Ishrana gojaznih trudnica postaje još važnija zbog dodatnih rizika povezanih sa gojaznošću. Kao što su gestacijski dijabetes, gestacijska hipertenzija, preeklampsija i komplikacije tokom porođaja. Da bi se smanjili ovi rizici, potrebno je pratiti specifične smernice koje će osigurati optimalno zdravlje majke i bebe.
Ishrana gojaznih trudnica
Ishrana tokom trudnoće je od suštinskog značaja za zdravlje i dobrobit majke i fetusa. Bez obzira na početnu telesnu masu i eventualno prisutnu gojaznost, trudnicama se nikako ne savetuju rigorozne dijete i nagli gubitak telesne mase. Iz tog razloga je važno konsultovati se i sa stručnim licem pre započinjanja bilo kakvog režima ishrane. Šta treba uzeti u obzir u ovom slučaju?
Pravilna raspodela makronutrijenata
Proteini su ključni za rast i razvoj fetusa. Preporučuje se unos oko 1,1 gram proteina po kilogramu telesne mase dnevno. Dobar izvor proteina uključuje nemasno meso, ribu, jaja, mlečne proizvode, mahunarke i orašaste plodove.
Ugljeni hidrati su osnovni izvor energije. Preporučuje se unos složenih ugljenih hidrata, kao što su integralne žitarice, povrće i voće. Ovi izvori obezbeđuju stabilan nivo šećera u krvi i smanjuju rizik od gestacijskog dijabetesa.
Zdrave masti su esencijalne za razvoj mozga fetusa. Treba unositi mononezasićene i polinezasićene masti koje se nalaze u maslinovom ulju, avokadu, orasima i ribi bogatoj omega-3 masnim kiselinama.
Kontrola unosa kalorija
Kod gojaznih trudnica ključno je pratiti unos kalorija kako bi se sprečio prekomeran dobitak na težini. Preporučuje se umeren unos kalorija uz pomoć stručnog lica, koji će prilagoditi unos na osnovu individualnih potreba. Smernice generalno sugerišu da trudnice sa viškom kilograma treba da povećaju unos kalorija za oko 200-300 kalorija dnevno i to tokom drugog i trećeg trimestra.
Unos mikronutrijenata
Gvožđe je važno za prevenciju anemije, koja je česta kod trudnica. Preporučuje se unos od 27 mg dnevno. Glavni izvor hem gvožđa (gvožđe u hemoglobinu i mioglobinu. Oblik koji se najlakše apsorbuje u ishrani su meso, živina i riba. Ne-hem gvožđe se dobija iz žumanca, integralnih žitarica, mahunarki, voća i tamnozelenog povrća. Apsorpciju gvožđa poboljšava vitamin C, a inhibiraju fitati, kalcijum i tanini.
Jod je neophodan za zdravu funkciju štitne žlezde majke i fetusa. Povećani zahtevi tokom trudnoće stavljaju žene sa niskim zalihama joda pre začeća u rizik od patoloških disfunkcija tiroidne žlezde nakon začeća. Fetalni razvoj mozga je veoma osetljiv na nedostatak joda. Izvori joda u hrani mogu da variraju u zavisnosti od prirodnog sadržaja joda u zemljištu ili sadržaju u hrani koju jedu životinjski izvori. Namirnice koje sadrže jod su: bakalar, jogurt, mleko, jaja, pasulj, krompir, jabuke, orah. Deficit se može javiti kod dijeta u kojima se ne koristi jodirana so. Suplementacija jodom u reproduktivnom periodu je 150 μg/dan.
Selen je važan mikronutrijent za rast i reproduktivnu funkciju, a uključen je u metabolizam tiroidnih hormona. Nedostatak selena može pogoršati efekte nedostatka joda. Neadekvatan nivo selena je povezan sa neplodnošću. Glavni izvori selena u hrani su brazilski orah, badem, mahunarke, brokoli, pečurke, pšenica, jaja i životinje koje su jele hranu koja sadrži selen. Preporuke za unos selena pre začeća se kreću od 55-65 μg dnevno, dok je u trudnoći 65 μg. Insuficijencija može povećati rizik od ranog gubitka trudnoće, preeklampsije i gestacijskog dijabetesa. Selen je antioksidans i igra važnu ulogu u prevenciji oksidativnog stresa.
Cink je važan u periodu pre začeća za optimalno reproduktivno zdravlje i imunološku funkciju. Neophodan je za rast i neurološki razvoj fetusa. Dnevne potrebe za cinkom se povećavaju za 40% tokom trudnoće. Dobri izvori cinka su crveno meso, orašasti plodovi, mahunarke, živina, jaja, integralne žitarice i semenke, voće i mlečni proizvodi. Dodatak gvožđa i velika konzumacija žitarica koje sadrže fitate inhibiraju apsorpciju cinka.
Kalcijum je neophodan za razvoj kostiju fetusa. Dobar izvor kalcijuma su mlečni proizvodi, zeleno listnato povrće, mahunarke, sardine/inćuni. Takođe i suvo voće, semenke, orašasati plodovi i obogaćene žitarice.
