Mikrobilje (Mikropovrće ili Microgreens) su mladi izdanci povrća, začinskog bilja i žitarica. Ono je u fazi razvoja kotiledonih (klicni listić koji predstavlja deo embriona biljaka), ili prvih pravih listova. Ubira se pre sazrevanja, samo sedam do 14 dana nakon nicanja.
Mikrobilje u kulinarstvu
Osamdesetih godina prošlog veka promovisano u kalifornijskim elitnim restoranima, vremenom stiče sve veću popularnost, da bi danas bilo nezaobilazno u vodećim kulinarskim krugovima.
Zašto je mikrobilje „ušlo na velika vrata kulinarstva“?
Jedan od razloga je što mikrobilje ima intenzivnu aromu, mnogo izraženiju od „starijih rođaka“ i tako čini jela aromatičnija, a intenzivne boje, doprinose i dodaju lepotu boja jela. Sjajno je i za ukrašavanje već gotovih jela, pri čemu osim estetike dopinose i nutritivnom bogatstvu obroka.
Na raspolaganju je ogromna raznolikost mikrobilja, od različitih vrsta povrća do čak nekih vrsta biljaka. Najpopularnijie vrste su: rukola, vlašac, blitva, kupus, cvekla, peršun, nana, suncokret, kelj, mirođija, šargarepa, celer basilika, chia, senf gorušice, komorač, rotkvica, potočarka, brokoli, rotkvica…
Mlado povrće mikrobilje
Visoko je 2,5–7,5 cm. Biljke se mogu kupiti cele i rezati kod kuće, održavajući ih u životu dok se ne potroše. Za raziku od klica, mikrobilje se uzgaja na supstratu i može se konzumirati već 7- 14 dana nakon setve. Većinom sadrže viši nivo hranljivih sastojaka (koncentrovan sadržaj hranljivih sastojaka) od zrelijeg povrća. To ih čini dobrim dodatkom bilo kojoj dijeti.
Studije o mikrobilju
U studiji objavljenoj u Journal of Agricultural and Food Chemistry, mikrobilje je sadržavalo između četiri do 40 puta više hranljivih sastojaka u težini nego njihove potpuno odrasle vrste. To znači da uključivanje samo nekoliko porcija mikrobilja u vašu ishranu, zajedno sa obiljem drugog voća i povrća, možete da osigurate hranljive materije potrebne za održavanje optimalnog zdravlja.
Zdravstvene prednosti povrća su opsežno proučavane. Zahvaljujući impresivnom profilu hranljivih sastojaka i polifenola, pokazalo se da je za očuvanje zdravlja od vitalnog značaja i adekvatan unos povrća. Povrće sadrži vodu, ugljene hidrate, mineralne materije (u obliku soli organskih i neorganskih kiselina ili složenih organskih jedinjenja), kao što su natrijum, kalcijum, magnezijum, sumpor… i vitamina, pretežno A, B grupe i C, eterična ulja i glikozide, prirodne boje…
Mikrobilje, za raznovrstan jelovnik
Budući da se mikrobilje može pohvaliti sličnim, ali poboljšanim hranjivim profilom povrća u punoj veličini i još većom količinom polifenola, možemo ga toplo preporučiti u ishrani.
