Pričaću Vam od čega zavisi zdravlje ženskog reproduktivnog sistema. Da li zdrav način života može da zaštiti od problema i šta nude savremena genetska istraživanja. Održavanje reproduktivnog (i drugog) zdravlja je važna tema. Želimo da sve funkcioniše kao sat, da se deca rađaju na vreme, da lepota ne bledi, po mogućstvu bez poseta lekaru i skupih pregleda.
Zdravlje ženskog reproduktivnog sistema
Postoji mnogo informacija o različitim sredstvima i pristupima za zdravlje žena i ne može se reći da je sve to netačno. Ali veoma često postoji jednostrano predstavljanje informacija i nedostatak ispravne procene uzročno-posledične veze i rezultata.
Efekat korišćenja metode ili leka može biti
– pozitivan (stanje se poboljšalo),
– negativan (stanje se pogoršalo) ili
– odsutan (stanje se nije promenilo).
Medicina zasnovana na dokazima beleži sve varijante dejstva na velikom broju ljudi kako bi se razumelo šta deluje, šta šteti, a šta nema efekta u datom slučaju. Na primer, postoji vitaminski kompleks „za zdravlje žena“, i dve prijateljice ga uzimaju. Jedna ima fibroide materice, a druga ne. Fibroidi materice nastaju iz „semena“ koje se nalaze u zidu materice od rođenja i u određenom trenutku počinju da rastu sa ili bez uzimanja vitamina. Vitaminski kompleksi neće uticati na veličinu i brzinu rasta fibroidnih čvorova.
Ako imate sreće i nema takvih „zrna“ u miometrijumu, onda se fibroidi materice neće pojaviti, ali to se ne odnosi na terapeutski efekat vitaminskog kompleksa. Da li to znači da nema potrebe za uzimanjem vitamina? Mogu se, pa čak i treba uzimati ako ishrana nije veoma raznolika ili postoje ograničenja u konzumiranju određene hrane zbog alergija, gastrointestinalnih bolesti ili uverenja.
Mnogi proizvodi koji se reklamiraju kao univerzalni normalizatori svega jednostavno nemaju stvarni efekat na razvoj bolesti. Ali osoba koja se ionako ne bi razbolela, pripisaće to dejstvu proizvoda.
Placebo efekat, kada se blagostanje poboljšava čak i bez aktivne supstance u sastavu, takođe nije fikcija. I samo pažljiv i skrupulozan pristup medicine zasnovane na dokazima nam omogućava da razlikujemo koji su pristupi korisni, a koji nisu.
Da li zdravo telo znači zdrav reproduktivni sistem
Preporuke za održavanje zdravog načina života su obično poznate svima:
- dovoljna količina sna(sedam do osam sati);
- raznovrsna ishrana (uz raznovrsnu ishranu nema potrebe čak ni za dodatnim vitaminima);
- umerena konzumacija kafe (jedna ili dve šolje u prvoj polovini dana – prirodna kafa je dobra za crevnu mikrofloru);
- redovna fizička aktivnost (ne treba je mešati sa profesionalnim sportom);
- blagovremeni odmor;
- lečenje hroničnih bolesti ;
- prestanak pušenja i pijenja alkohola.
Lista može da se nastavlja unedogled. Svi navedeni faktori načina života su zaista veoma važni. Trebalo bi da težimo da ih se pridržavamo, čak i ako ne možemo uvek da postignemo sve odjednom.
Međutim, ovi faktori nemaju direktan uticaj na fiziologiju reproduktivnog sistema kod žena (ili muškaraca). Deset šoljica kafe neće blokirati ovulaciju, u suprotnom bismo mogli da koristimo kafu kao kontracepciju.
Šta utiče na ženski reproduktivni sistem?
Među faktorima koji direktno utiču i uzrokuju neplodnost ili bolest, izdvojićemo tri grupe.
- Faktori koji se mogu sprečiti. Malo ih je. Uključuju, možda, samo polno prenosive infekcije (SPI). Uz napomenu da samo potpuni seksualni mir može garantovati njihovo odsustvo, jer ako kontraceptivna barijera pukne, SPI će postati uslovno sprečive.
- Uslovno sprečivi faktori. Tu spada hipotermija, koja dovodi do upale i poremećaja jajovoda. Zašto uslovno sprečivi? Zato što se niko namerno ne smrzava da bi uništio svoje zdravlje. Kvar autobus zimi, nagla promena vremena u proleće/jesen, mokre noge u letnjem pljusku – sve su to prilično elementarni faktori, iako uvek možete reći da ste se trebali toplije obući.
Komplikacije nakon operacija, uključujući i posle carskog reza, takođe se smatraju uslovno sprečivim. Na kraju krajeva, odluka o operaciji se donosi kada nema drugog načina. Faktori načina života (na primer, profesionalni sport, koji može dovesti do prestanka menstruacije) takođe se mogu s pravom nazvati uslovno sprečivim. Na kraju krajeva, za sportistkinje su redovni treninzi i dostignuća najvažniji deo života i psihološke udobnosti. Sa gojaznošću je malo komplikovanije. Višak kilograma ometa funkcionisanje reproduktivnog, kardiovaskularnog i endokrinog sistema. Ali opet, niko ne jede kolače noću da bi živeo gore i manje. Ovde su rizici potcenjeni.
