2 mamine preterane brige od 4, o kojima se ne priča

Mamine preterane brige

Sadržaj

Koje su to 2 mamine preterane brige, koje kvare radost a o njima se ne priča? Postoji zdrav strah koji motiviše. I postoje brige koje ničemu ne služe osim da nam kvare sreću.

OVO SU JOŠ DVE (3. i 4.) PRETERANE MAMINE BRIGE PROČITAJTE OVDE 

Mamine preterane brige

Zabrinuti se samo po sebi može da bude zdravo. Kratkotrajna zabrinutost koja nas svojom neprijatnošću podstiče da potražimo odgovor nije štetna. Žena je postala majka, a to je mnogo odgovorna uloga i ima pravo da oseti strah. Ima mnogo pitanja, a nema odgovora na sve. Zdrave brige su zapravo brige mame kojoj nedostaju tačne informacije ili koja dobija kontradiktorne informacije. Čim dobije informaciju od nekoga kome veruje, i njena briga nestaje.

mamine preterane brige
Postoje brige koje ničemu ne služe osim da nam kvare sreću.

Ipak, pod brinjenjem obično podrazumevamo ne kratkotrajan strah nego stanje koje traje i traje. U redu je zabrinuti se. Osetiti strah i potražiti pomoć je korisno i zdravo. Ali brinuti danima, nedeljama i mesecima nije zdravo i ne može biti normalno.

Postoje mnoge brige koje, srećom, ne muče sve mame. Ako se ne pronalazite u njima, divno. Ovo je tekst za one druge mame, koje se ponekad muče sa brigama o kojima se ne priča baš često.

Briga broj 1: Osećam se krivom

Biti mama gotovo može da se izjednači sa osećanjem krivice. Mame se često osećaju krivima, to i vrapci znaju. Nedovoljno si uradila ovoga, a previše onoga. Saveti koje mamama daju lekari i psiholozi su neretko u suprotnosti jedni sa drugima. A po pravilu su ti saveti rečeni tonom koji znači „mnogo rizikuješ ako ne uradiš ovako. Ne igraj se sa životom svog deteta.“ Tako da naposletku šta god da uradi imaće razloga da se oseti krivom, ako je tome sklona.

Svi znaju ta opšta mesta gde raste krivica. Način na koji se porodila. Dojila ili nije dojila. Vrtić ili ne. Vakcina ili ne.

mamine preterane brige
Biti mama gotovo može da se izjednači sa osećanjem krivice.

Ali postoje i vrlo lične teme zbog kojih mama može da uznemirava sebe osećanjem krivice. O tim temama se gotovo i ne govori javno. Recimo, rodila je bebu kasnije, u svojim četrdesetim. Ili je predugo čekala pa je beba morala biti začeta vantelesnom oplodnjom. Ili trudnoća nije bila planirana. Ili se mama premišljala da li da prekine trudnoću. Bez obzira na to što ništa od ovoga samo po sebi ne bi trebalo biti izvor osećanja krivice, čini se kao da to neprijatno, beskorisno i otrovno osećanje ne možemo lako da izbegnemo.

Možda možemo da razmišljamo ovako. Ako živimo kako treba da se živi, ne možemo otići sa ovog sveta nevini. Ne možemo izbeći odgovornost. Ne možemo izbeći da pogrešimo. Čak i da prekrstimo ruke i ništa ne uradimo, odgovorni smo za nečinjenje. Za to što smo pustili da život odluči umesto nas. Ali kajanje možemo da izlečimo. Možemo da naučimo da sebi oprostimo. Da ne očekujemo od sebe ono što nikada ne bismo očekivali od drugih. Drugima bismo oprostili i razumeli ih, ali sebi ne možemo? Šta mi mislimo, ko smo? Neko nadljudsko biće bolje od svih drugih, od koga se očekivalo više? Možda nas niko nije učio kako da pokažemo samilost prema sebi, ali to samo znači da je vreme da naučimo. Naposletku, naše dete će od nas učiti kako se prema sebi postupa.

