Šta je reedukacija psihomotorike RPM? Pokret se ne koristi za jačanje mišića ili u fizioterapeutske svrhe? Mora da ostavi trag u mozgu, tj. u senzomotornoj oblasti.
Šta je to reedukacija psihomotorike deteta (RPM)?
Reedukacija psihomotorike (RPM) je metod kojim dete uz pomoć pokreta i opažaja spoznaje sebe. Sebe u odnosu na druge i u odnosu na prostor i vreme. Ličnost deteta čini intelektualna, motorička, socio-emocionalna i govorna oblast. Razvoj ovih oblasti odvija se uzajamno. Svaki zastoj, usporenost ili neujednačenost može da dovede do teškoća u daljem razvoju deteta. RPM namenjena je kako deci sa smetnjama u razvoju, tako i deci tipičnog razvoja. Kod dece tipičnog razvoja mogu da se pojave razvojna kašnjenja. Naprimer, ne prohodaju sa 12 meseci, vec sa 15, pojava prvih reči kasni… Ali ova kašnjenja se cesto sama od sebe izgube, dete ih nadoknadi kroz igru i stimulativno okruženje. Ili kroz primenu metode RPM.
Svesnost pokreta uz reč
RPM se poistovećuje sa psihoterapijom, jer što je u reedukaciji pokret, to je u psihoterapiji reč. Svaki pokret, kao i osećanje koje ga prati mora biti nazvan rečju. Pokret se mora opisivati, moraju se postavljati pitanja i davati odgovori. Tako psihomotorna aktivnost postaje deo svesti. Npr. detetu kažemo: Hajde sada stavi ruke na glavu. Tako je, glava je gore. Da li je meka ili tvrda? Tvrda, tako je. Šta imamo na glavi? Imamo kosu, uši, oči, nos, usta, obrve, trepavice. Dete, u zavisnosti od uzrasta poznaje delove tela. Pa tako npr. sa 3-4 godine mora da zna gde mu je glava, vrat, leđa, guza, pupak, stomak, delovi lica, ruka, noga. Sa 4-5 godina treba da zna gde su mu brada, obrazi, šaka, palac peta… Dešava se da dete poznaje delove tela u skladu sa svojim uzrastom. Ali ne i za niži uzrast i tada je reč o disharmoničnom nalazu.
Dakle, svaki pokret koji se izvodi, bilo aktivan ili pasivan, imenuje se. Tako dolazi do bogaćenja rečnika i iskustva deteta. Vežbe moraju biti jasno definisane i prilagođene individualnim sposobnostima deteta. Započinju se pokretima koje su detetu bliski.Nikada se ne zadaju vežbe koje dete nije u stanju da izvede. Takođe, pokreti i vežbe moraju biti praćeni prijatnim osećanjima, kako bi decu motivisali za novim pokretom.
Kome je metoda RPM namenjena?
RPM namenjena je kako deci sa smetnjama u razvoju, tako i deci tipičnog razvoja. Može se primeniti u predškolskim ustanovama (u redovnim grupama, razvojnim grupama ili u vidu individualnih tretmana). Takođe u školama (redovnim, specijalnim); ustanovama socijalne zaštite (dnevni boravci, domovi). U ustanovama zdravstvene zaštite (razvojna savetovališta, dečji dispanzeri u okvoru primarne zaštite, dnevne bolnice i stacionari. U pedijatrijskim i rehabilitacionim ustanovama u okviru sekundarne zaštite i specijalističke klinike u okviru tercijalne zaštite). Čas traje 15, 30 ili 45 minuta u zavisnosti od kliničke slike. Može biti individualni ili grupni (2-5 dece).
Zašto je RPM preporučena i za decu urednog razvoja?
RPM se koristi i preventivno sa decom koja nemaju razvojna kašnjenja. Stimuliše pojedine oblasti, usklađuje ih i sprečava rana odstupanja koja remete razvoj deteta. Reedukacija psihomotorike pospešuje svesnost kod dece urednog razvoja.
Metoda RPM koja pomaže kod kašnjenja u razvoju?
Mozak deteta u ranom uzrastu je plastičan, što znači da je fleksibilan i spreman da uči. Zato je rana stimulacija od velikog značaja. Izuzetno je važno da roditelji primete poteškoće ili ih olako ne shvate. U kasnijem uzrastu može da dođe do odstupanja koja remete pravilan razvoj dece. Zbog toga je značajna rana intervencija. Dete najbolje uči u prve 3 godine, a što se sa stimulacijom krene što pre, rezultati će biti dosta bolji.
Neophodna je dobra defektološka dijagnostika?
Kako bi se tretman reedukacije psihomotorike započeo, neophodna je dobra defektološka dijagnostika. Stručnjak procenjuje psihomotorni nivo, prepoznaje snage deteta i koristi ono što je razvijeno. RPM stimuliše pojedine oblasti , usklađuje ih i sprečava rana odstupanja koja remete razvoj deteta. Ovu metodu primenjuje posebno obučen stručnjak, koji se naziva reedukator psihomotorike.
U cilju što ranijeg uočavanja razvojnih kašnjenja, disharmoničnog razvoja (odskakanja ili zaostajanja u razvoju određenih oblasti deteta) ili smetnji u razvoju potrebno je da u svakoj obrazovnoj i zdravstvenoj ustanovi postoji defektolog koji će pratiti razvoj dece od najranijeg uzrasta.