- Neizbežni faktori.Najveća kategorija, i to je istina sa kojom se mora suočiti. Niko ne bira kada se devojčica rodi da li će njen miometrijum sadržati „seme“ fibroida materice ili početke endometrioze. Da li će hormoni i njihovi receptori pravilno interagovati ili će se razviti sindrom policističnih jajnika (PCOS) ili neka druga varijanta ovulatorne disfunkcije, što dovodi do hiperplazije endometrijuma. Koliko godina će jajnici raditi i da li postoji rizik od rane menopauze? Koliko će devojčica biti podložna humanom papiloma virusu i koliko će biti u riziku od cervikalne displazije/raka? Ili možda devojčica ima Šereševski-Tarnerov sindrom?
Apsolutna većina bolesti reproduktivnog sistema spada u kategoriju nesprečivih. Kao i svi ostali organi i sistemi. Ne postoje nedostaci koji će dovesti do pojave endometrioze, sindroma policističnih jajnika ili perzistencije HPV-a.
Šta učiniti ako ne možete uticati na uzrok bolesti?
Redovno posmatrajte. Samo redovni (obično godišnji, češći u nekim uslovima) pregledi će omogućiti otkrivanje promena u ranoj fazi, kada će obim lečenja biti minimalan.
Naravno, ne govorimo o formalnom pregledu, koji se praktikuje tokom lekarske komisije. Ultrazvuk treba da obavi kvalifikovani specijalista na dobrom aparatu, PAPA struganje na onkocitologiju i HPV treba da se uradi savesno. A najvažnije je konsultacija na osnovu rezultata pregleda sa ginekologom koji održava ravnotežu između nepažnje (pa šta, displazija, uzmite dijetetski suplement) i anksioznosti (displazija – skoro da imate rak!), drugim rečima, prati kliničke preporuke i deluje sa stanovišta medicine zasnovane na dokazima.
Lekar će pomoći u kreiranju plana za posmatranje i lečenje, sprovođenje reproduktivne funkcije, uzimanje lekova, upućivanje na hirurško lečenje ili ekspektativnu taktiku. Ne oklevajte da postavljate pitanja o opcijama lečenja kako bi se algoritam delovanja dogovorio i prihvatio od obe strane: ovo značajno smanjuje anksioznost i povećava efikasnost lečenja.
Na šta treba obratiti pažnju tokom godišnjeg praćenja?
- Ultrazvuk karličnih organa petog do desetog dana ciklusa;
- Ultrazvuk mlečnih žlezda petog do desetog dana ciklusa (nakon 30 godina);
- PAPA test za onkocitologiju (poželjno korišćenjem tečne citologije) i HPV;
- Razmaz po flori (više kao počast tradiciji).
Ovo je minimalna lista, koja se može dopunjavati individualno u zavisnosti od anamneze i tegoba u vreme pregleda.
Šta je sa hormonskim testovima?
Samo tiroidni hormoni se mogu preporučiti za godišnje praćenje zbog visoke prevalencije hipotireoze. Ali oni nisu direktno povezani sa reproduktivnom sferom.
Određivanje nivoa polnih hormona, ako menstrualni ciklus nije poremećen, može samo da zbuni, ali neće odgovoriti na pitanje odakle je nastala endometrioza ili fibroidi i kada će doći do trudnoće. Nivoi polnih hormona su potrebni prilikom ispitivanja neredovne menstruacije ili lečenja neplodnosti, i to nije godišnji pregled, već ciljani pregled za ovo stanje.
Da li porođaj pomaže u održavanju reproduktivnog zdravlja?
Majčinstvo je najvažniji aspekt ženske realizacije i samoidentifikacije čak i u savremenom svetu, kada brak i roditeljstvo nisu obavezni. Ženin reproduktivni sistem je dizajniran da rađa potomstvo; žena može da rodi svake dve godine. Tako je bilo otprilike do sredine prošlog veka. Sa biološke tačke gledišta, „habanje“ ženskog tela nije važno, glavno je da ostavi više potomstva.
Trudnoća i porođaj zahtevaju mnogo energije i nose mnoge rizike. Postoji rizik od komplikacija: povrede porođajnog kanala, endometritis, gubitak krvi, abdominalne priraslice i druge, što može značajno uticati na kvalitet života i reproduktivno zdravlje.
Pored toga, rađanje dece ne štiti od razvoja raka ili bilo koje druge bolesti. Stoga je godišnje praćenje za žene sa decom jednako obavezno kao i za sve ostale.
Majka mora da brine o svom zdravlju i blagostanju, jer je njenoj deci potrebna da bi bila jaka, energična i srećna.
