Ima mnogo znakova i signala koji ukazuju da je dete pod stresom. Za roditelje to nije uvek lako prepoznati, zavisi od uzrasta detetovog i od detetovo ličnosti.
Kako prepoznati da je dete pod stresom zavisi od uzrasta
Uzmimo decu uzrasta do tri godine, deca su neverbalna ili slabije verbalna. Potrebna je roditeljska pažnja na praćenje dečijeg ponašanja. To znači da kada roditelj primeti da se uobičajeno dečije ponašanje naglo menja da proba prepoznati uzrok tome. Uzrok može biti i da je dete pod stresom.
Znaci da je dete pod stresom
Postoje neki uobičajeni simptomi koji ukazuju da je dete u osetljivoj fazi. Da je emocionalno nestabilno i preplavljeno. Neki od tih simptoma su: dete se češće budu tokom noći, dete plače tokom noći. Zatim ustaje, traži aktivnu utehu, nemirno je tokom noći. Zatim simptomi koji se odnose na apetit deteta. Dete uzima prekomerno hranu, odbija hranu, gubi apetit, menja navike u ishrani. Malo dete koje je pod stresom može iznenada da postane plačljivo, neutešno, zalepljeno za nekog bliskog. Obično je to mama, da burno pokazuje emocije kada se odvaja od bliskih osoba. Moguće su i pojave nekontrolisanog noćnog mokrenja, a ponekad i dnevnog. Deca na ovom uzastu mogu postati pasivna ili fizički preterano aktivna, ponekad i agresivna.
Kod starije dece, od 4-7 godina, reakcije na stres se iskazuju na dodatno različite načine. Deca mogu pokazivati snažan otpor, izbegavati druženja sa drugom decom, pokazivati nevoljnost i apatiju. Na crtežima im se može prepoznati, preko linija i boja, da su pod stresom. Kod linija se vidi tremor, a češće biraju tamne boje, pritisak je snažan. Imamo i pojavu dečije reakcije na stres kao što je zamuckivanje i mucanje, a kod neke dece i pojavu tikova.
Individualne razlike u trajanju i intenzitetu dečijih reakcija
Važno je naglasiti da računamo da postoje individualne razlike u trajanju i intenzitetu dečijih reakcija. Moguće je da se kod neke dece pojavi samo jedna od navedenih reakcija. Kod druge dece može se javiti nekoliko od navedenih. Nekada istovremeno, nekada u kraćem ili dužem vremenskom razdoblju.
Važno je prepoznati simptome da je dete pod stresom
Roditeljima, posebno u početku, cela situacija može izgledati vrlo kompleksna i zbunjujuća. Najteži ishod je ako roditelj ne prepozna dobro signale koje dete šalje. Tada se dete izloži stresu duže vreme. Tada mogu uticati na opšte slabljenje organizma, pad imuniteta i dete može postati podložnije infekcijama. Zato, ako roditelji prepoznaju neku od navedenih reakcija kod deteta, potrebno je sagledati situaciju u celini. Iz pozicije dečije perspektive. Deca na ovaj način reaguju i kada im se menjaju ustaljene navike. Koliko stresno to dožive najbolje se prepoznaje po dužini i intenzitetu trajanja navedenih reakcija.
Situacije koje dovode do stresa kod dece
Situacije kod kojih možemo očekivati da će deca imati neke od pokazatelja da su pod stresom su, svakako, razvod roditelja. Zatim smrt bliskih osoba, smrt kućnog ljubimca, rođenje drugog deteta. Ali i preseljenje, polazak u vrtić. Neka deca su dodatno osetljiva te mogu reagovati i kod promene ustaljenih navika manjeg obima. Odvajanje od dojenja, od cucle, od flašice, od pelena, regulisanje samostalnog obavljanja fizioloških potreba.
Kako pomoći deci da prevaziđu stres?
Potrebno je ispratiti dečije reakcije i slediti ono što dolazi od deteta. Neka deca će voleti da o tome razgovaraju, neka neće želeti. Neka će se otvoriti nakon nekog vremena. Važno je da roditelji budu uz njih u svim situacijama. Nije preporučljivo forsirati razgovor, ali ni ignorisati situaciju. Deca budno prate svoje okruženje i dodatno će brinuti ako primete da su neke teme zabranjene, tabu. Da se nešto od njih skriva. Roditelji treba da odmere razgovor sa detetom naspram uzrasta, karakteristika deteta, njegove zrelosti.
Nije potrebno, često je i štetno, biti realističan, pojašnjavati deci detalje. To ih može dodatno opteretiti i uznemiriti. Roditelj treba prići detetu sa umirujućim stavom i glasom. Delovati na dete smirujuće. Deca treba da čuju od roditelja da su neke emocije, koje dete oseća, za određene situacije, normalne. Da ih i roditelji imaju. Roditelji su deci model, ako dete prepozna kako roditelj upravlja svojim emocijama, za dete je osnov da to isto nauči.
Roditeljska reakcija „Nije to ništa“ za decu nije pomažuća. Suprotno, deci negira emocionalno stanje i dete dodatno frustrira poruka negacije njegovog stanja.
Igra sa decom uvek je dobar izbor, uvek je pomažuća. Pored igre deci će biti od pomoći da budu uključena u zajedničke rutine. Da zajedno sa roditeljima kreiraju neke nove rituale.
Neke tehnike za podršku deci da prevaziđu stres
- Opuštanje. Pokazati detetu kako duboko da diše, da zatvori oči i opusti telo, umirujući razgovarati sa detetom.
- Zamišljanje. Vođena fantazija, da dete zamisli neko posebno mesto, mirno i sigurno. Gde sebe vidi ako snažnog, moćnog, hrabrog, nasmejanog…
- Rešenje sukoba. Pomoći detetu da reši problem i donese odluku, kroz crtež, razgovor, dramatizaciju…
- Pričati deci priče i bajke da dete kroz njihov sadržaj reši svoje pitanje, brigu, problem…
- Različiti načini izražavanja. Slikanje, ples, muzika, izmišljanje priča, igra uloga. Zatim, oživljavanje lutaka, kreiranje predstava…
