Kada imate dete, potrebno da u kući imate kutiju za prvu pomoć. Šta sve sadrži pribor za hitnu pomoć u kući i gde je držati u kući?
Zašto imati kutiju za prvu pomoć kada imate dete?
Povrede kože i mekog tkiva u vidu posekotina, razderotina, nagnječenja ili ubodnih rana su najčešće povrede kod dece. Deca se ne retko povrede igrajući se, pa je dobro opremljena kutija za prvu pomoć neophodna u svakom domaćinstvu, kako bi odmah zbrinuli povredu.
Šta je prva stvar koju treba da uradite kada se dete poseče/ povredi možete pročitati OVDE.
U kojim situacijama se deca najčešće povređuju pročitajte OVDE.
Šta je prva stvar koju treba da uradite kada se dete poseče/ povredi možete pročitatiSve što vam je potrebno možete nabaviti u apoteci, bez recepta, ako je potrebno konsulujte se sa apotekarom. Kutija treba da bude na mestu koje je uvek dostupno u slučaju hitne potrebe, ali zaštićeno od dece, s obzirom da se u njoj nalaze oštri predmeti i lekovi. Povremeno proverite da li je nekom sredstvu istekao rok i dopunite ono što je potrošeno.Korisno je da u kutiji bude i lista telefonskih brojeva za hitne situacije!
Srećom, najčešće su u pitanju male i površne ranice, koje možete i sami rešiti kod kuće, uz pomoć svog kućnog pribora za prvu pomoć i puno ljubavi i utehe koja je vašem detetu potrebna u tim trenucima…
Šta treba da sadrži kutija za hitnu pomoć
– Dezinfekciono sredstvo (3% hidrogen ili dezinfekciono sredstvo u spreju za rane, povidon jodid…)
– Sterilne gaze u pojedinačnim pakovanjima raznih veličina (10 malih i 10 velikih)
– Sterilni pamučni tupferi
– Zavoj (uži i širi)
– Zavoj za bandažu (fiksaciju zgloba)
– Flaster
– Hanzaplast različitih veličina
– Pinceta
– Makazice zaobljenih vrhova
– Termometar
– Lek za povišenu temperaturu i protiv bolova (paracetamol ili ibuprofen)
Za alergije
Ukoliko vaše dete ima ozbiljne alergijske reakcije, neophodna je i kutija za alergijski šok, koju ćete nabaviti i opremiti u dogovoru sa lekarom.
Koliko nadzora?
Znamo da malo dete ne ume da brine o sebi i da je to zadatak roditelja. Mala deca često ne razumeju kakvoj su opasnosti izložena, a mi treba da procenimo koliko im treba nadzora…
- Deca uzrasta do 2 godine ne moraju uvek da razumeju šta znači kad kažete NE. Čak i kada ponovite NE 20 puta to ne znači da će razumeti šta sme, a šta ne sme. Dečije pamćenje nije još uvek dovoljno razvijeno da bi se setilo svih opomena i zabrana. Pri tome ne zaboravite da najčešće branite ono što im je najzanimljivije!
- Dvogodišnjaci su takođe pod rizikom, oni imaju mnogo snage, ali ne i sposobnosti da razumeju šta su posledice onoga što rade. Npr. oni mogu da predvide da će im pegla pasti na glavu ako vuku gajtan, ali ne mogu da razumeju koliko je to opasno za njih. Osećanje straha i opasnosti nisu dovoljno razvijeni da bi ih sprečili da rade “opasne stvari”.
- Postepeno, između 2. i 4. godine, deca počinju bolje da razumeju posledice svog ponašanja, ali ih to ne sprečava da urade rizične stvari. Npr. ako se detetu od 3 godine lopta otkotrlja na ulicu, ono će istrčati za njom, jer mu je važnije da dodje do lopte nego da izbegne da ga udari auto. Deca najčešće imaju magijsko mišljenje, pa veruju da njihove želje mogu da kontrolišu ono što se dešava.