A ako se ženi koja je već rodila onoliko dece koliko je želela dijagnostikuje isti fibroid ili rana menopauza, onda se to obično doživljava kao manje bolno nego kod neostvarene reproduktivne funkcije.
Vakcinacija i reproduktivno zdravlje
Postoji placebo efekat – postizanje pozitivnog efekta pri uzimanju „lutke“ i njenog brata blizanca – nocebo efekat, odnosno pojava neželjenih efekata usled negativnih očekivanja. A broj predrasuda prema vakcinaciji je ogroman.
U kontekstu reproduktivnog zdravlja, govorimo pre svega o HPV vakcinaciji, koja je jedini efikasan način za smanjenje rizika od raka grlića materice. Ali iz nekog razloga, upravo u vezi sa njom se najčešće čuje optužba za neplodnost. Razmislimo o tome.
Da li će HPV vakcinacija dovesti do opstrukcije jajovoda, poremećaja ovulacije? Da li će izazvati neosetljivost na hormone, upalu u endometrijumu sa stvaranjem adhezija ili endometrijalnu hiperplaziju? Možda će dovesti do stvaranja fibroida ili endometrioze? Ne, neće i neće izazvati. Stoga, vakcinacija nije povezana sa razvojem neplodnosti.
Postoji li neki čarobni lek?
Hajde da pričamo o iskustvu korišćenja vitamina D, koje je bilo veoma očekivano. Evropsko društvo endokrinologa je 2024. godine objavilo preporuke ,u kojima je analizirano iskustvo određivanja nivoa ovog vitamina u krvi i njegove primene u visokim dozama. Na osnovu analize 13 godina iskustva, nije utvrđeno smanjenje razvoja metaboličkih, kardiovaskularnih, reproduktivnih, autoimunih i drugih bolesti.
Naravno, postoje uslovi kada je propisivanje preparata vitamina D opravdano: za prevenciju rahitisa kod novorođenčadi, uz dugotrajnu upotrebu glukokortikosteroida, u kompleksnoj terapiji osteoporoze i drugo. Ali ovo nije univerzalna upotreba za prevenciju bilo koje bolesti.
U ljudskom telu se istovremeno odvija previše različitih procesa. Oni su određeni potpuno različitim faktorima: okolinom, načinom života, nasleđem. I nemoguće je sve popraviti propisivanjem samo jednog leka.
Moderna genetska istraživanja i personalizovana medicina
Naslednost igra važnu ulogu u razvoju mnogih bolesti. Prilikom razgovora sa pacijentom, lekar uvek prikuplja porodičnu istoriju, što omogućava procenu, na primer, rizika od tromboze ili sumnje na nasledne varijante onkoloških bolesti.
Genetika i genetske metode ne stoje mirno, a sada su postale dostupne studije kao što su sekvenciranje egzoma (kodirajući regioni DNK) i sekvenciranje genoma (tj. celog niza DNK). Ovo je nesumnjivo proboj u pogledu tehnologije i korak ka personalizovanoj medicini.
Prilikom izvođenja ovih studija dobija se ogromna količina podataka, koje nije tako lako interpretirati. Potrebno je mnogo vremena da se uspostavi korespondencija između genskih varijanti i manifestacija kod osobe, odnosno da li je data genska varijanta povezana sa bolešću ili ne.
Teškoća je u tome što je predispozicija za određenu bolest često određena promenama ne u jednom genu, već u nekoliko. Rad na stvaranju baze podataka i uspostavljanju uzročno-posledičnih veza je u toku. Ali za sada, ove studije neće pružiti odgovore na sva pitanja.
Kada je reč o nasleđu i genetici (osim nekih monogenskih bolesti i sindroma), ispravno je govoriti o rizicima koji se mogu, ali i ne moraju ostvariti. U slučaju naslednog raka dojke i jajnika povezanog sa mutacijama u genima BRCA1,2 (još jednom hvala Anđelini Džoli na popularizaciji ovog pitanja), govorimo o povećanju rizika na 25% tokom života, ali ne i u narednom mesecu. A to omogućava svesno pristupanje planiranju života, razmišljanje o učestalosti pregleda i ostvarivanje reproduktivne funkcije pre nego što se izvrši radikalno lečenje.
U zaključku
Možda ćemo za pet do deset godina birati lečenje i preglede na osnovu rezultata sekvenciranja. Ali čak ni u tom slučaju, nećemo dobijati preporuke poput „nemoj se udavati za Saru; on je zlostavljač; treba da rodiš u tim i tim godinama; možeš da piješ sedam šoljica kafe dnevno; ne moraš da ideš kod ginekologa godinama…“.
Naše zdravlje i kvalitet života određeni su previše faktorima, ne samo genetikom, tako da nema bekstva od periodičnih pregleda. Briga o svom zdravlju ostaće odgovornost (prema sebi i svojim voljenima, posebno svojoj deci) svake osobe.
Volite i brinite o sebi!
