Probiotici se definišu kao živi mikroorganizmi koji primenjeni u adekvatnoj količini pokazuju povoljne efekta na zdravlje domaćina.
Šta su probiotici?
Bakterije sa probiotskom aktivnošću su uglavnom, ali ne i obavezno, sastavni deo intestinalne mikrobiote, a najčešće korišćeni sojevi pripadaju vrstama iz rodova Lactobacillus i Bifidobacterium. Kao sastojak suplementa se veoma često može naći i jedna vrsta kvasca koja se takođe ubraja u probiotike, Saccharomyces boulardii.
Probiotici u ishrani dece
Izvor probiotskih mikroorganizmi u svakodnevnoj ishrani su i namirnicama dobijenim postupkom fermentacije kao što su jogurt, pavlaka, kiseli kupus, i određeni mesni proizvodi.
Koji je mehanizam dejstva probiotika?
Mehanizam dejstva probiotskih bakterija se zasniva na vraćanju balansa u intestinalnoj mikrobioti. Disbalans u intestinalnoj mikrobioti može dovesti do različitih oboljenja, kako oboljenja gastrointestinalnog trakta tako i do određenih metaboličkih oboljenja.
Primena određenih probiotskih bakterija ispoljava povoljan efekat na zdravlje ljudi interagujući sa mikroorganizmima na mestu delovanja, odnosno antagonizovanjem dejstva patogenih bakterija, ojačavanjem intestinalne mukozne barijere i uticajem na imunski sistem domaćina (stumalacijom specifičnog i nespecifičnog imunskog dgovora).
Kada se preporučuje suplementacija probioticima?
Suplementacija određenim sojevima probiotskih bakterija se najčešće preporučuju u pedijatrijskoj populacije u cilju:
- smanjenja kolika i regurgitacije kod novorođenčadi koja su posledica nedovoljno zrele crevne mikrobiote (Lactobacillus reuteri)
- prevencije i tretiranja infektivnih dijareja (Lactobacillus rhamnosus GG, Saccharomyces boulardii)
- prevencije dijareja izazvanih primenom antibiotika (Lactobacillus rhamnosus GG, Saccharomyces boulardii)
- jačanje prirodnih odbrambenih sposbnosti organizma (određene Lactobacillus i Bifidobacterium vrste).
Da li su probiotici bezbedni?
Što se tiče bezbednosti, probiotici koji se koriste u dodacima ishrani su bezbedni. Primena probiotika je kontraindikovana samo kod imunokompromitovane dece. Sa uvodjenjem nemlečne hrane, deca treba da imaju raznovrsnu i adekvatnu ishranu.
Kada su detetu neophodni suplementi?
Kako zbog načina ishrane i ostalih subjektivnih i objektivnih razloga (zdravstvenog stanja, naprimer), nije uvek moguće da se samo hranom unesu svi neophodni nutrijenti u odgovarajućim količinama, tada je upotreba dijeteskih suplemenata opravdana. Mnoga deca odbijaju kiselomlečne proizvode i piju samo mleko, i tada su im dodatci ishrani u obliku probiotika dragoceni.
Kiselomlečni proizvodi u ishrani dece 2-7 godina
Da bi se normalno razvijalo, dete od druge do sedme godine života treba dnevno da unese u organizam oko pola litra mleka i mlečnih proizvoda (kiselo mleko, jogurt, pavlaka, sir).
