Triple test je kao i dabl test, neinvazivni prenatalni skrining test, koji kao i dabl daje rezultat kroz statističku verovatnoću.
Šta analizira tripl test, a što nije prethodno analizirao dabl test?
Ono što za razliku od dabl testa analizira tripl test, jesu naredni parametri iz krvi majke:
– AFP alfa feto protein je protein koji proizvodi fetus.
– hCG humani horio gonadotropin je hormon koji stvara placenta.
– E3 (nekonjugovani estriol) je estrogen koji stvara placenta i fetus.
Svaki od gore navedenih markera (AFP, hCG i E3) daju određeni uvid u genetske poremećaje koji se potencijalno mogu javiti. Kada se uzmu u obzir vrednosti ovih parametara, u kombinaciji sa nalazom ultrazvuka i sa ostalim faktorima. Kao što su starost trudnice, hronične bolesti, višeplodna trudnoća, period trudnoće i ostalo. Tada se vrši procena koliki je rizik da kod bebe postoji određena hromozomska anomalija.
Kada uraditi Tripl test?
Tripl test bi bilo najbolje uraditi u drugom trimestru, tačnije između 15. i 20. nedjelje trudnoće.
Parametri koji su izuzetno važni za tripl test su:
- starost majke,
- broj fetusa, odnosno da li je višeplodna trudnoća u pitanju,
- BMI, odnosno težina majke,
- da li je trudnoća začeta prirodnim putem ili VTO,
- navike i zdravstveno stanje trudnice (konzumiranje cigareta, dijabetes i ostalo).
Kada se preporučuje Tripl test
- kod lošeg nalaza dabl testa (kada rezultat pokazuje visok rizik na pojavu hromozomskih anomalija),
- kod trudnica koje su starije od 35 godina,
- kod trudnica sa dijabetesom,
- u slučaju postojanja porodične istorije gde su se rađala deca sa anomalijama,
- u ostalim slučajevima po proceni ginekologa.
Priprema za tripl test
Za izvođenje tripl testa nije potrebna nikakva prethodna priprema, ali se pre laboratorijskih analiza radi detaljan ultrazvučni pregled. Tačnije, poželjno je da se sve to uradi u jednom danu, jer se mora uzeti u obzir da je ovo kombinovani test i da je izuzetno važno da sve navedeno bude usklađeno, kako bi rezultat mogao biti što pouzdaniji.
Šta otkriva Quadruple test?
Kvadripl test je po svojoj svrsi jako sličan tripl testu, s tim što se kod ovog testa biohemijskom analizom krvi trudnice mere nivoi četiri biohemijska markera.
– alfa-fetoproteina (AFP),
– humanog gonadotropina (hCG),
– estriola (uE3) i
– inhibina A.
Kao i kod tripl testa i preko kvadripl testa je moguće utvrditi da li postoji povećan rizik od postojanja oštećenja neuralne cevi ili hromozomskih abnormalnosti koje izazivaju Daunov ili Edvardsov sindrom.
Samo se procenjuje rizik
Slično triple testu, važno je napomenuti da se ovim testom samo procenjuje rizik. Iznosi se statistika tog rizika, ali se ne postavlja nikakva dijagnoza niti se govori o činjeničnom stanju.
Za razliku od tripl testa, kvadripl test meri i nivo supstance inhibina A – hormona koji proizvodi placenta za vreme trudnoće. Ovaj hormon pored tri navedena biohemijska markera dodatno utvrđuje koliki je statistički rizik od postojanja nekog hromozomskog defekta. Samim tim, ovaj test je za nijansu obuhvatniji jer se rizik procenjuje na osnovu jedne supstance više u krvi trudnice.
Kada se radi Quadruple test?
Kvadripl test se može uraditi između 14. i 22. nedelje trudnoće.
Da li treba da uradim skrining u drugom trimestru?
Skrining test majčinog seruma u drugom tromesečju, takođe poznat kao četvorostruki test, se izvodi između 16. i 20. nedelјe i meri hemikalije u krvi majke.
Kao i skrining u prvom tromesečju, rezultati četvorostrukog skrininga u drugom tromesečju mogu se koristiti za statističko prilagođavanje ženskog rizika u vezi sa uzrastom za Daunov sindrom i trizomiju 18 (ne trizomiju 13). Pored toga, AFP deo ekrana u drugom tromesečju može da identifikuje trudnoću sa povećanim rizikom za otvorene defekte neuralne cevi, kao što je spina bifida.
Ne preporučuje se obavlјanje četvorostrukog skrininga ako je kombinovani skrining u prvom trimestru već sproveden. Međutim, AFP se može uzeti kao nezavisni test za skrining na spina bifidu.
Šta ako skrining pokaže povećan rizik za jedno od stanja?
Ako rezultati skrininga pokažu da je Vaša beba pod povećanim rizikom od Daunovog sindroma ili trizomije 13 ili 18, to NE znači da vaša beba nužno ima jedno od ovih stanja.
Genetski savetnik je dostupan da pregleda Vaše rezultate i da razgovara o dodatnim opcijama skrininga i testiranja, kao što su uzorkovanje horionskih čupica (CVS) i amniocenteza.
CVS i amniocenteza su dijagnostičke procedure koje Vam mogu reći sa tačnošću većom od 99 procenata. Da li beba ima ili ne hromozomsku abnormalnost. Poznato je da je višak tečnosti iza bebinog vrata (veća nuhalna translucencija od očekivanog) povezana sa drugim urođenim manama. Kao što su urođene srčane mane i problemi sa skeletom.
Ako imate dodatnih pitanja, kontaktirajte svog ginekologa. Ova informacija je osmišljena kao obrazovna pomoć za javnost. Nudi aktuelne informacije i mišljenja u vezi sa zdravljem žena. Nije zamišljeno kao izjava o standard.
