvoj deteta. Jedan od čestih deformiteta je skolioza kod dece a vežbe mogu pomoći. Roditelji su ti koji svako i diskretno odstupanje u razvojnoj fazi, na vreme, treba da rešavaju, kako bi njihovo dete u funkcionalnom smislu moglo da odgovori novim razvojnim zahtevima a da se izbegne razvoj deformiteta kičmenog stuba.
Šta je skolioza kod dece?
Skolioza je bočna iskrivljenost jednog dela kičme ili cele kičme. Dele se na dve velike grupe funkcionalne ili strukturalne.
Kako nastaje funkcionalna skolioza?
Funkcionalne ili labave skolioze nastaju usled lošeg držanja, kao i kompenzatorno usled poremećenih statičkih odnosa, neuroloških i mišićnih poremećaja (prividno ili pravo skraćenje noge, deformitet kuka, spazam paravertebralne muskulature, kontrakture kuka i kolena).
Šta su strukturalne skolioze?
One su uvek praćene koštanim poremećajima i rotacijom kičmenih pršljenova. Pored bočne iskrivljenosti može postojati lordoza ili kifoza. Kao posledica rotacije pršljenova javlja se gibus (grba). Postoji veći broj podela strukturalnih skolioza.
Pregled
Klinički pregled pruža informacije o krivini kičmenog stuba, nižem položaju ramena na strani konkaviteta – tzv pad ramena na jednoj strani, denivelaciji lopatica, asimetriji Lorencovih trouglova (linija-trouglovi stasa), asimetrija kukova i donjih ekstremiteta, viši položaj jedne ilijačne kosti, hipotrofija mišića na konkavnoj strani, deformitet grudnog koša.
Koji su uzroci skolioze?
Prvi kritičan period razvoja deteta, koji dovodi do poremećaja ravnoteže i nastanka skolioza je u prvoj godini kada se dete uspravlja a mišićno-ligamentarni aparat nije spreman za ovu funkciju. Ovo je jedan od glavnih razloga zašto se roditelji beba upućuju da isključivo prate motorni razvoj bebe, da ne žure u postavljanju bebe u sedeći ili stojeći položaj.
Kod male dece tonus ne postoji i stav se obezbeđuje mišićnim kontrakcijama. Usled brzog zamora mišića deca traže prinudne položaje, na primer bočno naginjanje, ležanje na stolu, oslonac na lakat pri sedenju… Moramo razumeti osnovne fiziološke obrasce motornog razvoja kod dece kako bi smo pre svega pravilnom prevencijom reagovali u nastanku skolioza.
Kako sprečiti skoliozu i kifozu?
Prevencija nastanka skolioza i kifoza je pre svega dovoljno fizičke aktivnosti, korekcija lošeg stava, rano otkivanje deformiteta i promena mišićnog tkiva (skraćeni mišići, spazam, slabi mišići…) Prognoza je dobra kod spore progresije skolioze.
Važno je blagovremeno uočiti problem i reagovati!
Kako se leči skolioza?
Lečenje skolioze zavisi od stepena deformiteta. Konzervativni tip lečenja se primenjuje pre koštane zrelosti ukoliko je krivina skolioze do 20 stepeni. Ovaj vid lečenja obuhvata kineziterapiju, termoterapiju, elektroterapiju, hidroterapiju. Ortopedsko lečenje se primenjuje kod skolioze sa krivinom od 20 do 40 stepeni i podrazumeva primenu ortoza, midera i fizikalne terapije. Kod skolioze gde je krivina veća od 45 stepeni neophodno je hirurško lečenje. Jako je bitno da se postojanje skolioze uoči što ranije.
Postoji nekoliko faza kroz koje se prati postojanje mogućeg deformiteta, počinje pregledom pedijatra u porodilištu, zatim redovnim sistematskim pregledom deteta u trećoj godini života; pregled pred polazak u školu a nakon toga redovni školski sistematski pregledi.
Konzervativno lečenje skolioze
Cilj konzervativnog lečenja jeste da zaustavi dalju progresiju deformiteta, da koriguje skoliotičnu krivinu u najvećoj mogućoj meri, da ne dozvoli da ugao krivine bude veći od 40-50 stepeni na kraju koštanog rasta, da se izbegne operativno lečenje ukoliko je to moguće.
