Voće i povrće u ishrani trudnica imaju veliki značaj. Koliko voća i povrća jesti u trudnoći? Najmanje pet obroka voća i povrća dnevno može da obezbedi dovoljan unos vitamina i minerala i preporučene količine su 500 gr/dan.
Koje voće i povrće u ishrani trudnica je poželjno?
Od povrća poželjno je unositi šargarepu, sve vrste kupusastog povrća, brokoli, spanać, zelje, luk, krompir, batat, paradajz, papriku, zelenu salatu… Preporučuje se sveže sezonsko voće kao užina. Dve porcije svežeg voća dnevno i jedna porcija tamnozelenog lisnatog povrća obezbediće zadovoljenje potreba za vitaminom C i folnom kiselinom.
Neophodno je svakodnevno unositi voće bogato vitaminom C i porcije tamnozelenog lisnatog povrća. Vitamin C se nalazi u jagodama, dinjama, kupusu, paprikama, zelenpoj salati, prokelju. Obezbediće, vašoj bebi pravilan razvoj desni i tkiva, a vašem telu brže zarastanje rana i bolje apsorbovanje gvožđa.
Crveni kupus
Crveni kupus ima još jača antikancerogena jedinjenja od običnog kupusa, koja potiču baš od te crvene boje. Fenolna jedinjenja kupusa sprečavaju aktivnost kancerogenih nitrita. Svež kupus sadrži veću količinu vitamina C (gubi se kuvanjem i dužim stajanjem isečenog kupusa ) i po branju odmah konzervisan (kiseli kupus i rasol) su dobar izvor vitamina C. Salate od crvenog kupusa treba da budu zasstupljene u ishrani trudnica.
Paprika – obilje vitamina i minerala
Pored toga, paprika sadrži i veće količine provitamina A (naročito crvena paprika) i drugih vitamina (vitamin B1, B2), mineralnih materija (kalijuma, natrijuma, kalcijuma, gvožđa) i niz drugih korisnih sastojaka (ugljenih hidrata, biljnih vlakana, nešto proteina i slobodnih amino-kiselina, malo masti, aromatičnih materija…). Sadrži dosta vode i niske je energetske vrednosti. Paprike su svakako preporučeno povrće u ishrani trudnica. Paprika je povrće u ishrani trudnice, koju treba koristiti pretežno u sirovom stanju – u kompleksnim salatama, ali i grilovanu i u varivima.
Voće izbora – jagoda
Jagode su svakako dobrodošle na trpezi trudnice ali i cele porodice, kao voće koje ima snažno antioksidativno dejstvo. Jagoda je sočno voće koje sadrži ugljene hidrate (šećere, nema skroba), veliku količinu pektina i drugih biljnih vlakana, a važan je izvor kalijuma, mangana, joda, magnezijuma, manje količine gvožđa, folata, vitamina C (1 šolja jagoda sadrži 84 mg vitaimna C), vitamina B2 i B6, pantotenske kiseline, vitamina K. Sadrži malo masti, ali u njima su prisutne značajne omega-3 masne kiseline.
Pomorandža
Njen značaj je u velikoj količini vitamina C, snažnog antioksidanta, antikancerogenog jedinjenja. Jedna narandža sadrži oko 130 mg neophodnog vitmina C . Vitamin C sprečava virusne infekcije. Pored toga, narandža je izvor folata (snabdeva organizam sa oko 12 odsto dnevnih potreba), beta- karotena, glutationa, terpena i flavonoida. Ovi antioksidansi narandže se dovode u vezu sa smanjenjem obolevanja od raka pankreasa. U pomorandži su prisutne veće količine vitamina B1, kalijuma (1 šolja obezbeđuje 427 mg K), a sadrži i kalcijum. Dobar je izvor biljnih vlakana, naročito pektina, značajnog za usporenu apsorpciju masti, sniženje holesterola i povećanje korisnog HDL-holesterola u krvi.
Zelena salata
Zelena salata je svakako na trpezama pobornika pravilne i zdrave ishrane, pripremljena sama sa začinima ili u kompleksnim salatama sa više sastojaka. Zelena salata je niske energetske vrednosti, sadrži dosta vode, a značajan je izvor neophodne folne kisleine i antioksidanata (naročito prisutan beta-karoten tamnijim listovima, lutein, folna kiselina i vitamin C. Takođe, sadrži i vitamine B grupe(B1, B2, B6…), od mineralnih materija sadrži najviše kalijuma, a ima malo kalcijuma, gvožđa, bakra…), malo ugljenih hidrata, dosta biljnih vlakana, malo proteina i vrlo malo masti, sadrži enzime i značajni hlorofil.
Paradajz u mediteranskim salatama i u varivima
Paradajz ima prijatan ukus, a pored velikog procenta vode sadrži i značajne količine antioksidanata: likopen, beta-karoten, vitamin C bolje održivosti, kafeinsku, hlorogensku i ferulinsku kiselinu, zeoksantin. Kuvanjem se povećava antioksidativno delovanje likopena. Takođe, paradajz sadrži mineralne materije (pre svega veće količine kalijuma, zatim magnezijum, natrijum, cink, hrom, gvožđe, bakar), organske kiseline i aromatične materije, biljna vlakna (celuloza, hemiceluloza, pektinske materije).