Vitamin D pomaže apsorpciju kalcijuma i važan je za zdravlje kostiju. Preporučuje se unos od 400 IU dnevno, dobar izvor su masna riba, obogaćeno mleko, sok od pomorandže, tunjevina, žumance jaja, jetra i sir. Kao i izlaganje suncu, jer se vitamin D stvara u koži pod uticajem sunčeve svetlosti.
Vitamin A je važan za zdravlje žene kako bi se obezbedila pravilna funkcija vida i imunog sistema. A takođe je značajan i za reproduktivnu funkciju gde je neophodan za rast i razvoj fetusa. U toku trudnoće, višak ili nedostatak vitamina A mogu izazvati urođene mane. One obično uključuju abnormalni razvoj očiju, lobanje, pluća i srca. Nedostatak vitamina A tokom trudnoće dovodi do noćnog slepila majke, prevremenog porođaja, ograničenog intrauterinog rasta i niskom porođajnom telesnom masom.
Pro-vitamin A, karotenoidi, u ishrani se nalaze u narandžasto obojenom voću i povrću. Zatim, brokoliju, avokadu i palminom ulju. Dok se prethodno formirani vitamin A (retinol i retinil estri) nalaze u masnim kiselinama životinja. Vitamin A je teratogen u visokim dozama kod majke u ranoj trudnoći.
Vitamin B12 je ključan za normalnu neurološku funkciju i formiranje crvenih krvnih zrnaca. Kao i folat. Nizak nivo može dovesti do makrocitne anemije. Nedostatak ovog vitamina može izazvati i periferne neuropatije i neuropsihijatrijske probleme. U kombinaciji sa folatom, vitamin B12, održava homocistein u plazmi na zdravim nivoima. To je važno za kardiovaskularno zdravlje. Međutim, kako se vitamin B12 nalazi samo u namirnicama životinjskog porekla (meso i mlečni proizvodi), žene koje praktikuju stroge vegetarijanske dijete su izloženi riziku od nedostatka ovog vitamina. Kod njih je neophodna dnevna suplementacija u dozi od 2,6 μg.
Folna kiselina se preporučuje da se unosi u dozi od 400-800 μg dnevno. Ona je ključna za prevenciju neuralnih defekata kod fetusa. Nalazi se u jetri, mahunarkama, zelenom lisnatom povrću, citrusnom voću. Zatim, hlebu i žitaricama koje sadrže brašno obogaćenono folnom kiselinom. Svim ženama u reproduktivnom periodu se savetuje uzimanje 400 μg folata. Pošto gojaznost utiče na distribuciju tela i metabolizam folata, kod gojaznih žena se preporučuju i veće doze. Kod BMI >35 kg/m2 i žena koja ima pozitivnu porodičnu anamnezu za neke hronične nezarazne bolesti, unos folata treba povećavati do 4 mg dnevno. Dok se kod žena sa dijabetesom i onih koje imaju antikonvulzivnu dozu i terapiju od 5 mg. Treba je uzimati do 12.nedelje trudnoće, nakon čega bi doza folne kiseline trebala biti standardna preporučena 0,4 mg (400 μg ) na dan.
Hidratacija u trudnoći
Održavanje adekvatne hidratacije je ključno tokom trudnoće. Zavisno od telesne mase se računa koliki je minimalni unos vode preporučljiv. I to tako što se telesna masa pomnoži sa 0,03. Unos tečnosti pomaže u održavanju zdravlja bubrega i sprečava zatvor, koji je čest problem kod trudnica. A pogotovo u trećem trimestru.
Izbegavanje štetnih namirnica u trudnoći
Treba izbegavati hranu bogatu prostim šećerima i rafinisanim ugljenim hidratima kako bi se sprečilo naglo povećanje nivoa šećera u krvi i unos dodatnih ‘’praznih’’ kalorija.
Trans masti i zasićene masti povećavaju rizik od kardiovaskularnih bolesti i treba ih unositi u minimalnim količinama.
Alkohol i kofein: Alkohol treba potpuno izbegavati, dok se unos kofeina treba ograničiti na 200 mg dnevno, jer prekomerni unos može negativno uticati na razvoj fetusa.
Praćenje telesne mase i konsultacije sa stručnim licima
Redovno praćenje telesne mase i konsultacije sa lekarom ili nutricionistom pomažu u održavanju optimalnog zdravlja. Individualni plan ishrane i redovno praćenje mogu značajno smanjiti rizike povezane sa gojaznošću tokom trudnoće.
Zaključak
Ishrana gojaznih trudnica zahteva pažljivo planiranje i praćenje kako bi se osigurali zdravlje majke i fetusa. Uravnotežena ishrana bogata proteinima, složenim ugljenim hidratima i zdravim mastima je važna. Uz kontrolu kalorija i unos esencijalnih mikronutrijenata. Konsultacije sa stručnim licima i redovno praćenje napretka dodatno doprinose smanjenju rizika. Kao i obezbeđenju najboljih mogućih ishoda za majku i plod.