Koje su komplikacije skolioze?
Skolioze nose sa sobom brojne komplikacije kao što su estetski problem, narušena postura i funkcija lokomotornog aparata, smanjenje vitalnog kapaciteta pluća i opterećenje srca, bol u leđima, poremećaji opšteg stanja… Mišićni disbalans nastaje kao posledice skraćenih struktura na konkavnoj stani kičme i izduženost na konveksnoj strani. Bilo da se radi o minimalnom stepenu skolioze ili ne, neophodno je da se dete prati od stane pedijatra, roditelja, medicinske sestre, vaspitača, kao i specijalističkog dela tima koga čine fizijatar, fizioterapeut, ortoped, ortotičar i psiholog.
Vežbe za skoliozu, kao i za sve ostale deformitete, rade se samostalno ali uz povremeno praćenje od strane fizioterapeuta i kontrola fizijatra. Koliko često će dete raditi samo a koliko sa terapeutom zavisi od više faktora (stepena skolioze, brzine lečenja, uzrasta deteta, motivisanosti i spremnosti da se dete leči jer tretmani znaju da traju dug vremenski period).
Šta obuhvata opšti kineziterapijski program?
Opšti kineziterapijski program obuhvata vežbe oblikovanja i zagrevanja, kao uvodne vežbe; zatim vežbe istezanja i disanja, jačanja trbušne muskulature, jačanje mišića fleksora i ekstenzora trupa, trakcija kičmenog stuba, bočne fleksije trupa. Sve više je popularna Šrot metoda koja daje dobre rezultate i zasniva se na korišćenju trodimenzionalnih pokreta i oblikovanja grudnog koša.
U daljem tekstu će biti opisano par osnovnih vežbi ali je neophodno da se naglasi da je svako dete individua za sebe i da ovo nije obrazac po kome se rade vežbe. Fiziologija terapijskog pokreta podrazumeva pravilan izbor pokreta po vrsti, amplitudi i opterećenju, odnosno doziranim pokretom kojim pokušava ostvariti određeni terapeutski efekat. S toga svako dete ima tačno određen plan vežbi, nikako šablonske vežbe.
Ove vežbe su samo primer nekih osnovnih vežbi, i dobre su ali nikako dovoljne za lečenje skolioze!
Vežba br 1:
Dete leži na stomaku, oslanja se rukma na karlicu. Snažnim istezanjem kičme, sa licem prema podlozi, povlači rameni pojas na dole.
Vežba br 2:
Dete leži na stomaku leva (desna) ruka je iznad glave opružena, a desna (leva) pored tela. Dete treba da diže glavu i rameni pojas zajedno sa rukama uz što jače istezanje kičmenog stuba.
Vežba br 3:
Četvoronožni položaj sedeći – bokovi na potkolenicama , leva (desna) ruka opružena a desna (leva) oslonjena podlakticom o podlogu. Cilj je da se podiže grudni koš sa opruženom levom (desnom) rukom, dok desna (leva) ruka ostaje na podlozi.
Vežba br 4:
Det zauzima četvoronožni položaj i levu ruku (desnu) savija u laktu i šakom dodiruje desno (levo) rame preko glave.
Vežba broj 5:
Vežba je poznata kao vežba „mačka“. Dete zauzima četvornožni položaj, ruke i natkolenice pod pravim uglom u odnosu na podlogu. Pri udahu dete glavu podiže ka gore a karlicu i trup spušta ka dole. Pri izdahu glavu spušta ka dole ka grudnom košu, trup podiže ka gore.
Udah i izdah
Vežba broj 6:
Dete stoji pravo uz zid, ruke su ispružene iznad glave i prstići šake ukršteni. Karlica ostaje pravo uz zid, bez bočnog naginjanja, dok dete flektira trup u desno (levo).
Ukoliko je desnostrana skolioza vežbe se izvode na desnu stranu, odnosno na levu ukoliko je levostarana skolioza.
Bavljenje plivanjem, sportićima prilagođenim uzrastu deteta i dovoljan boravak napolju, blagotvorni su za pravilan motorni razvoj dece i sticanje kvalitetne mišićne skrukture. Od najranijeg uzrasta deteta, opominjite dete da usvoji pravilnu prosturu- držanje tela dok stoji ili sedi!