Briga broj 2: Povrediću bebu

Jedna grupa briga je da ćemo povrediti bebu nenamerno. Mama brine da će joj dati nešto što ne bi smela, recimo. Iz neznanja. Druga grupa briga je da će bebu povrediti svesno. Ovo nije tako čest strah, ali se zasigurno javlja, naročito kod postporđajne depresije. Znate onaj osećaj kada zamislite da stojite na litici iznad provalije i mislite kako vas sam jedan korak deli od padanja u ambis. I plašite se ne da ćete se saplesti i pasti, nego da ćete svesno zakoračiti. To je strah koji se javlja kada se suočimo sa svojom moći da povredimo. Beba je krhka i mala, a mi smo moćni.

mamine preterane brige
Zapamtite, misliti možemo šta god. Računa se ono što želimo da uradimo i što planiramo da uradimo.

Ovaj strah se javlja kod ljudi koji ne razlikuju svoje misli od svojih postupaka. Njihova logika je sledeća: ako sam samo pomislila neku tako užasnu misao kao što je da ispustim bebu, to znači da sam ja užasna osoba koja bi to zaista i uradila. Ovo naravno nema veze sa istinom! Mi ne možemo uvek da iskontrolišemo koje će nam se misli javiti. Ako se nečega jako plašimo (kao što je pomisao da povredimo bebu) te misli će nam se češće javljati. Ovo je sasvim prirodno i logično. Naš um oseća naš strah pred nekim mislima i zaključuje da su te misli životno važne čim ih se toliko plašimo. I onda se koncentriše na njih.

Čim shvatimo da mi možemo da mislimo apsolutno šta god želimo i da se računa samo ono što zaista uradimo, tek tada ćemo se moći opustiti. Nije dovoljno da nam se neka misao (neželjena i nepozvana) samo pojavi. Moramo imati i želju, pa onda i volju i plan da nešto uradimo! Želi li ta mama da povredi svoju bebu? Naravno da ne želi.

Ne deli jedan korak nekoga da skoči sa litice u provaliju. Deli ga čitav jedan ogromni nevidljivi zid, čitav univerzum, ako ta osoba ne želi da skoči.

Zapamtite, misliti možemo šta god. Računa se ono što želimo da uradimo i što planiramo da uradimo.

Kako prepoznati postporođajnu depresiju pročitajte OVDE

Kakvo je to stanje BEBI BLUZ pročitajte OVDE

U narednom članku pričaćemo o 3. i 4. maminoj preteranoj bizi.

avatar
Psihoterapijom se bavi od 2010. godine, najviše iskustva ima u radu sa problemom samopouzdanja i psihologijom traume.

Podeli ovaj članak sa prijateljima

Facebook
Twitter
LinkedIn
Telegram
WhatsApp
Skype
Email
Oktal - Multimam Jan24 Side
Femibion 2
Femibion 1 i 2
Femibion 1 i 2
Femibion
Femibion
Dynamic.rs
Dynamic.rs
Dynamic.rs
Najnoviji članci

5 problema sa kožom i bezbedni tretmani u trudnoći

Kada počinje postporođajna depresija i koliko može trajati?

4 najčešće promene odnosa sa partnerom tokom trudnoće

Kada je previše stresa u trudnoći i kako utiče na trudnicu i bebu?

25 preporuka da vam trudnoća bude što srećnije iskustvo

Preporučujemo vam...

Kad kažemo roditeljstvo nekad i sad ne moramo da idemo mnogo daleko u prošlost kako bismo uočili bitne razlike. Dovoljno je da uporedimo period kad smo mi bili deca i...

Neusaglašenost roditelja u vaspitanju deteta nije retkost. Često se dešava da par kada postane roditelj nema istu ideju o vaspitanju deteta. Koliko god da su se slagali pre dolaska bebe...

Ima mnogo znakova i signala koji ukazuju da je dete pod stresom. Za roditelje to nije uvek lako prepoznati, zavisi od uzrasta detetovog i od detetovo ličnosti. Kako prepoznati da...

Bliže nam se praznici, čemu se deca raduju tokom praznika? Pred nama je predivno doba godine. Svi su nekako euforični i puni ljubavi. Radujemo se kićenju jelke, poklonima, svim nekim...